Pitali smo Novosađane šta misle o zaštiti životne sredine u gradu.

Larisa Šaša, master profesor fizičkog vaspitanja i sporta

– Mislim da bi u velikom gradu kakav je Novi Sad upravljanje otpadom moglo da bude mnogo bolje rešeno nego što je sad. Ljudi su tek odnedavno u mom kraju dobili zvona za staklo i ali čini mi se da ih ne koriste dovoljno. Još uvek nemaju naviku da odvajaju staklo i da ga tamo odlažu, a primetila sam da dosta, pre svega starijih ljudi, i ne zna čemu oni služe. Plastični otpad je, takođe, velik problem jer se uglavnom baca sa ostalim đubretom. U mom domaćinstvu, konkretno, odvajamo čepove za reciklažu i sakupljamo plastične flaše pa ih s vremena na vreme nosimo u prostorije organizacije „Čepom do osmeha”. Međutim, to zahteva dobru organizaciju i prevoz plastičnih flaša kolima. Dosta ljudi nema mogućnost za tako nešto i bilo bi dobro kada bi plastiku mogli da odlažu negde blizu mesta stanovanja. Moja porodica odlaže i jestivo ulje nakon upotrebe, ali opet se javlja problem šta sa njim uraditi kasnije. Tu je i problem krupnog otpada. Grad s vremena na vreme organizuje postavljanje kontejnera za krupni otpad, ali to očigledno nije dovoljno, jer svaki čas pored kontejnera osvanu delovi nameštaja, odbačeni prozori, lavaboi… To jako naružuje izgled Grada, a primećujem da ljudi kada vide tako odložen otpad ni ne idu do kante nego jednostavno svoje đubre bace na tu gomilu koja je već tamo.

Borislavka Dimitrov, penzionerka

– Godinama se priča i planira bolje, efikasnije odlaganje i sortiranje otpada. Gde god postoji mogućnost za odvajanje otpada to i radim. Nažalost, u delu grada gde živim ne postoje kontejneri za razvrstavanje otpada tako da sav otpad zajedno bacam u zeleni kontejner ispred zgrade. Trudim se da bar tu ne bacam staklenu ambalažu i naravno kabaste stvari. Što se tiče lekova, iako je bilo pokušaja da se oni odnose u apoteke, to u Novom Sadu nije zaživelo. U domaćinstvu odgovorno se ponašam kada su u pitanju hemikalije i njih ne bacam u kanalizaciju. Mislim da bi recimo otkup plastičnih flaša smanjio bačenu plastiku. Neka simbolična naknada za vraćenu plastičnu flašu bi sigurno bila stimulativna da ih ne bacamo svuda. Naravno građani bi trebalo biti mnogo odgovorniji i kulturniji jer često nailazimo na kontejnere koji su išarani, polomljeni a kese sa otpadom mogu se naći daleko od kontejnera. Trebalo bi sve to kažnjavati, to bi sigurno doprinelo da grad bude čistiji i uredniji.

Đuro Vukelić, novinar

– Razvrstavanje otpada u Gradu Novom Sadu nije lak posao ni za ekološki najosvesćenije građane. Kontejneri za odvajanje otpada, naime, slabo dopiru do perifernih delova grada. Izuzetak su „zvona” za staklenu ambalažu. Što se mojih navika tiče, odlažem staklenu ambalažu u bela zvona a plastične čepove odnosim na mesta koja imaju kutije za sakupljanje. Plastične flaše i papir ostavljam pored kontejnera, da olakšam posao sakupljačima sekundarnih sirovina. Odlaganje neispravnih štedljivih sijalica je posebna priča. Sumnjam da u Novom Sadu postoji adresa na kojoj mozete da obavite tu ekološki odgovornu dužnost. Mislim da Novosađani zaslužuju da imaju mogućnost da odvajaju otpad u posebne kontejnere jer znam da bi većina nas to vrlo rado činila.

Dragana Ratković

Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Održivi razvoj grada Novog Sada”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.