Korišćenje energije u poljoprivredi, a naročito energije iz fosilnih goriva na veoma je visokom nivou, pa je neophodno što hitnije uspostavljati nova rešenja i uvoditi nove tehnologije, što će posledično obezbediti značajne uštede resursa i smanjiti negativne uticaje i emisije. Zbog visokih troškova ove vrste tehnologija, naši poljoprivrednici najverovatnije neće moći da ih proušte, ali će dobrim planiranjem i upotrebnom raznih aplikacija uspeti da smanje potrošnju štetnih energenata.
S druge strane, edukacija i sistematski pistup problemu energetike u poljoprivredi, zaustaviće paljenje žetvenih ostataka na mestu nastajanja, odnosno na njivama. Potencijali biomase odavno su prepoznati i aktivno se koriste u praksi evropskih zemalja. Dok je kompostiranje dobro rešenje za povrtarsku proizvodnju i cvećarstvo, ratarstvo bi moglo da „zatvori energetski krug” i, umesto da žetveni ostaci gore na našim njivama i zagađuju vazduh, mogu postati energent u lokalnom modernom postrojenju.
Energane na biomasu, biogas i deponijski gas danas su svakodnevica u svim evropskim zemljama. Ova postrojenja isplativija su što su bliže izvoru svog energenta, što znači, da bi lokalne zajednice mogle da obezbede značajne količine energije samo od nusproizvoda svoje delatnosti.
Kao jedno od potencijalnih rešenja je i peletiranje, čime se, uz minimalan rad i potrošnju energije, stvara nova vrednost i potencijalni izvozni artikal.

Projekat „Zaštita životne sredine i njen značaj za održivi razvoj Vojvodine” sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Sekretarijata koji je dodelio sredstva.