Ciljevi politike životne sredine Evropske unije su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska.
Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije).
Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo Evropske unije.
Evropska unija posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu oblast izdvaja se oko 20 odsto budžeta Unije za period od 2014-2020.
Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95 posto do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisija značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.
Donošenje propisa u oblasti životne sredine nalazi se u nadležnosti centralne vlasti svake države. Ipak, sprovođenje zakona iz oblasti zaštite životne sredine često se prenosi u nadležnost regionalnih i lokalnih vlasti ili drugih institucija koje su odgovorne za praćenje i nadzor, izdavanje dozvola i inspekcijske poslove. U velikom broju slučajeva novo zakonodavstvo će ozbiljno uticati na rad ovih tela, jer će im nametnuti dodatne obaveze koje zahtevaju efikasnije upravljanje i dodatno obrazovanje kadrova.
Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije).
Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo Evropske unije.
Evropska unija posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu oblast izdvaja se oko 20 odsto budžeta Unije za period od 2014-2020.
Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95 posto do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisija značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.
Donošenje propisa u oblasti životne sredine nalazi se u nadležnosti centralne vlasti svake države. Ipak, sprovođenje zakona iz oblasti zaštite životne sredine često se prenosi u nadležnost regionalnih i lokalnih vlasti ili drugih institucija koje su odgovorne za praćenje i nadzor, izdavanje dozvola i inspekcijske poslove. U velikom broju slučajeva novo zakonodavstvo će ozbiljno uticati na rad ovih tela, jer će im nametnuti dodatne obaveze koje zahtevaju efikasnije upravljanje i dodatno obrazovanje kadrova.
Sve zemlje koje će ubuduće pristupati Evropskoj uniji moraće da posvete posebnu pažnju razvoju regionalne i lokalne uprave u oblasti zaštite životne sredine. U Srbiji je u toku proces izrade sistema zaštite životne sredine po uzoru na sistem u Evropskoj uniji.
Milisav Pajević
Projekat “EKOlist – Put kroz poglavlje 27” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva zaštite životne sredine.