Jedna od strašnih ironija klimatske krize je da su neka od najlepših i najpopularnijih mesta na svetu ujedno i najranjivija. Naime, kako globalna temperatura raste, ekstremni vremenski događaji postaju učestaliji, izvori vode presušuju i prirodna staništa umiru – i ova mesta suočavaju se sa još jednim razornim gubitkom: nedostatkom turista.
Turizam značajno doprinosi klimatskoj krizi – s oko 8% globalnih emisija – ali horde posetilaca uzrokuju daleko više problema, uključujući prekomeran razvoj i degradaciju prirodnih područja. Međutim, prihod koji lokalne zajednice ostvaruju od turizma može doneti ogromnu ekonomsku korist, pa čak i napraviti prevagu u odnosu na prljave industrije, rudarstvo i seču šume, što nikako ne bismo smeli da zanemarimo. Turizam, takođe, može podići svest o ekološkim problemima, kao što su nestajanje koralnih grebena ili životinjskih vrsta s „crvenih lista”, te obezbediti novac za njihovo očuvanje.
Ovaj složeni odnos lokalnih zajednica i privrede jedne zemlje, te zaštite životne sredine i turizma, posebno je naglašen tokom krize izazvane pandemijom, jer je turizam stao. Emisije ugljenika su se smanjile – divlji svet je procvetao! Morske kornjače na Tajlandu položile su najveći broj jaja u poslednje dve decenije… Ali sve je to koštalo. Globalna turistička industrija pogođena je ogromnim gubitkom, što je dovelo do vanredne situacije u zemljama u razvoju. Porodice su se borile da se prehrane, pa se nelegalna seča na nekim mestima povećala, kao i krivolov.
Kako turizam počinje da se postepeno oporavlja, postaje nemoguće zanemariti da je budućnost ove industrije neraskidivo povezana s klimatskom krizom.
The Guardian je izdvojio neke turističke lokacije koje će posebno biti pogođene klimatskom krizom u dolazećim godinama.
Nacionalni park „Denali” (Aljaska, SAD)
Svake godine stotine hiljada turista poseti Nacionalni park „Denali”, gde se nalazi najviši vrh Severne Amerike. Kako su rastuće temperature odmrzle permafrost koji se nalazi ispod delova puta koji vodi ka vrhu, planinari se poslednjih godina suočavaju sa opasnim deonicama. Prošlog avgusta pokretanje klizišta primoralo je službu Nacionalnog parka da zatvori put i evakuiše posetioce koji su ostali odsečeni. Sve to je na kraju koštalo 250.000 dolara. Izgubljen je prihod, a sezonsko osoblje izgubilo je deo plata. S druge strane, i lokalna zajednicu bila je na gubitku, posebno lokalni ribari i farmeri koji obezbeđuju namirnice. Na kraju, ali ne i najmanje važno – lokalni obrazovni sistem delimično se finansira iz takse za noćenje, pa su đaci imali skromnije školske obroke.
Klimatska kriza ne uzrokuje samo klizišta u Nacionalnom parku „Denali”. Zabeležena je povećana učestalost suša i šumskih požara, te posledična zagađenja vazduha. Presušuju lokalni vodotokovi, jezera i ribnjaci. Alarmantno je širenje neautohtonih štetočina, poput smrekovog potkornjaka, što može uzrokovati katastrofalno odumiranje stabala. Sve to dodatno degradira prirodnu sredinu i stvara uslove koji u budućnosti više neće privlačiti turiste.
Ostrvo Evia (Grčka)
Vlasnici hotela i uzgajivači maslina na grčkim ostrvima već duži niz godina svedoče klimatskim promenama u svom svakodnevnom životu. Plaža je sve manja jer je nivo mora svake godine sve viši, stabla masline ne rađaju toliko plodova kao samo deceniju ranije, a sezona cvetanja se promenila, pa u jeku turističke sezone na prozorima nema cvetova kao nekada.
Proteklog leta, dok se Grčka borila sa toplotnim talasima i razornim požarima, hiljade turista bilo je primorano da se evakuiše na vrhuncu letnje sezone. Poznat je video turista na trajektu koji napuštaju Eviju dok u pozadini plameni jezici gutaju ostrvo.
Otkazane rezervacije u kombinaciji sa uništavanjem maslinjaka, sada stanovnike Evije dovodi do egzistencijalnih problema. Suočavaju sa velikim gubicima, a domaćinstva posebno opterećuju krediti koje su uzeli da bi podigli smeštaje za turiste.
Solomonova ostrva (Pacifik)
Ova ostrva nisu samo jedna od najlepših zemalja na svetu, već su i jedna od najranjivijih na klimatsku krizu. Arhipelag čini skoro 1.000 ostrva, a ogromna većina stanovništva živi na manje od jedne milje od okeana. Drastične stope porasta nivoa mora već se primećuju jer su ovde više nego dvostruko veće od globalnih proseka. Poslednjih godina, potopljeno je najmanje pet ostrva, dok je još šest ozbiljno erodirano.
Efekti klimatskih promena u ovom komadiću sveta izgledaju ovako: vetrovi, koji su postali jači i nepredvidivi, proizvode sve veće talase, a oni odnose pesak; sve viša plima čupa drveće, te obala svake godine postaje sve bliža naseljima, a ostrvo sve manje; korali masovno izumiru, a ako nema korala – neće biti ni ribe, a onda će biti manje i turista.
Istorijski gledano, glavni izvor industrije na Solomonovim ostrvima nekada je bila seča, a turizam je činio tek mali deo BDP-a zemlje. Međutim, prekomerna seča naterala je više ljudi da se okrenu novim načinima zarade, pre svega – turizmu. Sada, kad je i ova industrija u krizi, ljudi na ostrvima postaju očajni.
Viktorijini vodopadi (granica Zambije i Zimbabvea)
Viktorijini vodopadi su jedan od najupečatljivijih vodopada na svetu. Široki preko 1,5 km sa padom od 128 metara, ogromna količina vode pada preko ivice vulkanskih stena. S milion posetilaca godišnje, to je jedna od glavnih turističkih atrakcija u ovom delu Afrike,
Ipak, čak i ovom monumentalnom vodopadu prete sve teže suše uzrokovane klimatskom krizom. Suša izaziva nestašicu hrane, jer lokalne farme nisu mogle proizvesti dovoljno voća i povrća, što utiče na turizam. S druge strane, način na koji se o ovom problemu izveštava u medijima dodatno obeshrabruje turiste da posećuju regiju i uskraćuje prihode sada kada su im najpotrebniji. Kada je 2019. godine reporter Sky Newsa snimio prilog o Viktorijinim vodopadima i, govoreći o klimatskim promenama, prikazao „suve vulkanske stene preko kojih se nekada obrušavao moćni vodopad”, lokalni turizam doživeo je veliki udar. Turisti se nisu vratili čak ni nekoliko meseci kasnije kada se protok vode na vodopadima vratio u uobičajeno stanje.
U zemljama poput Zimbabvea, koji je dom ugroženih životinja kao što su gepardi, nosorozi i slonovi, uticaji na turizam mogu osujetiti iskrene napore za očuvanje ovih vrsta. Glavni izvod prihoda organizacija za zaštitu prirode upravo je turizam, a ako turizam presahne nestaće i zaštita. Dodatni problem predstavlja to što, kada izvori hrane lokalnog stanovništva nestanu, to rezultira porastom incidenata krivolova jer se stanovništvo bori da pronađe hranu i preživi.
Veliki koralni greben (Australija)
Prostire se na dužini od preko od 2.300 km i površini od oko 344.400 km2, a čine ga 900 ostrva i preko 3.000 grebena. Ipak, ono što ga čini specijalnim – nalazi se ispod vode. To je složen prirodni ekosistem, pa Veliki koralni greben ponekad nazivaju i najvećim živim organizmom na svetu. U poslednjih pet godina, zagrevanje okeanskih voda izazvalo je tri velika „izbeljivanja” – stanja koja mogu dovesti do smrti korala. Naime, ukoliko je voda suviše topla korali prekidaju fotosintezu i gube boju, otkrivajući svoje bele krečnjačke skelete. Ukoliko se voda tokom mesec dana ne ohladi – korali umiru.
Iako je veći deo grebena još uvek u besprekornom stanju, sporadično „izbeljivanje” ostavlja posledice i smanjuje broj zdravih korala. Greben ima globalnu ekološku vrednost, ali i ekonomsku, društvenu i imovinsku i procenjuje se na 56 milijardi australijskih dolara. Greben omogućava 64.000 radnih mesta i doprinosi s 6,4 milijarde dolara australijskoj ekonomiji. Ako greben umre – ronjenje umire.
Photo by Vidar Nordli-Mathisen on Unsplash
Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.