Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” realizovan je u okviru trećeg ciklisa programa EKO-SISTEM.” Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska. Partneri na projektu Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” su bili Društvo mladih istraživača iz Bora, Village iz Bora, Moravski orašak iz Trstenika, Eko klub Zeleni putokazi iz Raške, Odred izviđača Zavičaj 1093 iz Vranja, Planinarsko ekološko udruženje Ras iz Novog Pazara i Centar za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje.

Opis problema projekta
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se priroda i ljudsko društvo danas a još više u budućnosti suočava. Pored povećanja globalnih temperatura, posledice klimatske promena su sve češće ekstremne vremenske pojave, kao što su oluje, poplave, suše, požari i drugo, što dovodi do gubitka života i imovine pojedinaca, kao i do velikih ekonomskih i socijalnih gubitaka čitavih zajednica. Uticaj klimatskih promena proteže se na brojna područja života ljudi te zahteva hitnu akciju brojnih subjekata, od organa vlasti do pojedinaca. Posebno su uticaju klimatskih promena na zdravlje izloženi mladi i stari, kao i žene, a uticaju ekstremnih vremenskih pojava stanovnici pojedinih područja, kako urbanih tako i seoskih područja, turističkih lokacija, poljoprivrednih krajeva i dr.
Kako bi se svi sektori društva (industrija, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, turizam, zdravstvo i dr) prilagodili klimatskim promenama u pravcu smanjenja negativnog uticaja i prilagođavanja na već izražene negativne uticaje, potrebno je problematiku klimatskih promena, pored formulisanja i sprovođenja posebne klimatske politike, uvrstiti i u ostale propise, strategije i sektorske politike.
Pošto se nastavak reforme sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU i dalje se odvija izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima, to se u još većoj meri odnosi na formulisanje i sprovođenje klimatske politike. Doprinos civilnog društva i građana pri tom i dalje nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i klimatske politike i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.
Zelenoj listi Srbije i njenim članicama je posebno bilo značajno da pojača svoje kapacitete i proširi delovanje na oblast klimatskih promena kako bi zaokružila svoju programsku usmerenost i obuhvatila najširu oblast zaštite životne sredine, od upravljanja otpadom, razvoja cirkularne i zelene ekonomije, realizacije odgovarajućih ciljeva održivog razvoja, do borbe protiv klimatskih promena. Uzroci brojnih problema, posebno u lokalnim zajednicama, u svim navedenim oblastima pa i u oblasti klimatskih promena su mnogostruki, a pre svega se nalaze u sporom definisanju i neefikasnom sprovođenju nacionalne i lokalnih javnih politika, sporom prilagođavanju propisima EU, nedostatku finansijskih sredstava za odgovarajuću infrastrukturu, neosposobljenosti JLS i komunalnih preduzeća, niskoj ekološkoj svesti stanovništva i dr.
U poslednjem Izveštaju iz senke Koalicije 27 ocenjeno je da je zakonodavna aktivnost u oblasti klimatskih promena na minimumu jer nisu doneti svi podzakonski akti radi primene Zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene nisu ni izdaleka integrisane u druge sektorske politike. Rezultat je, prema Izveštaju iz senke, da je postignut veoma ograničen napredak u sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena ili njihovo prilagođavanje. Trenutno se odvijaju aktivnosti na izradi nacionalnog Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, kao i na pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP).
Na nivou lokalnih zajednica veoma je malo aktivnosti na ugrađivanju klimatskih promena u lokalne javne politike, posebno ključnu politiku razvoja (Plan razvoja lokalne samouprave) i planove zaštite životne sredine, planove energetske efikasnosti, urbanog razvoja i dr. Nije dovoljno primenjena ni Metodologija za praćenje primene EU standarda u oblasti zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama u Srbiji (https://www.koalicija27.org/zelene-karte/#metodologija) koja se odnosi na klimatske promene. Zelena lista Srbije u ovom svom projektu je planirala i uspela da obavi monitoring po ovoj metodologiji u još tri lokalne zajednice u centralnoj Srbiji (Bor, Trstenik i Vrnjačka banja) i da uz još produbljenije analize pojedinih lokalnih sektorskih politika i informisanje javnosti doprinese unapređenju klimatske politike a time i daljoj reformi sistema zaštite životne sredine. Posebno želi da sagleda rešanja za ublažavanje klimatskih promena koja su zasnovana na prirodi (Međunarodna unija za zaštitu životne sredine – IUCN).
Metodologija koju je Zelena lista primenila obuhvata prikupljanje i obradu podataka o sprovođenju klimatskih politika na lokalnom nivou. Metodologijom je definisan set indikatora u skladu sa važećim propisima i obavezama jedinica lokalnih samouprava tako da je sa svakom izmenim zakona ili podzakonskog akta metodologija treba da bude ažurirana. Cilj ovog monitoringa lokalnih javnih politika iz oblasti klimatskih promena je da se utvrdi da li organi lokalne vlasti imaju i sprovode politiku prilagođavanja na klimatske promene, da li delovanje organa lokalne vlasti ima efekta, da omogući učešće građana/javnosti u kreiranju i sprovođenju klimatske i drugih javnih politika, da obezbedi povećanu transparentnost i odgovornost lokalnih javnih vlasti za sprovođenje politike prilagođavanje klimatskim promenama i zaštite životne sredine.
Prilikom izrade analiza i definisanja zagovaračkih inicijativa posebno smo sagledavali stanje i mogući uticaj klimatskih promena na mlade i žensku populaciju, naročito kada se radi o uticaju klimatskih promena na stanje zdravlja ovih populacija i primenu mogućih adaptivnih mera, kao i na moguće posledice na radno angažovanje žena u turizmu, poljoprivredi i dr.

Kome je projekat bio namenjen
Ciljne grupe su predstavnici postojećih i novih članica mreže ZLS, kojima su ojačani kapaciteti i podignuto znanje članova kako bi u narednom periodu proširili svoje aktivnosti i u oblast borbe protiv klimatskih promena, zatim predstavnici lokalne i državne vlasti, kojima je pružena pomoć u kreiranju i realizaciji javnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine, kao i građani zainteresovani za klimatske promene kako bi se uključile u tribine, fokus grupe, javne rasprave i druge događaje u lokalnim zajednicama u kojima deluju članice Zelene liste Srbije – posebno u Boru, Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Raški i drugim sredinama u kojima deluju članice. Takođe zainteresovani pratioci komunikacionih kanala ZLS i članica – Ekolista, sajta i društvenih mreža. Ankete koje su pojedine članice i Zelena lista Srbije vršile u prethodnom periodu pokazale su da većina građana nema dovoljno saznanja o svim posledicama klimatskih promena i ugrožavanja životne sredine i na koji se način boriti protiv njih, a da istovremeno pokazuju spremnost da sopstvenom aktivnošću doprinesu zaštiti životne sredine i adaptaciji na klimatske promene.
Posebna briga je posvećena mladima i ženama u navedenim ciljnim grupama, kao i stanovnicima seoskih područja, kroz njihovo veće uključivanje u volonterske i informativne aktivnosti, edukaciju i javne događaje, ali i kroz sagledavanje i njihovih potreba i interesovanja u analizama stanja, sprovođenja javnih politika i pokretanja novih inicijativa. Pri tom su korišćeni rezultati anketa i fokus grupa o stavovima ovih socijalnih grupa koji su prikupljeni u prethodnim projektima ZLS i članica. Mladi su posebno uključeni u pojedine aktivnosti kao što su eko radionice i manifestacije povodom značajnih ekoloških datuma. Zelena lista je uradila i poseban dokument o načinu svog delovanja u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti polazeći od pretpostavke da klimatske promene, naročito u oblasti zdravlja stanovništa, imaju značajan uticaj na žensku populaciju, a kada se radi o radnom angažovanju žena u oblasti poljoprivrede i turizma.

Ciljevi projekta
Cilj programa EKO-SISTEM je da podrži reforme u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, aktivnim uključivanjem OCD u sprovođenju pravnih tekovina EU. Zelena lista Srbije aktivno doprinosi pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti prilagođavanja na klimatske promene, kroz realizaciju svojih aktivnosti i ciljeva održivog razvoja koji se odnose na razne aspekte klimatskih promena, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.
Naši specifični ciljevi na ovom projektu su bili:
● Unapređenje dijaloga i saradnje mreže i članica sa donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou u kreiranju i sprovođenju javnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine;
● Povećanje otpornosti zajednice na izmenjene klimatske uslove pružanjem korisnih informacija i podizanjem nivoa znanja građana, posebno mladih i njihovo motivisanje za učešće u kreiranju i sprovođenju javnih politika o klimatskim promenama;
● Jačanje organizacionih i programskih kapaciteta, uticaja i vidljivosti Saveza ZLS i članica u rešavanju konkretnih problema u borbi protiv klimatskih promena na lokalnom i nacionalnom nivou.
Ovi posebni ciljevi su bili u neposrednoj vezi sa ciljevima programa EKO-SISTEM, odnosno sa ciljevima jačanja kapaciteta i vidljivosti mreža organizacija koje se bave životnom sredinom, obezbeđenju kontinuiteta njihovog rada na reformama u životnoj sredini i monitoringu Poglavlja 27, kao i unapređenju saradnje i dijaloga sa donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou.
Osnovni ciljevi Saveza Zelena lista Srbije utvrđeni su njenim Strateškim planom i odnosili su se na delovanje u oblasti upravljanja otpadom, zaštite životne sredine, cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja koji se odnose na navedene oblasti. Glavne aktivnosti su bile učešće i kreiranju i realizaciji javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou, edukativne i informativne aktivnosti, volonterske i promotivne aktivnosti, rad sa mladima i druge aktivnosti, a posebno aktivnosti na jačanju kapaciteta svojih članica i drugih partnerskih OCD.
Realizovane aktivnosti tokom trajanja projekta
Jedna od prvih aktivnosti na projektu, sredinom jula meseca, je organizovanje višednevne terenske radionice za najmlađe članove Planinarsko-ekološkog udruženja Ras. Cilj ove radionice je bio da se deci u prirodnom ambijentu, na planini Goliji, dočaraju problematike klimatskih promena i da se deca prilagode boravku u prirodi. Ova radionica okuplila je 30 mališana iz Novog Pazara, Raške, Beograda, Kragujevca i Novog Sada koji su kroz različite aktivnosti u prirodi upoznavali planinu Goliju, biljni i životinjski svet ove planinske lepotice i savladavali veštine boravka u prirodi.
U cilju unapređenja znanja i motivacija mladih za povećanje lične i otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene, pored pomenute radionice organizovane su i četiri lokalne akcije decu i mlade, od 30. septembra do 17. novembra, sa po najmanje 20 učesnika obeležavanje značajnih ekoloških datuma u Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Boru i Zlotu.
Prikupili smo podatake od odgovornih osoba iz JLS i relevantnih informacija sa sajtova i izradili monitoring tabele za javne politiku u oblasti klimatskih promena u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku i Boru kao i analize usklađenosti lokalnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine u tri pomenute lokalne sredine.
Primenili smo Instrukciju o načinu učešća ZLS I članica u kreiranju javnih politika u oblasti zaštite životne sredine kroz učešće u tri javne rasprave o javnim politikama u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine na lokalnom i nacionalnom nivou.
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je od 22. do 24. septembra u Vrnjačkoj Banji u okviru projekta organizovao obuku za članice ZLS na temu „Klimatske promene i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima”, kao i skup na temu „Analize lokalnih politika klimatskih promena i nacionalne politike prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima”. Pored pomenutog, održana je i šesnaesta redovna sednica Skupštine ZLS na kojoj su usvojene izmene i dopune Strateškog plana ZLS i dogovoreni naredni koraci u delovanju Saveza.
Radi unapredjenja informisanosti građana o merama za smanjenje uticaja klimatskih promena na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou izradili smo eko film, organizovali dve javne tribine građana i dve fokus grupe u Boru i Zlotu i objavili više članaka u elektronskim i štampanim medijima, kao i na sajtovima OCD.
Zelena lista Srbije je od 3. do 5. novembra u Sokobanji u okviru projekta organizovala obuku za članice ZLS na temu saradnje OCD i obrazovno vaspitnih ustanova, svoju sedamnaestu sednicu Skupštine, kao i okrugli sto sa mrežom „Zelena stolica” na kome je razgovarano o saradnji dve mreže i prilikom kog su predstavljeni rezultati ankete koju je sprovela Zelena stolica u okviru EKO-SISTEM programa. Posebna pažnja učesnicima obuke posvećen je zakonskoj regulativi saradnje gde je detaljno objašnjena povezanost obrazovnog sistema sa Udruženjima i postupci ka početku saradnje škola i Udruženja. Dopunili smo svoj Strateški plan i izvršili internu evaluaciju u cilju podizanja kapaciteta kako Zelene liste Srbije, tako i organizacija članica.
U cilju povećane vidljivost i atraktivnost saveza ZLS i članica na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za privlačenje novih članica i umrežavanje organizovali smo i sproveli više kampanja na svojim društvenim mrežama, objavljivali vesti i tekstove o toku projekta na svom sajtu i ekološkim medijima, emitovali eko film dok je jedna od poslednjih aktivnosti na projektu bila je i konferencija za medije, organizovana u Medija centru u Beogradu, na kojoj je Zelena lista Srbije upoznala javnost sa ciljevima projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, svojim dosadašnjim radom, ali i budućim planovima.
Autor teksta je Marko Vukomanović,
predsednik Zelene liste Srbije

Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo.
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora, „Timočki klub“ iz Knjaževca, „Centar za decu i omladinu“ iz Vrnjačke Banje, Planinarsko-ekološko udruženje „Ras“ iz Novog Pazara, „Građanska čitaonica Evropa“ iz Bora i „Evropski pokret u Srbiji – Valjevo“ iz Valjeva.

Web stranica SEU „Zelena lista Srbije” nalazi se na adresi:
www.oplanetise.com
Više o programu EKO-SISTEM na linku:
ekosistem.mis.org.rs