Projekcija filma “Zelena Evropa” u produkciji Radio-televizije Srbije i debata o tome kakvi su evropski a kakvi srpski standardi u zaštiti životne sredine održani su danas u Beogradu, u okviru obeležavanja EU Zelene nedelje u Srbiji.

Događaj pod nazivom “Koliko je zelena Evropa” uključio je i otvaranje istoimene izložbe fotografija koja prikazuje primere najbolje evropske prakse u pet zemalja EU. Događaj su organizovali Delegacija EU u Srbiji I projekat “Puls Evrope – medijske posete EU” u okviru kojeg je autorka filma, novinarka RTS-a Dragana Živojnović istraživala politike zaštite životne sredine u Austriji, Italiji, Sloveniji, Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj. Film u trajanju od 25 minuta sumira 14 emisija emitovanih na Drugom programu RTS-a.

Učesnici panel diskusije ocenili su da priče o ekološkim problemima ne vrede ukoliko ne nude rešenja.

Autorka filma Dragana Živojnović rekla je da je u zemljama koje je posetila bilo mnogo dobrih primera koji su vredni za prikazivanje gledaocima u Srbiji na koji način bi moglo i u ovde da se krene “i da budemo zeleniji”.

Programski menadžer Delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon rekao je da je jako dobro što se kroz film “Zelena Evropa” vide građani i institucije u akciji. “Zelena agenda je u Evropi počela pre sto godina. Stavili smo ljude i njihovo blagostanje iznad institucija, ali to jeste politički process jer, na kraju treba doneti rešenja koja podržavaju ekološke akcije”, rekao je on. Avinjon je naveo da je EU u Srbiji u poslednjih 15 godina donirala više od 580 miliona evra za sektor zaštite životne sredine, dodavši da podržava i manje građanske inicijative kroz dodelu grantova a preko većih organizacija civilnog društva.

Projektni menadžer Beogradske otvorene škole (BOŠ) Lazar Jovčić rekao je da BOŠ sarađuje sa organizacijama civilnog društva i podržava ih u njihovim inicijativama na lokalnom nivou, ali da bez javnih politika i konkretnih mera nema unapređenja stanja životne sredine u Srbiji. On je kao dobar primer naveo Sokobanju, gde novi sistem koji koristi otpadnu termalnu vodu iz banjskog kompleksa dosta utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha i da su rezultati vidljivi. Dobrih primera ekoloških praksi u Srbiji ima, problem je što postoje zeleni propisi ali nema primene, dodao je on.

Urednica časopisa “Ekolist” Majda Adlešić rekla je da je bitna uloga medija u naporima da se radi na zaštiti životne sredine i podigne svest građana o ekologiji. “Ljudi su svesni svoje okoline i šta se sa njom dešava i oni postavljaju pitanja a mi kao mediji smo tu da dajemo odgovore i tražimo rešenja koje možemo da ponudimo”, dodala je ona.

U programu medijskih poseta koje organizuje projekat “Puls Evrope” do sada je učestvovalo 268 novinara iz 36 redakcija u Srbiji; od 450 nastalih i objavljenih medijskih priloga čak trećina je iz oblasti zaštite životne sredine, rečeno je na događaju.