Ljudi bacaju skoro milijardu tona hrane godišnje, otkrio je izveštaj Ujedinjenih nacija (Environment Program – UNEP), predstavljen pre tačno godinu dana. Bila je to najsveobuhvatnija analiza do sada. Ove procene pokazuju da je bačeno gotovo dvostruko više hrane nego što je to navedeno u prethodnim studijama. Domaćinstva su u proseku bacala 74 kg hrane po osobi svake godine, a u Velikoj Britaniji, koja ima neke od najboljih podataka, jestivi otpad predstavlja oko osam obroka po domaćinstvu svake sedmice. Ono što posebno zabrinjava jeste podatak da godinu dana kasnije, u jeku teške ekonomske i društvene krize uslovljene pandemijom covida-19 i klimatskim promenama – ne odustajemo od loših navika kako na ličnom, tako i na globalnom nivou.
Izveštaj UN-a uključivao je i podatke o bacanju hrane u restoranima i trgovinama, gde neverovatnih 17% svih namirnica završi na đubrištu. Deo hrane gubi se na farmama i u lancima snabdevanja, što znači da se ukupno trećina hrane nikada ne pojede.
Ova vrsta otpada ne samo da šteti naporima da se pomogne milijardama ljudi koji su ili gladni ili ne mogu da priušte zdravu ishranu, već šteti i životnoj sredini. Rasipanje i gubitak hrane uzrokuju oko 10% emisija koje izazivaju klimatske vanredne situacije, a intenzivna poljoprivreda je ključni uzrok krize biodiverziteta i globalnog zagađenja. Ako bismo ove vrednosti primenili na nivoe država, otpad od hrane imao bi treću najveću emisiju, odmah iza SAD-a i Kine.
Istraživači tvrde da je smanjenje bacanja hrane jedan od najlakših načina da ljudi smanje svoj uticaj na životnu sredinu, ali je ovaj potencijal nedovoljno iskorišten. Izveštaj UN-a je takođe razotkrio i jednu zabludu – da je rasipanje hrane rezervisano za bogate zemlje. Naime, nivo otpada je iznenađujuće sličan u svim zemljama. Iako su podaci bili oskudni za najsiromašnije zemlje, statistike kojima su analitičari raspolagali pokazale su da je samo postojanje hrane dovoljan razlog za njeno bacanje.
Naravno da niko nije kupovao namirnice s namerom da ih baci, te da male količine hrane koje se svaki dan bacaju mogu izgledati beznačajno, ali povećanje nivoa svesti ljudi o ovoj vrsti otpada bilo bi ključno. Takođe, neophodni su i konkretni politički koraci kako bi zaživele akcije, poput odvojenog prikupljanja otpada od hrane od strane lokalnih vlasti. Vladine i korporativne akcije su presudne, ali nikako ne smemo podceniti pojedinačne akcije, kažu stručnjaci, kao što je merenje porcija pirinča i testenine, proveravanje frižidera prije kupovine i povećanje veština kuvanja kako bi se maksimalno iskoristilo ono što je dostupno.
Jedan primer iz Velike Britanije pokazuje da se, ukoliko izdvojimo više vremena za planiranje i kuvanje, što je bio slučaj tokom „lockdowna” zbog korona virusa, smanjuje količina otpada u domaćinstvima za 20 posto.
Smanjenje bacanja hrane smanjilo bi emisije gasova s efektom staklene bašte, usporilo uništavanje prirode – pre svega biodiverziteta, kroz pretvaranje staništa u obradiva zemljišta. Takođe, sve ovo uticalo bi i na aero-zagađenje, jer je poljoprivreda jedan od velikih zagađivača. S druge strane, povećala bi se dostupnost hrane i smanjila glad u ugroženim regijama. Novac koji bi se uštedeo na taj način bio bi značajna stavka u vremenu globalne recesije.
Izveštaj je napravljen s namerom da podrži globalne napore da se ispuni cilj UN-a za održivi razvoj o prepolovljivanju rasipanja hrane do 2030. godine. U njemu je utvrđeno da je 11% sve hrane prodate potrošačima bačeno u kućama u 2019., pri čemu su restorani odbacili 5%, a prodavnice hrane 2 %.
Podaci o kućnom otpadu bili su dostupni za zemlje koje predstavljaju 75% svetske populacije. Otpad od hrane uključuje jestive i nejestive delove, kao što su kore i kosti.
„Čak i ukoliko ljudi ne mogu konzumirati deo tog otpada, postoje ekološki poželjniji načini na koje se njime može upravljati, na primer, preusmjeravanjem na stočnu hranu ili kompostiranje. Glavni cilj je da hrana ne završava na deponijama”, poručuju stručnjaci iz UNEPA-a.
Izvor: The Guardian; UNEP
Photo by Tim Jewett, wiki

Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.