Ekologija

Indijanska banana, sibirski kivi, glog i dren osvajaju Evropu

U današnje vreme od izuzetnog je značaja i ponovo je aktuelno pitanje očuvanja genetičkih resursa u biljnoj proizvodnji, pa i u voćarstvu. Na velika vrata vraćaju se stare, zaboravljene sorte i to je trend u svetu, pa i u evropskim zemljama.
Mnogo sorti u vreme savremene poljoprivrede nestalo je zauvek, a da bi se očuvale i vratile one sa svojstvima od ogromne genetičke i oplemenjivačke vrednosti neophodno je zajedničko delovanje nauke, struke i proizvođača, ne samo u jednoj zemlji nego na širem geografskom području. Sve više se uviđa značaj i blagodetno dejstvo divljih i šumskih plodova poput drena, gloga, kao i nekadašnjih sorti krušaka, dunja i drugih autohtonih vrsta voća najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa, koje su se gajile na našem području stotinama godina unazad. Takođe, neko novo, nama dosad malo poznato a i te kako kvalitetno i bogato voće poput pav pav (pawpaw) – indijanske banane ili aktinidije – sibirskog kivija, ulazi u naše voćnjake.
Upravo zbog toga je od velike važnosti međunarodni projekat „Inoeko model” (InoEco Model) u kojem učestvuje Eko agri centar iz Selenče. Njegov pun naziv je Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi, jedini je takav u Srbiji, a osnovan je sa ciljem razvoja, podsticanja i unapređenja organske proizvodnje. Prošle godine Eko agri centar pokrenuo je „Inoeko model” – Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi u kojem učestvuju partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske. Ovaj važan projekat na evropskom nivou realizuje se uz podršku organizacije Višegradska grupa.
Pre par dana u okviru „Inoeko modela” održana je onlajn konferencija, odnosno trening za proizvođače, učesnike u istraživačkim procesima iz Srbije i Hrvatske i sve zainteresovane za ovu problematiku. Predavači su bili eksperti iz partnerske organizacije iz Ukrajine – Nacionalne botaničke bašte iz Kijeva, prof dr Svetlana Klimenko i dr Olga Grigorieva, Konferenciju je vodio Jozef Gašparovski iz Centra u Selenči. Zajednička je ocena učesnika bila da bi u interesu voćarske nauke i prakse u budućnosti trebalo da se otpočne sa sistematskim radom na proučavanju divljih, zaboravljenih i malo poznatih vrsta voćaka, uz obavezno formiranje kolekcije, kako bi se sačuvao veoma važan genetički materijal. Sve to je važno i za očuvanje ekološkog sistema, ali i za zdravlje stanovništva.
Na temu „Zaboravljene, malo korišćene i malo poznate vrste voćnih biljaka” govorila je na onlajn treningu dr Svetlana Klimenko, dugogodišnji istraživač, genetičar i pregalac u Nacionalnoj botaničkoj bašti u Kijevu, koja je podstakla mnoga istraživanja i sa svojim timom stvorila mnogo novih sorti. Sve sorte voća, odnosno biljne vrste o kojima je govorila, a njih je mnogo, bez problema mogu da se koriste u organskoj proizvodnji.
– Poslednjih godina u ukrajinsku hortikluturu uvedene su nove biljke voća, naročito bobičastog voća, koje su se donedavno nalazili samo u prirodi. Karakrertiše ih veliki sadržaj kvalitetnih materija, lekovite su, sa puno antioksidativnih svojstava – istakla je dr Svetlana Klimenko.
Za 80 godina rada botaničke bašte nastali su novi oblici i sorte, stečeni su na severu Ukrajine analitičkim i sintetičkim uzgojem. Reč je o sortama breskve, kajsije, dunje, kivija… (Persica vulgaris, Armeniaca vulgaris, Cydonia oblonga, Actinidia…) Sve ove biljke danas se uzgajaju u mnogim regionima Ukrajine. Posebno je važno obratiti pažnju na antioksidantno delovanje netradicionalnih biljaka.
Ona je navela da se u svetu uzgaja oko 850 vrsta voća i bobičastog voća, a svetski resursi broje oko 5.500 mogućih vrsta. U Ukrajini je uvedeno oko 400 vrsta, a od 50 rodova samo tri su monotipska roda – Cydonia, Pseudocydonia i Mespilus. Na primer dosta se i u Ukrajini gaji Asimina triloba ili indijanska banana. Reč je voću „tri u jedan” kako ga mnogi zovu. Naime, u jednoj biljci su i mango i ananas i banana.
– Za biljku Asimina triloba selekcija se radila i u našoj botaničkoj bašti. Reč je o indijanskoj banani iz Severne Amerike i to je jedini od više od 120 rodova ove porodice. Sada raste i izvan suptropske zone. Na američkom kontinetu uspeva na područjima gde teperatura pada na -25 i -30 stepeni Celzijusa. Od 1900. do 1960. selektovano je čak 56 sorti Asaiminie, a nakon 1960. nije rađen uzgoj niti bilo kakav istraživački i naučni rad više od 20 godina. Mnoge sorte su izgubljene, selekcie napuštene – kazala je dr Svetlana Klimenko.
Navela je da je 1981. godine u Americi započeta nova era proučavnja, uzgoja i distribucije ovog voća i zahvaljujući naučniku Nil Petersonu koji je godinama proučavao vrstu, zahvaljujući 1994. godine stvorena je nacionalna genetska banka u Kentakiju koja je do sada sakupila 1.700 genotipova iz 66 geografskih regiona i 17 država.
Sada se indijanska banana uzgaja mnogo i u evropskim zemljama, Italiji, Belgiji, Portugaliji, Rumuniji… Nil Peterson osnovao je i pau pau fondaciju, u kojoj je mnogo entuzijasta, stručnjaka, uzgajivača i ljubitelja ove biljke.
Dr Svetlana Klimenko govorila je i o značaju i svojstvima vrsta Sorbus aucuparia, Actinidia arguta… U Ukrajini „aktinidija” ima 15 sorti. Reč je o sibirskom kiviju koji je vrlo otporan na nepovoljne vremenske uslove, pre svega na niske spoljašnje temperature, te može da podnese, čak i ledene temperature od -30 stepeni Celzijusa, po čemu se u osnovi i razlikuje od običnog kivija.
Ova ekspertkinja govorila je i o zovi i njenim izuzetnim svojstvima (Sambucus nigra), kao i o takozvanom pasjem trnu (Hippophae) kao velkom izvoru vitanima C, te o blagodetima gloga, drenjine, belih i crnih dudova… Takođe, o kineskoj urmi (Ziziphus jujube), urmi koja sazreva krajem avgusta i početkom septembra, veoma ukusnom plodu punom minerala i vitamina.
Osvrnula se i na kod nas sve popularniju sibisrku borovnicu (Lonicera edulus), koja doživljava ekspanziju u Evropi. Kao biljku sa izuzetnim antioksidantnim dejstvom izdvojila je kizil – dren – sa medicinske strane jednu od najdragocenijih biljaka iz porodice Cornaceae. Kazala je da su seoski ljudi Italije, Austrije, Švajcarske koji su je koristili bili jako dugovečni, te da su sistematskom selekcijom u više zemalja registrovane odlične sorte drena.
O očuvanju i korišćenju tradicionalnih poljoprivrednih sistema u „Slou fud” (Slow Food) pokretu i drugim međunarodnim pokretima trening je održala dr Olga Grigorijeva.
S. Kuprešanin
Foto: Berba zove u Horgošu; Magdolna Erdelji

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.