Aktivnost oko nuklearne elektrane Kashiwazaki-Kariwa krajem prošle godine dostigla su vrhunac: radnici uklanjaju zemlju kako bi proširili glavnu saobraćajnicu, dok kamioni stižu do njenog strogo čuvanog ulaza. Postrojenje je ograđeno bodljikavom žicom, a na prilazu je parkiran policijski patrolni automobil koji nadgleda posetioce plaže – jedne od retkih lokacija s jasnim pogledom na reaktore, uokvirene snežnom planinom Yoneyama.
Kada svih sedam reaktora radi, Kashiwazaki-Kariwa proizvodi 8,2 gigavata električne energije, dovoljno za napajanje miliona domaćinstava. Zauzimajući 4,2 kvadratna kilometra zemlje u prefekturi Niigata na obali Japanskog mora, to je najveća nuklearna elektrana na svetu. Međutim, od 2012. godine elektrana nije proizvela ni jedan jedini vat električne energije, budući da je zatvorena, zajedno s desetinama drugih reaktora, nakon trostrukog topljenja jezgra jezgre Fukushima Daiichi u martu 2011. godine, najgore nuklearne nesreće na svetu od Černobila.
Smeštena oko 220 km severo zapadno od Tokija, elektranom Kashiwazaki-Kariwa upravlja Tokyo Electric Power (Tepco), ista kompanija koja je bila zadužena za postrojenje Fukushima kada je snažan cunami probio njenu odbranu, izazvavši nestanak struje što je dovelo do pregrevanja reaktora i topljenja tri reaktora. Iz okoline je evakuisano oko 160.000 ljudi.
Uoči 15-godišnjice nuklearne nesreće, ali i katastrofe cunamija u kojoj je, prema procenama, poginulo 20.000 ljudi duž severoistočne obale Japana, Tepco je spreman da ponovo pokrene jedan od sedam reaktora Kashiwazaki-Kariwe. Ipak, da ne ide sve kao po loju, pokazala je prva proba, te je uoči najavljenog pokretanja reaktora, Tepco saopštio da će se događaj odgoditi, budući da je tokom testiranja opreme otkazao alarm. To je pomerilo start reaktora dok se kompletan sistem ne proveri.
Ponovno pokretanje reaktora broj 6, koje bi moglo povećati snabdevanje električnom energijom područja Tokija za oko 2%, biće prekretnica u sporom povratku Japana nuklearnoj energiji, strategiji za koju vlada kaže da će pomoći zemlji da ostvari svoje ciljeve u pogledu emisija i ojača svoju energetsku sigurnost.
Međutim, za mnoge od 420.000 ljudi koji žive u radijusu od 30 km od Kashiwazaki-Kariwe, a koji bi se morali evakuisati u slučaju incidenta sličnog onom u Fukushimi, Tepcov skori povratak proizvodnji nuklearne energije pun je izazova.
U tekstu koji donosi „The Guardian”, svoje mišljenje izneo je Ryusuke Yoshida, 76-godišnji grnčar, čiji se dom nalazi na oko dva kilometra od elektrane u uspavanom selu Kariwa.
Na pitanje šta ga najviše brine u vezi s ponovnim pokretanjem nuklearke, on ima jednostavan odgovor. „Sve!“ Kao član udruženja građana koji žive najbliže reaktorima, Yoshida nije spokojan dok kroz prozore svoje kuće posmatra nuklearno postrojenje.
„Planovi evakuacije su očigledno neefikasni“, dodaje Yoshida. „Kada zimi napada sneg, putevi su blokirani, a mnogi ljudi koji ovde žive su stari. Šta će biti s njima i drugim ljudima koji se ne mogu slobodno kretati? Ovo je pitanje i ljudskih prava.“
Komunalna kompanija tvrdi da je naučila lekcije iz nesreće u Fukušimi Daiči, te je ranije obećala je da će uložiti 100 milijardi jena (470 miliona funti) u prefekturu Niigata tokom narednih deset godina u pokušaju da pridobije stanovnike, tako što će kroz projekte izgradnje infrastrukture povećati mobilnost i kvalitet života.
Elektrana Kashiwazaki-Kariwa, čijih je 6.000 zaposlenih bilo na dužnosti tokom dugog perioda obustave rada, ima sistem betonskih zaštita od visokih talasa (seawalls) i vodonepropusna vrata kako bi se obezbedila zaštita od cunamija, dok su mobilni generatori na dizel pogon i velika flota vatrogasnih vozila spremni da obezbede vodu za hlađenje reaktora u slučaju potrebe. Instalirani su nadograđeni sistemi za filtriranje kako bi se kontrolisalo širenje radioaktivnih materijala.
„Suština poslovanja s nuklearnom energijom je osiguranje sigurnosti pre svega, a razumevanje lokalnih stanovnika je preduslov“, kaže Tatsuya Matoba, portparol Tepca.
To je jedina prepreka koju stanovnici kažu da Tepco nije uspeo da savlada nakon što su lokalne vlasti ignorisale pozive na održavanje prefekturalnog referenduma o budućnosti elektrane. Iako nije bilo zvaničnog glasanja, aktivisti protiv ponovnog pokretanja elektrane ukazuju na ankete koje pokazuju jasno protivljenje ponovnom puštanju reaktora u rad. To uključuje anketu prefekturne vlade sprovedenu krajem prošle godine u kojoj je više od 60% ljudi koji žive u krugu od 30 km od elektrane reklo da ne veruju da su ispunjeni uslovi za ponovno pokretanje postrojenja.
„Rezultate ankete provedene u prefekturi shvatamo veoma ozbiljno“, dodaje Matoba. „Suštinsko razumevanje i sticanje poverenja lokalnih stanovnika je kontinuirani proces, koji zahtijeva iskrenost I kontinuirani trud.“
Ilustracija Lukáš Lehotský on Unsplash
Ceo tekst možete pročitati u novom broju eEkolista