Da masovnom proizvodnjom hrane ne bismo ugrozili potrebe za hranom budućih naraštaja, moramo da obezbedimo održive poljoprivredne prakse koje pomažu u očuvanju prirodnih resursa i jačaju kapacitet za prilagođavanje klimatskim promenama, naglašeno je u ciljevima održivog razvoja UN do 2030. godine. Regenerativna poljoprivreda ide pak korak dalje, težeći ne samo očuvanju postojećeg stanja, već i tome da obnovi zemljište i biodiverzitet. Gde se u Srbiji sprovodi regenerativna poljoprivreda i kako se ona uklapa u društveno odgovorno poslovanje prehrambene industrije za Eko list govori Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane kompanije Nestlé za jugoistočni evropski region.

U čemu se ogleda društvena odgovornost kompanije Nestlé?
– Kako bi naše poslovanje napredovalo i bilo održivo, zajednice u kojima poslujemo takođe moraju doživeti napredak. Zato težimo da budemo brend sa svrhom, da promenimo život nabolje za što veći broj ljudi. Od donacija hrane, preko edukativne kampanje najmlađih o zdravom životu do podrške dobavljačima, trudimo se da svuda ostavimo dobar trag, i da se veoma pažljivo odnosimo prema životnoj sredini koju moramo da sačuvamo. Kao najveći svetski proizvođač hrane osećamo posebnu odgovornost u tom pogledu, jer nam je važno gde se i na koji način uzgaja ono što nam dolazi u tanjire, budući da poljoprivreda spada u velike emitere gasova sa efektom staklene bašte. Cilj nam je da do 2025. godine na globalnom nivou 20 odsto ključnih sastojaka svih Nestlé proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede, a do 2030. godine čak 50 odsto.

Na koje ste sve načine uključili lokalnu zajednicu u svoje poslovanje?
– Želja nam je da pružimo znanje i alate svojim partnerima i dobavljačima da ostvare maksimalni potencijal i da zajedno s njima oblikujemo održivu prehrambenu industriju. Na globalnom planu, naša strateška ambicija je da do 2030. godine prepolovimo emisije gasova sa efektom staklene bašte, a da do 2050. godine dostignemo nulti uticaj na životnu sredinu. S tim ciljem sarađujemo i sa dobavljačima na terenu kako bismo im pomogli da i oni poboljšaju svoje proizvodne procese. Najveće dobavljače povrća za Začin C, kompanije Geneza i Telek Paprika, uključili smo u program regenerativne poljoprivede, uloživši početnih 140.000 švajcarskih franaka ove i prošle godine u održive načine proizvodnje povrća na vojvođanskim njivama. Već podržavamo 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji regenerativne poljoprivrede, a u planu nam je da u projekat na globalu uložimo 1,2 milijarde švajcarskih franaka do 2025. Srbija je prva zemlja u regionu koji smo uključili u ovaj program, a nova fabrika prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi koju gradimo u Surčinu pružiće priliku za još širu saradnju sa lokalnom zajednicom. Nastavićemo da gradimo dugotrajna partnerstva i da pružamo poljoprivrednicima sigurnost i veće prihode.

Šta za Nestlé i Vas lično znači „regenerativna poljoprivreda“?
– Ukratko, to je način da dobijemo najviše iz plodne zemlje, čuvajući je i za buduće generacije. Naši dobavljači uključeni u ovaj program koriste organsko đubrivo umesto veštačkog i sade različite useve. Takođe sade drvorede kao prirodne vetrobrane koji unapređuju bujnost prirode i sprečavaju eroziju zemljišta. Rezultat svih ovih metoda je povećanje organske materije u zemljištu i kapaciteta zemljišta za skladištenje ugljenika iz vazduha. Takvo zemljište daje veće prinose, dok se u isto vreme dugotrajno uklanja ugljen-dioksid iz atmosfere. Prakse koje podstičemo znatno će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i ujedno će, na duže staze, unaprediti biodiverzitet. Dakle, zajedno sa lokalnom zajednicom gradimo zdraviju budućnost, sa zdravijim sastojcima, uz manje emisije štetnih gasova i korišćenjem zelene energije u proizvodnji.

Mogu li „održivost“ i cirkularna ekonomija biti integralni delovi poslovanja velikih kompanija kakva je Nestlé?
– Ne samo da mogu, već moraju biti, jer sve kompanije, posebno velike kao što je Nestlé, imaju globalnu odgovornost da rade za dobrobit planete i zajednice. Zacrtani cilj da dostignemo nulti uticaj na životnu sredinu sledimo svuda gde poslujemo. Na primer, fabrika u Surčinu je prva u Srbiji u oblasti prehrambene industrije postigla Zero Waste to Landfill cilj, a to znači da ni gram otpada ne odlazi na deponije, već se reciklira ili po principu cirkularne ekonomije dalje koristi, na primer u izradi eko-izolacionih ploča. Pronašli smo rešenje za sve vrste otpada, čak i za ostatke hrane, koji se prerađuju u organsko đubrivo. Naša najveća lokalna investicija u Srbiji u visini od 1,2 miliona evra usmerena je upravo na održivu proizvodnju. U pitanju je najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda u Surčinu, uz pomoć kojeg dnevno prečistimo 65.000 litara vode, a zatim je čistu vraćamo u prirodu. Uštedi vode kao dragocenog resursa doprinosi i separator masti koji odvaja ulja i masti iz atmosferske vode. Navešću još jedan primer cirkularne ekonomije koji primenjujemo globalno. U 20 Nescafé fabrika širom sveta potrošeni talog od kafe se koristi kao biogorivo, čime se uštedi 555.000 barela nafte godišnje.

Koji vaši brendovi najbolje predstavljaju vašu poslovnu filozofiju?
– Možda je dobar primer Začin C, kultni srpski brend sa tradicijom dugom skoro pet decenija, koji smo sačuvali i unapredili. Sada sadrži krupnije komade povrća, bez konzervansa i veštačkih boja, a dolazi u manjim pakovanjima, jer je i to način da smanjimo količinu otpada. Ulaganjem u regenerativnu poljoprivredu osigurali smo da skoro 100 odsto sastojaka za omiljeni srpski začin dolazi sa domaćih njiva, iz održive poljoprivrede. Ponosni smo i na Nescafé koji je postao najodrživiji brend kafe na svetu zahvaljujući Nescafé Plan-u za pomoć poljoprivrednicima da uzgajaju kafu na odgovoran način, sa 75 odsto sirovina dobijenih iz održive proizvodnje. Još jedan brend koji oslikava našu poslovnu filozofiju je Garden Gourmet, portfolio proizvoda na biljnoj bazi koji po ukusu i hranljivom sastavu predstavljaju alternativu mesu, a koji će se proizvoditi u našoj novoj fabrici u Surčinu. Poznato je da tradicionalna proizvodnja mesa negativno utiče na životnu sredinu i zato ekološki osvešćeni potrošači radije biraju biljne burgere i ćuftice. Za proizvodnju našeg biljnog burgera potrebno je 80 odsto manje zemljišta i proizvede se 75 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte.

Kako vidite budućnost vaše kompanije, posebno u svetlu novih tehnologija, ali i energetske i klimatske krize?
– Jasno je da su nam za stabilnu budućnost potrebni obnovljivi izvori energije. Cilj kompanije Nestlé je da do 2025. godine na svetskom nivou koristi samo energiju iz obnovljivih izvora. Na lokalnom planu smo ga već ostvarili 2019. potpisavši ugovor sa EPS-om o kupovini sto odsto zelene energije iz hidroelektrana. Istu praksu će slediti i nova fabrika prehrambenih proizvoda na biljnoj bazi. Bez inovacija i novih tehnologija nema održivog razvoja i zato je svako ulaganje u održivost ulaganje u budućnost, ne samo kompanija nego svih nas. Inovacije stručnjaka na našem institutu u Švajcarskoj omogućavaju nam prelazak na ekološku ambalažu proizvoda, izrađenu od materijala pogodnih za reciklažu. Popularne raznobojne Smarties bombonice su naš prvi konditorski brend koji je uveo papirnu ambalažu, čime će se godišnje uštedeti oko 250 miliona plastičnih pakovanja na svetu. Cilj je da svi Nestlé proizvodi do 2025. godine imaju sto odsto reciklabilnu ambalažu. Nastavićemo da marljivo radimo na svim zacrtanim ciljevima, sa istom poslovnom filozofijom, zasnovanom na uverenju da možemo unaprediti kvalitet života sadašnjih i budućih generacija. Potrošači to i te kako znaju da cene, što nam pokazuje poverenje koje godinama unazad poklanjaju Nestlé brendovima.

Nestlé
Nestlé je svetski lider u proizvodnji hrane i pića, sa tradicijom dužom od 150 godina i više od milijardu prodatih porcija dnevno. Prodaja kompanije za 2021. godinu iznosi 87,1 milijardu švajcarskih franaka. Nestlé u Srbiji posluje već više od 17 godina, sa više od 500 zaposlenih i proizvodnjom u fabrici u Surčinu. Nestlé Surčin proizvodi asortiman brendova C, MAGGI, THOMY i Nestlé Professional, i prva je fabrika u Srbiji koja je postigla Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada iz fabrike ne završava na komunalnim deponijama. Srpska Nestlé fabrika od 2021. godine poseduje zvanični sertifikat Privredne komore Srbije za sprovođenje dualnog obrazovanja. Kompanija u Srbiji od 2011. godine sprovodi ZdravoRastimo projekat, sa ciljem da decu osnovnoškolskog uzrasta edukuje o osnovnim postulatima pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti, a kroz projekat je do sada prošlo 100.000 dece. Donacije hrane ugroženim grupama jedna su od najvažnijih aktivnosti kompanije, a samo u 2021. godini donirani su proizvodi u vrednosti većoj od 30 miliona dinara.