Ta divna divlja stvorenja
Trgovina divljim vrstama jedna je od najunosnijih aktivnosti organizovanog kriminala na svetu i direktno utiče na stanje naše planete, ali i na naše zdravlje
BEOGRAD – Današnji Svetski dan divljih vrsta obeležava se pod sloganom „Šume i egzistencija: održivost ljudi i planete“, kojim se naglašava važna uloga šuma, šumskih vrsta i njihovih ekosistema za održavanje egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, s posebnim naglaskom na lokalne zajednice koje imaju snažne istorijske veze sa šumskim područjima, kao i onima u njihovoj blizini.
Kaznena dela protiv životne sredine i prirode danas su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem. Nedavni izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Interpola (iz 2014) utvrđuje štetu od 214 milijardi evra zbog počinjenih krivičnih dela protiv životne sredine i prirode, uključujući i neprocenjivu štetu nanetu našoj planeti, značajno smanjenje biološke raznovrsnosti, i potpuno istrebljenje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta.
„Sarađujući sa državnim tužiocima, inspektorima, čuvarima prirode, policijom, carinom i predstavnicima drugih nadležnih tela, želimo da stanemo na kraj nezakonitoj trgovini divljim vrstama i suzbijemo kriminalne aktivnosti vezane za divlju faunu i floru. Legalna i ilegalna trgovina živim divljim, ali i domaćim životinjama stvara nove prilike za bolesti koje se prenose sa životinja na ljude (zoonoze), te povećava rizik od pandemija, čemu i sami svedočimo poslednjih godinu dana“, ističe Andrea Solić, koordinatorka programa za zaštitu divljih vrsta u WWF Adriji. Solić dodaje da je WWF prošle godine pokrenuo projekat LIFE SWiPE, čiji je cilj povećanje broja uspešno procesuiranih kaznenih dela nezakonite trgovine divljim vrstama.
Obeležavanje ovog dana idealna je prilika i za promišljanje o uspostavljanju održivog modela suživota ljudi i prirode, u skladu sa ciljevima održivog razvoja UN-a. Trgovina divljim vrstama spominje se u više ciljeva održivog razvoja, te je potrebno uticati na donosioce odluka da usvoje participativne pristupe zasnovane na dokazima. Tako bi se osiguralo da buduća upotreba i trgovina divljim vrstama bude sigurna, ekološki održiva i socijalno pravedna.
Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaju o životu na planeti, veličina populacija sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca smanjena je od 1970. godine za zabrinjavajućih 68%, uglavnom kao posledica neodrživog korišćenja zemljišta i uništavanja šuma koje su pretvorene u nova urbana područja ili neodržive poljoprivredne površine za veliku industrijsku proizvodnju hrane.
„Dok na svetu živi manje od 3900 tigrova ili 1800 pandi, važno je delovati koordinisano i bez presedana na globalnom nivou. Jedino tako možemo do kraja decenije da preokrenemo trend gubitka biološke raznovrsnosti i populacija divljih vrsta“, naglašava Solić uz poziv da podstaknemo donosioce odluka na zajedničku akciju, dajući svoj glas za prirodu na WWF-ovoj platformi.
Foto: pixabay