Čovečanstvo pati od „narušene percepcije rizika”, što nas potiče na aktivnosti i ponašanja koja uzrokuju klimatske promene i sve veći broj katastrofa širom sveta, upozorili su Ujedinjene nacije.
U novom izveštaju, UN-ova kancelarija za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR) otkrila je da je globalno svake godine u poslednje dve decenije bilo između 350 i 500 katastrofa srednjeg i velikog intenziteta. To je pet puta više od proseka u ranija tri desetleća.
S obzirom na klimatske promene, očekuje se da će se katastrofalni događaji uzrokovani sušom, ekstremnim temperaturama i razornim poplavama događati još češće.
U izveštaju se procenjuje da ćemo do 2030. godine doživeti 560 katastrofa širom sveta svake godine, odnosno prosečno 1,5 katastrofa svaki dan.

Narušena percepcija rizika
UNDRR je saopštio da se nagli porast katastrofa na globalnom nivou može pripisati „narušenoj percepciji rizika, koja se temelji na optimizmu, potcenjivanju i nepobedivosti”. To je, navode, dovelo do političkih, finansijskih i razvojnih odluka koje su povećale ranjivost i dovele ljude u opasnost.
Ignorisanje ogromnih rizika s kojima se suočavamo „dovodi čovečanstvo u spiralu samouništenja”, upozorila je u saopštenju zamenica generalnog sekretara UN-a Amina Mohammed.
„Dizanje uzbune objavljivanjem istine nije samo neophodno, nego i presudno”, dodala je šefica UNDRR-a Mami Mizutori.
„Nauka je jasna. Jeftinije je preduzeti mere pre nego što se katastrofa desi nego čekati dok se razaranje ne dogodi i reagovati naknadno”, rekla je ona.
Međuvladin panel za klimatske promene UN-a upozorio je ove godine da će manifestacije klimatskih promena, od vrućina do suša i poplava, postati sve češći i intenzivniji te naneti štetu prirodi, ljudima i prostorima u kojima žive.

Čekaj sad, plati posle
Ignorisanje rizika ima visoku cenu. Katastrofe širom sveta koštale su otprilike 160 milijardi eura godišnje tokom poslednje dekade, navodi se u izveštaju. Ali, većina toga otpada na zemlje s nižim dohotkom, koje godišnje u proseku gube jedan posto svog bruto domađeg proizvoda (BDP) zbog katastrofa, u poređenju sa samo 0,1 do 0,2 posto, što je slučaj u bogatijim zemljama. Najteže su pogođene azijsko-pacifičke zemlje, koje godišnje gube 1,6 posto BDP-a, objavljeno je u izveštaju uoči globalnog foruma o katastrofama na indonezijskom ostrvu Baliju, koji je zakazan u maju.
Na Filipinima se, na primer, milioni ljudi još uvek oporavljaju od tajfuna Rai koji ih je poharao u decembru. Ubio je više od 300 ljudi, raselio stotine hiljada ljudi, a šteta je procenjena na otprilike 500 miliona dolara.
Kako broj katastrofa bude rastao, tako će rasti i troškovi.

Svet finansira vlastito uništenje
Izveštaj procenjuje da će još 37,6 miliona ljudi živeti u uslovima ekstremnog siromaštva do 2030. godine zbog uticaja klimatskih promena i katastrofa. U međuvremenu, većinu štete povezane s katastrofama ne pokrivaju osiguravajuće kuće.
„Katastrofe se mogu sprečiti, ali samo ako zemlje ulože vreme i resurse da shvate i smanje svoje rizike”, naglasila je Mizutori u saopštenju.
Upozorila je da „namernim ignorisanjem rizika i prećutnom dozvolom da se on integriše u donošenje odluka, svet zapravo finansira vlastito uništenje.”
IZVOR: Reuters, Hina, Aljazeera
Photo by Mika Baumeister on Unsplash