Projekti

Informisanje građana jedan od prioriteta

Zelena stolica je mehanizam koji ima za cilj da uključi građane u procese donošenja odluka. Osnovana je sa idejom stalnog učešća predstavnika civilnog sektora na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije. Šta to podrazumeva u praksi? Mrežu čini preko 60 organizacija, čiji predstavnici na sednicama Odbora za zaštitu životne sredine imaju priliku da iznesu lokalnu perspektivu, lokalne probleme, predloge za rešavanje, koji mogu biti uneti u obliku amandmana i izmena u određena zakonska rešenja.
Ipak, sprovođenje ovog mehanizma u praksi je često veliki izazov – institucije obeshrabruju dijalog, a same organizacije ne uspevaju uvek da se povežu sa građanima. Prevazilaženje tog izazova je ujedno i cilj projekta „Stabilna i snažna ‘Zelena stolica’ za veći uticaj na donosioce odluka” koji ova mreža sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa. Sa Milošem Đajićem iz vodeće organizacije Centar modernih veština pričali smo o tome kako se povezati s građanima i kako voditi kvalitetniji zeleni dijalog u našem društvu.

Kako funkcioniše Zelena stolica?
– Zelena stolica je mehanizam koji je osnovan pri Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine 2013. godine, na inicijativu sedam nevladinih organizacija, i zatim je s godinama okupila otprilike 64 organizacije koje su članice mreža. Sve do ove godine Zelena stolica je bila prvenstveno okrenuta radu sa Odborom, pokušavajući da bude prisutna, konstruktivna i korisna, postavljajući različita pitanja i dajući sugestije. Predstavnike smo birali tako što, kada se zakaže sednica, mi pošaljemo poziv i shodno tome šta je tema sednice obično se jave organizacije koje se bave tim pitanjima. Pre svakog odbora, održimo i neki kraći sastanak radi dogovora oko pitanja i sugestija. E sad, to su sve stvari koje imaju još mnogo prostora da se unaprede. Sam rad odbora je dosta redukovan u smislu vremenskog trajanja, u smislu dijaloga, u smislu razgovora o određenim temama, naprosto je sve krajnje administrativno – u institucijama vlada ta atmosfera da nešto mora što pre da se završi, usvoji, bez potrebe da se određeni zakon ili propis pogledaju iz nekoliko različitih uglova.

Da li ste zadovoljni radom Zelene stolice i kako ocenjujete saradnju s državnim organima?
– Rad Zelene stolice je u 2021. godine dobio jedan potpuno drugačiji okvir. Od 2013. godine do 2021. bilo smo isključivo vezani za rad Odbora za životnu sredinu Narodne skupštine. Prošle godine smo izabrani u Savet za klimatske promene Vlade Republike Srbije gde koleginica Jovčić predstavlja civilni sektor. Tu smo već imali aktivnosti oko unapređenja rada samog Saveta kroz amandmane na poslovnik o radu. U drugoj polovini godine radili smo u okviru EKO-SISTEM programa na projektu “Stabilna i snažna Zelena stolica za veći uticaj na donosioce odluka” To je prvi pravi projekat koji smo kao mreža imali. U okviru njega smo inicirali osnivanje Zelenih stolica u jedinicama lokalne samouprave, potpisali memorandum o saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, radili na osnaživanju članica mreže i uključili aspek rodne ravnopravnosti u oblast životne sredine.
Saradnja sa državni organima je bila na profesionalnom nivou.

Ima li mogućnosti da se rad ubuduće unapredi?
– Prostora za unapređenje rada uvek postoji. Potrebna je volja za dijalogom i zajedničkim radom. Nakon izbora ja očekujem još dinamičniji rad odbora kao i prostor za dogovore oko tema Javnih slušanja, saradnje sa lokalnim samoupravama i unapređenje mehanizama za učešće građana.

Koliko su naši građani informisani o stanju i pitanjima životne sredine?
– Istraživanje koje je u okviru EKO-SISTEM programa podrške sprovedeno na teritoriji cele Srbije. Upitnik je popunilo 1.486 građanki i građana iz 106 opština i gradova. Mi smo istraživali stepen informisanosti o stanju životne sredine na lokalnom nivou i možemo reći da je nivo informisanosti dosta nizak. Ogromna većina ljudi se informiše putem društvenih mreža a poznato je da na mrežama može biti dosta i lažnih informacija. Stoga problem informisanja građana na lokalnom nivou ostaje jedan od prioriteta Zelene stolice u 2022. godini.

Poslednjih nekoliko godina, kada vidimo sve te peticije i reakcije javnosti na stvari koje se tiču životne sredine, da ljudi i te kako žele da budu deo tog procesa.
– Da, mi u Srbiji imamo obilje problema koji spadaju u domen zaštite životne sredine. Imamo i zagađenje vazduha, nedostatak uređenih sanitarnih deponija, problem sa rekama, sečom šuma, usporenim pošumljavanjem, izloženi smo klimatskim promenama. Možemo sad da nabrajamo do sutra različite probleme, ali važno je shvatiti da se ti problemi većinski rešavaju na lokalnom nivou. I zato su Zelene stolice koje ćemo osnivati su vrlo važne. I mi imamo sad baš u junu jedan primer gde je član odbora iz Sremske Mitrovice krenuo u osnivanje Zelene stolice u njihovoj skupštini grada. Imamo u okviru naše mreže Zeleni Sad koji je pokrenuo osnivanje Zelene stolice u skupštini grada Novog Sada. Ako sve te Zelene stolice koje u budućnosti budemo osnovali budu deo jedne mreže organizacija, ja mislim da će to biti jedna odlična prilika da komuniciramo, razmenjujemo prakse i utičemo na donosioce odluka, i samim tim će sve te teme i odluke imati veću vidljivost. Koliko će se građani uključiti, koliko će se nevladine organizacije uključiti, to sad zavisi od njih. Mi nemamo u društvu atmosferu da su institucije na taj način otvorene i da u potpunosti prihvataju sugestije koje dolaze sa strane, ali ja verujem da strpljenjem i upornim radom možemo da dođemo do jednog rezultata koji možda neće biti idealan, ali će biti opet rezultat kojim ćemo biti zadovoljni.

Možete li da izdvojite primere kojima ste zadovolji i koji su unapredili prilike u ovoj oblasti?
– Mnogo je dobrih stvari urađeno. Potreban je još veći napor državnih organa koji brinu o ovoj oblasti da se čitav sektor unapredi. Nevladine organizacije su tu da daju svoje znanje i učestvuju u predlaganju rešenja. Najvažnije je da postoji otvorenost institucija što nam po svim izveštajima manjka. Tu vidim prostor za saradnju i unapređenje rada.

Koji su, po vašem mišljenju, gorući ekološki problemi u Srbiji? Kako oni mogu da se reše?
– Po mom mišljenju, najveći problemi su: zagađen vazduh, zatim upravljanje otpadom i na kraju ugrožavanje zemlje i vode. ugrožavanje prirode neplanskom izgradnjom naročito u područjima zaštite je ravno zločinu. Seča šuma i odnos prema drveću je katastrofalan. To sve mora da se promeni. Rešavanje ovih problema će trajati godinama. Ključno je da inspekcije počnu da rade svoj posao i primenjuju Zakone na sve zagađivače. Bilo da je to EPS, železare, cementare ili rudnici… Čeka nas mnogo posla. Verujem da će predstojeća izborna kampanja podići vidljivost predloga rešenja ovih problema i otvoriti prostor za dijalog.


Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.