Zbog degradacija evropskih ekosistema, Brisel je 2022. predložio sveobuhvatan zakon o njihovom oporavku, sa ciljem da se obnovi 20% kopnenih i morskih područja Evropske unije. Ispostavilo se da je predlog zakona preambiciozan, zbog čega su poslanici protestvovali. Uprkos protestima poljoprivrednika u nekoliko zemalja članica, zbog pravila o zaštiti životne sredine, novi Zakon o obnovi prirode podržalo je u Evropskom parlamentu 329 evroposlanika, protiv je glasalo njih 275, dok je uzdržanih bilo ukupno dvadeset četvoro. Zakon je dobio zeleno svetlo ali da bi stupio na snagu potrebno je još da ga usvoji Savet Evrope. Zašto je taj zakon važan i i zbog čega su se mnogi protivili njegovom donošenju? O tome, za „Ekolist” govori direktor kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) za Evropu Boris Erg.

– Zakon je pionirski, revolucionaran jer donosi novine koji do sada nisu viđene u legislativi Evropske unije i zato ne čudi da je proces njegovog donošenja bio tako dug i zahtevao toliko razgovora i dogovora, što je izazvao određene reakcije. On je već bio zacrtan u Evropskoj strategiji za biodiverzitet do 2030. godine, koja je već nekoliko godina na snazi, i Zelenog dogovora EU i tamo je naznačeno da će Zakon o obnovi prirode biti jedan od ključnih elemenata. Naravno, kada je došlo do razrade zakona, onda su počeli brojni razgovori na temu da li je i kakav zakon potreban, koju ambiciju i ciljeve slediti i slično. U suštini, velika je novina to, da se po prvi put u evropskom zakonodavnom okviru reguliše – stanište, obnova staništa. Ono što smo do sad imali je očuvanje biodiverziteta, smanjenje opadanja biodiverziteta, jer je činjenica da je 80% staništa u Evropi u lošem stanju. Do sada nije bilo precizno zakonom regulisano kako da se to zaustavi i da se ide ka obnovi. To je novina. Kada se uzme u obzir da je 80% staništa, što kopnenih, što morskih, u lošem stanju i da je najveći deo u EU pod poljoprivrednim zemljištem,naseljima, infrastrukturom i sl., onda je jasno da se ovaj zakon tiče mnogih sektora i naravno da zadire u brojne sektore i izaziva mnoge polemike. To je nova ambicija i pretočiti tu ambiciju u zakonski okvir je proces koji izaziva mnogo razgovora, oprečnih mišljenja i slično.

Zakon je revolucionaran ali i veoma ambiciozan jer postavlja visoke ciljeve koje zemlje članice EU moraju dostići.

– Sam podatak da je 80% stanište zemlje i vode u Evropi u lošem stanju dovoljno govore da je potreban takav zakon i da je ambicija neophodna. Kada se pogledaju globalni ciljevi očuvanja biodiverziteta i regionalni na nivou Evropske unije i kada se ukrste podaci, onda je sasvim jasno zašto je potrebno ići ka tako ambicioznim ciljevima. Naravno, mi znamo da su sva staništa bitna i za hranu i za vodu i za vazduh i sve što koristimo, to nije potrebno ponavljati. Kada se dođe do formulacije zakona, onda se ulazi u detalje koje je potrebno obrazložiti. Novi zakon predviđa mere za poboljšanje bioraznovrsnosti u poljoprivrednim ekosistemima, uključujući obnovu tresetišta, ali i da se ti ciljevi mogu odložiti u izuzetnim okolnostima ako dođe do znatnog smanjenja zemljišta potrebnog za dovoljnu proizvodnju hrane za potrebe EU. Zakon zahteva i sadnju tri milijarde stabala drveća i zaštitu gradskih zelenih površina kao i obnovu najmanje 25 kilometara reka u vodotokove koji slobodno teku. Cilj je da do 2030. minimum 20% kopnenih i vodenih staništa ( slatkovodnih, mora i okeana) treba dovesti iz lošeg u dobro stanje. Do 2040. taj cilj raste na 60% a do 2050. godine cilj je popraviti 90% staništa. Kao što je cilj do 2050. godine da Evropa bude klimatski neutralna tako je i što se tiče staništa.Ideja je da se do tad, gotovo sva staništa, dovedu u dobro stanje. Sam taj cilj govori koliko je zakon ambiciozan i koliko radikalnih promena zahteva.

U fokusu zakona je i borba oprotiv klimatskih promena?

– To su najdirektnije povezane stvari.Kada govorimo o klimatskim promenama ne možemo da ne govorimo o gubitku biodiverziteta. Ono što je bitno da se zna je da su gubitak biodiverziteta i klimatske promene, dve strane jedne iste priče i da nemožemo ostvariti ciljeve u borbe protiv klimatskih promena ako ne očuvamo biodiverzitet.Ovaj zakon i ova ideja najdirektnije doprinosi tome. Fokus zakona su staništa poput šuma, pašnjaka, travnatih površina i sl. i govore o tome da će sprovođenje zakona imati direktno pozitivne posledice na klimatske promene.Ima tu i drugih aspekata koji se tiču, recimo oprašivača. Zahvaljujući najviše IUCN-ovoj Crvenoj listi znamo da pad oprašivača, prvenstveno se misli na brojne vrste pčela, insekata, ptice su tu jako bitne, utiče na proizvodnju hrane. Znajući da je poljoprivreda i proizvodnja hrane među najvećim privrednim granama u EU, onda je jasno da bez oprašivača nema proizvodnje zdrave hrane a bez proizvodnje hrane nema zdrave ekonomije To su sve povezane stvari i to su neki od fokusa ovog zakona, na koji način, možemo da dovedemo do toga da se sadašnji trendovi stanja prirode i biodiverziteta promene.

Kako će se ovaj ambiciozan Zakon EU o obnovi prirode, nakon njegovog usvajanja, odraziti na nas, s obzirom da težimo da postanemo deo evropske porodice?

– Nakon njegovog usvajanja u Evropskom parlamentu, potreban je još jedan korak. O zakonu je prvo raspravljala Evropska komisija, zatim Parlament EU u Strazburu, koji je zakon usvojio, i sada bi trebalo da ministarski Savet EU, potvrdi sam zakon.To bi trebalo da bude u junu.Prva velika mera je da zemlje, članice EU, donesu Nacionalne planove obnove.Neke zemlje su već počele da razmišljaju na tu temu, kao npr. Francuska. IUCN će sigurno pomoći u razvoju prvog Nacionalnog plana za obnovu. Svaka zemlja EU će u roku dve godine biti dužna da napravi nacionalni plan i da ga realizuje a Evropska Agencija za zaštitu životne sredine će to pratiti. Ono što je odraz Evropskog Zelenog dogovora i Strategije za biodiverzitet je Zelena agenda za zapadni Balkan, koja ima pet stubova, pet poglavlja, od kojih je jedan priroda i biodiverzitet. IUCN, kao i druge organizacije, je uključen i mi smo definisali nekoliko ciljeva u okviru tog dela Zelene agende, od kojih su dva izuzetno važna. Jedan je Regionalna strategija za biodiverzitet koja bi trebala da oslikava Evropsku strategiju i Globalni okvir za biodiverzitet, koji imamo u okviru Konvencije o biodiverzitetu.Ova dva okvira govore o sličnim stvarima u vezi sa zaštitom i obnovom prirode. Drugi cilje je – Regionalni plan za obnovu, revitalizaciju i restauraciju prirode. To su dva dokumenta na kojima će IUCN početi da radi ove godine. Već su počele pripreme i trebalo bi da u roku godinu-dve dana, budu dogovoreni isti ciljevi za obnovu, očuvanje, odnosno revitalizaciju biodiverziteta i u zemljama zapadnog Balkana. Tako ćemo kroz Regionalni plan i Strategiju, u čijoj izradi će učestvovati zemlje Zapadnog Balkana, definisati određene aktivnosti, kako će zemlje onda to da sprovode. To je najdirektniji način kako bi se Zakon EU o obnovi prirode mogao reflektovati i kako bi mogao da ima pozitivan uticaj na Zapadni Balkan i na Srbiju. Ove ambiciozne i obećavajuće stvari dolaze u godini kada Regionalna kancelarija IUCN u Beogradu obeležava 20 godina rada – dodaje Boris Erg, direktor kancelarije IUCN za Evropu.

Dragana Ratković
Foto: Boris Erg – SBDTF ©IUCN