Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) 23. jula, u švajcarskom gradu Glandu, predstavila je Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions) kao odgovor na brojne globalne izazove. Novi Globalni standard će predstavnicima vladinog, privrednog i nevladinog sektora pomoći da efikasnije sprovode rešenja zasnovana na prirodi i da maksimalno iskoriste njihov potencijal kao odgovor na klimatske promene i problem gubitak biodiverziteta, ali i na druge globalne društvene izazove.
„Potrebna su nam dugoročna i efikasna rešenja za globalne izazove poput klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode, i ekonomskog oporavka nakon pandemije. Imajući sve ovo u vidu, novi IUCN Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi dolazi u pravo vreme kako bi osigurao da korišćenje prirodnih resursa bude što održivije”, izjavo je Stewart Maginnis, direktor IUCN programa Rešenja zasnovanih na prirodi. „Kako bi rešenja zasnovana na prirodi ispunila svoj puni potencijal, moramo osigurati da akcije koje preduzmemo danas imaju svoje željene efekte na duže staze, za dobrobit čovečanstva i očuvanje biodiverziteta. Ovaj Standard predstavlja dosledan, strogo definisan i pouzdan okvir koji će doprineti da se izbegne svaka zloupotreba rešenja zasnovanih na prirodi, na lokalnom i globalnom nivou.”
Koncept rešenja zasnovanih na prirodi (Nature-based Solutions) – aktivnosti usmerenih na zaštitu, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema, koje u isto vreme omogućava dobrobit za čovečanstvo i korist za biodiverzitet – sve češće se koriste i sprovode širom planete. U okviru Pariskog dogovora, više od 130 zemalja već je uključilo rešenja zasnovana na prirodi – poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja – u svoje nacionalne planove za klimatske promene.
Ipak, neke aktivnosti koje su označene kao „rešenja zasnovana na prirodi” ne podrazumevaju predviđene koristi za društva i očuvanje biodiverziteta, dok njihov ukupni potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen.
„Do sada nije postojao dogovor ili koherentno uputstvo za osmišljavanje i primenu rešenja zasnovanih na prirodi koja bi omogućila trajnu korist prirodi i ljudima”, izjavila je Angela Andrade, direktora IUCN komisije za upravljanje ekosistemima koja je pomogla izradu Globalnog standarda. „Naša Komisije je dala doprinos uz učešće preko 800 eksperata i praktikanata iz 100 zemalja, i vodila proces izrade Standarda, kako bi osigurala da je dokument naučnu potkovan i primenljiv u okviru širokog spektara različitih scenarija i područja.”
IUCN-ov Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi sastoji se od osam kriterijuma i pokazatelja koji će korisnicima omogućiti da procene podobnost, obim, ekonomsku, ekološku i društvenu održivost intervencije; razmotre moguće kompromise; osigura transparentnost i adaptivno upravljanje projektima; i istraži potencijalne veze s međunarodno postavljenim ciljevima i obavezama. Standard se sastoji od vodiča za upotrebu i seta alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenje i učenja.
Kako bi se odgovorilo na klimatske i društvene izazove na Zapadnom Balkanu, IUCN je u martu ove godine pokrenuo regionalnu inicijativu s ciljem da poveća otpornost društava na klimatske. Projekat „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana” ponudiće rešenja zasnovana na prirodi kao odgovor na smanjenje opasnosti od katastrofa i prilagođavanje klimatskim promenama. Cilj projekta je da primeni ova inovativna rešenja kako bi se povećala otpornost društava, smanjila degradacija prirode, povećala socijalna i rodna ravnopravnosti i dugoročno odgovorilo na brojne društvene izazove. Projekat će biti implementiran u šest zemalja Zapadnog Balkana i uključiće nacionalne i lokalne partnere. Projekat finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (Sida), a sprovodi IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, sa sedištem u Beogradu, Srbija.
O Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN)
IUCN je jedinstvena unija čije članstvo podjednako uključuje i podrazumeva predstavnike vladinog i civilnog sektora. Cilj IUCN-a je da formuliše znanja i pruži instrumente, rešenja i načine koji istovremeno omogućavaju ljudski napredak, ekonomski razvoj i zaštitu prirode. Osnovana 1948. godine, IUCN je danas najveća, veoma raznovrsna mreža za zaštitu prirode koja se zasniva na znanju, resursima i kontaktima više od 1.400 organizacija članica i oko 15.000 stručnjaka. IUCN je osnovni izvor podataka, procena i analiza na temu zaštite prirode. Raznoliko članstvo IUCN-a predstavlja izvor znanja o instrumentima i rešenjima, međunarodnim standardima i primerima dobrih praksi. IUCN nudi neutralni prostor u kom različite strane kao što su države članice, vladine institucije, civilni sektor, naučnici, poslovni partneri, lokalno stanovništvo i dugi sarađuju i dogovaraju se o pitanjima zaštite prirode i održivog razvoja. Sarađujući sa mnogim partnerima, IUCN realizuje raznovrsan i raznolik portfolio projekata za zaštitu prirode širom sveta. Promovišući praksu najnovijih naučnih dostignuća i oslanjajući se na tradicionalna znanja lokalnih zajednica, IUCN konstantno radi na zaustavljanju gubitka staništa, obnovi ekosistema i ukupno poboljšanju blagostanja stanovnika.
IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (IUCN ECARO) osnovana je 2015. godine sa ciljem da pruži podršku radu Unije i sprovodi njen program u većini zemalja regiona Istočne Evrope, Severne i Centralne Azije definisane Statutom. U nastojanju da doprinese održivoj budućnosti regiona, IUCN ECARO prvenstveno radi na dobrom upravljanju, dugotrajnoj zaštiti biodiverziteta i održivom korišćenju prirodnih resursa. Kancelarija se nalazi u Beogradu, u Srbiji. Regionalnoj kancelariji je prethodila IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu (IUCN SEE) osnovana 2004. godine. Više informacija:
www.iucn.org
www.iucn.org/ecaro
Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.