Jedan od najvećih ekoloških problema kod nas jeste prečišćavanje otpadnih voda za čije rešavanje će trebati i najviše novca. Srbija se nalazi na samom dnu lestvice zemalja po prečišćavanju otpadnih voda. Prečišćava se manje od deset odsto, a ostale otpadne vode završe u našim vodotocima. Zagađuju se površinske i podzemne vode, uništava se živi svet, a utiče i na zdravlje ljudi. Istraživanja su pokazala da poseban problem predstavljaju organske zagađujuće materije, kao što su lekovi, pesticidi ali i fenolna jedinjenja, policiklični aromatični uglovodonici i polihlorovani bifenili, kojima se nedovoljno poklanja pažnja jer su gotovo nevidljivi faktor zagađenja. Iako je reč o globalnom problemu, kod nas gotovo da nema podataka o postojanju organskih zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama, kao i vodi za piće. Upravo iz tih razloga Fond za nauku Republike Srbije finansira naučno-istraživački projekat „CleanNanoCatalyze” koji sprovode četiri vodeće naučne institucije iz Novog Sada – Prirodno-matematički fakultet, Tehnološki fakultet, Institut „Biosens” i Naučni institut za veterinarstvo Novi Sad.
Prema rečima koordinatorke projekta dr Daniele Šojić Merkulov, sa Prirodno-matematičkog fakulteta, u svetu se godišnje upotrebi dva miliona tona pesticida koji praktično dovode do akumulacije u podzemnim i površinskim vodama, kao i vodi za piće.
– Posledice po živi sve su raznovrsne. Savremena nauka je otkrila da određeni herbicidi, na primer, dovode do pojave abnormalnosti u polnim žlezdama divlje leopardske žabe, što izaziva zaostajanje u razvoju i – hermafroditizam, a kod glodara do oštećenja DNK u leukocitima a isto tako i moždanim ćelijama. Nažalost, zagađenje pesticidima ostavlja velike posledice i na zdravlje ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine se prijavi oko tri miliona slučajeva trovanja ljudi pesticidima i 220.000 smrtnih slučajeva. U našoj zemlji, štetni herbicidi, koji se koriste, na primer, na bazi atrazina, ali i mnogi drugi, imaju široku primenu u poljoprivredi radi uništavanja korova u kukuruzu – kaže profesorica Šojić Merkulov.
Ona dodaje da je prisustvo lekova u otpadnim vodama takođe jako veliki problem jer tako dopiru do podzemnih i površinskih voda kao i do vode za piće.
Lekovi i drugi farmaceutski proizvodi dospevaju na različite načine i iz različitih izvora u životnu sredinu kao i lekovi koji se koriste u veterini kod životinja i predstavljaju veliki izvor zagađenja u svim vodama. Takođe, dokazano je da lekovi, odnosno ostaci farmaceutskih proizvoda, imaju štetne efekte po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Jedan od najvećih problema koji se javlja kod ljudi jeste otpornosti bakterija na antibiotike. Ove zagađujuće organske materije kroz zagađenje voda i lanac ishrane dospevaju do krajnjih korisnika, kako životinja i tako i čoveka. Takođe, bolničke otpadne vode imaju visok sadržaj antibiotika. Ustanovljena je emisija antibiotika iz proizvodne industrije koja je u stvari oko 1.000 puta veća od dozvoljene u vodi za piće.
Dr Daniela Šojić Merkulov pominje još jednu klasu organskih zagađujućih materija, a to su mikotoksini, koji nastaju kao proizvod gljiva i odnedavno se smatraju zagađujućim materijama vodenih ekosistema. Mikrotoksini potiču od stočnog stajnjaka i, u velikoj meri, kontaminiraju žitarice a nalaze se u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Prisustvo mikotoksina u uzorcima hrane i hrane za životinje je dosta proučavano, no njihov uticaj na zdravlje ljudi i životinja, kao i podaci o njihovoj rasprostranjenosti u životnoj sredini dosta su oskudni i praktično nepoznati.
– Uklanjanje organskih zagađujućih materija iz životne sredine pre svega vode i poboljšanja kvaliteta podzemnih i i površinskih voda bavi se naučno-istraživački projekat „CleanNanoCatalyze”. Ovaj projekat nudi ekološka „zelena” rešenja uz pomoć savremenih tehnologija – objašnjava Šojić Merkulov.
U poređenju sa komercijalnim tehnikama koje se koriste i koji imaju zadatak da zagađujuće organske materije prevedu iz jednog oblika u drugi a nikako ne dolazi do njihovog potpuno uklanjanja, procesi koji se primenjuju u okviru projekta „CleanNanoCatalyze” su „zeleni” zbog toga što kao sirovinu za sintezu fotokatalizatora koriste iz biljnog materijala.
– U pitanju su ekstrakti iz različitih biljaka. Srbija je poznata po bogatstvu biodiverziteta, tako da praktično imamo raznorazne mogućnosti za korišćenje različitih biljnih ekstrakata koje ćemo primenjivati i koji su potpuno neškodljivi za uklanjanje organskih polutanata. Drugi inovativni pristup u okviru ovog projekta je primena senzornog sistema za praćenje sadržaja ukupne organske materije u vodi. Cilj je da uklonimo ne samo polazne komponente organske materije nego i sve intermedijere koji nastaju u toku samog procesa njihovog uklanjanja. Velika prednost ovog sistema je da se može koristiti na licu mesta, dakle u prirodi, kao i u pilot postrojenjima koje su planirana kao neki naredni korak nakon završetka ovog projekta. Druga prednost korišćenja senzorskog sistema jeste i cena njegove izrade. Za praćenje sadržaj organske materije u laboratorijama koriste se uređaji koji koštaju više desetina hiljada evra, a za ovaj uređaj, prema trenutnim procenama, ne bi trebao da iznosi više od 300 evra – kaže Daniela Šojić Merkulov.
Ona dodaje da su još uvek na nivou laboratorijskih istraživanja međutim projektom je planirano da sistem ima i praktičnu primenu. To znači izgradnju pilot postrojenja koji će biti postavljeno blizu neke površinske vode koju treba prečistiti ili otpadne vode u fabrikama, gde će njegova primena doći do izražaja u realnim uslovima. Sistem se može koristiti kako za uklanjanje minimalne količine zagađujućih organskih materija u pijaćoj vodi, isto tako i u površinskim kao i u otpadnim vodama koje imaju najveći sadržaj organske materije. Voda se prečišćava kroz tri stepena. S obzirom na činjenicu da manje od šest odsto otpadnih voda prolazi kroz trostepenu proceduru u Srbiji, ovo bi zaista bilo rešenje da se vode u potpunosti prečiste i čiste ispuštaju u naše reke. Do završetka projekta ostalo je još dve godine.
Dragana Ratković

Projekat „Zaštita životne sredine i njen značaj za održivi razvoj Vojvodine” sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Sekretarijata koji je dodelio sredstva.