Zvaničnici su na otvaranju 29. Konferencije UN o klimi (COP 29) u Azerbejdžanu pozvali na svetsku saradnju i obezbeđenje nlvca za zemlje u razvoju da bi ublažile promene klime, a na skup su prodrli ekološki i politički aktivisti koji su bučno protestovali.
“Vreme je da se pokaže da svetska saradnja nije na mrtvoj tački, da je na visini zadatka”, rekao je šef Agencije UN za klimu Sajmon Stil (Simon Stiell) na otvaranju velike međunarodne konferencije o klimi, prenela je agencija AFP.
Dvonedeljni skup u Bakuu, gde je izbušeno prvo naftno polje na svetu, i gde se miris nafte svuda oseća, odmah se usmerio na ono što se smatra glavnim. To je postizanje novog dogovora oko toga kako više stotina milijradi ili hiljada milijardi dolara godišnje treba da se usmeri iz bogatih zemalja ka siromašnim u pokušaju da se ograniče klimatske promene i tim zemljama se pomogne da se prilagode promenama, prenosi agencija AP.
Novac treba da pomogne zemljama u razvoju da napuste fosilno gorivo čije sagorevanje zagreva armosferu i pređu na “čistu energiju”.
Zemljama u razvoju treba i nadoknaditi gubitke nastale klimatskim katastrofama uglavnom podstaknutim ugljeničnim zagađenjem bogatih zemalja, i da se pripreme za buduće ekstremne vremenske pojave.
Glavni cilj konferencije koja će trajati do 22. novembra, je da se utvrdi iznos za klimatsku pomoć koju će razvijene zemlje dati zemljama u razvoju da nastave bez uglja i nafte, i da mogu da se suoče s još većim vrućinama i poplavama.
Sada je taj iznos određen na 116 milijardi dolara godišnje, a nove preuzete obaveze trebalo bi da iznose hiljade milijardi dolara, kako traže siromašne zemlje.
Ali Zapad smatra da je to nerealna suma.
Predsednik konferencije o klimi COP29 Muhtar Babajev govorio je u današnjem uvodnom govoru o “stotinama milijardi”, a ni jedan pregovarač još nije “otvorio karte”.
“Ove cifre možda izgledaju kao visoke, ali to nije ništa u poređenju s cenom nedelovanja”, rekao je Babajev, azerbejdnžanski ministar ekologije, i bivši zvaničnik nacionalne naftne kompanije SOKAR.
Babajev je rekao da je sada “trenutak istine” za Pariski sporazum iz 2015. godine.
Da se taj sporazum dovede u pitanje dovoljno je da se novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp po ulasku u Belu kuću 20. januara pridruži Iranu, Jemenu i Libiji i izađe iz Pariskog sporazuma kojeg su 2015. usvojile zemlje sveta.
Pariskim sporazumom se svet obavezao da ograniči zagrevanje na dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba i da nastvi napore da ga ograniči na 1,5 stepen Celzijusa u odnosu na 19. vek. Ova, 2024. godina će gotovo sigurno biti na tom nivou. Ako se taj nivo zagrevanja zadrži dugoročno, onda će se smatrati da je klimatski limit dostignut.
Efekti klimatski promena su već vidljivi po uraganima, suši i poplavama, rekao je Babajev.
“Na putu smo uništenja. Videli mi to ili ne, ljudi pate u senci, umiru u mraku, i potrebno im je više nego saosećanje, više nego molitve i papirologija. Oni traže vođstvo i delovanje. COP29 je trenutak koji se ne sme propusititi da se iscrta novi put napred za sve”, rekao je Babajev.
Evropljani obećavaju da će udvostručiti napore da se nadoknadi povlačenje SAD, ali malo i je u Bakuu. Na konferenciji koja danas i sutra okuplja oko 100 vođa iz sveta ne učestvuju ni francuski predsednik Emanuel Makron, ni nemački kancelar Olaf Šolc.
Šef UN za klimu Sajmon Stil, s karipskog ostrva Kariaku, ove godine opustošenog uraganom, rekao je da svet mora da nađe način da obezbedi novac da se suoči s klimatskim promenama.
“Treba da zaboravimo i pomisao da je finansiranje klime davanje u dobrotvorne svrhe. Ambiciozan novi cilj za finansiranje klime je u potpunosti u interesu svake zemlje pojedinačno, uključujući najveće i najbogatije” jer će sprečiti da buduće zagrevanje dostigne pet stepeni Celzijusa, kuda je po njemu svet išao pre nego što je počeo da se bori protiv klimatskih promena.
Ali, nemačka ministrka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da “svi znaju da ovi pregovori neće biti jednostavni”.
Raspoloženje u bogatim zemljama je štednja, na primer u Evropi, ili povlačenje iz međunarodnih akcija kao u SAD, piše agencija Frans pres. Mnoge zemlje traže da Kina i zemlje Zaliva doprinose više. Na to je kineski pregovarač odgovoriio da nema govora o ponovnom pregovaranju o dokumentima UN koja jasno kažu da samo razvijene zemlje, po staroj UN definiciji, imaju obavezu da plaćaju.
Finansijski paket o kojem se raspravlja na ovogodišnjim razgovorima o klimi je važan jer sve države treba da do prvih meseci iduće godine postave nove i, kako se očekuje, jače ciljeve za suzbijanje “emisija gasova sa efektom statklene bašte” koji nastaju korišćenjem uglja, nafte i prirodnog gasa. Deo je Pariskog sporazuma da zemlje jačaju napore svakih pet godina.
Dugoročna prosečna temperatura sada je 1,3 stepena Celzijusa iznad preindustrijskih vremena, samo dve desetine stepena od dogovorenog limita.
Da bi svet sprečio da globalno zagrevanje pređe 1,5 stepena, globalne emisije ugljenika moraju da budu smanjene za 42 odsto do 2030, piše u novom izveštaju UN.
Oštra retorika, hitne molbe i obećanja o saradnji bili su u suprotnosti sa pozadinom seizmičkih političkih promena, globalnih ratova i ekonomskih teškoća, pošto su pregovori Ujedinjenih nacija o klimi već na početku došli do težeg dela: novca – piše agencija AP.
Desetine klimatskih aktivista ušlo je na konferenciju – mnogi su nosili palestinske “kefije” i transparente pozivajući na klimatsku pravdu i države da “prestanu da potpiruju genocid”.
“Isti sistemi ugnjetavanja i diskriminacije stavlja ljude na prve linije klimatskih promjena i na prve linije sukoba u Palestini”, rekla je Lis Mason, demonstrankinja iz Međunarodne organizacije “Friends of the Earth”. Ona je kritikovala Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i EU jer ne troše više na finansiranje klimatskih promena, a isporučuju oružje Izraelu.
Mohamed Ursof, klimatski aktivista iz Gaze, pozvao je učesnike konferencije da “vrate vlast starosedeocima, a moć ljudima”.
Jakob Džons, organizator zajednice Hopi i Akimel O’odham, došao je na konferenciju s nadom u bolji svet.
“U vidokrugu uništenja leži seme stvaranja”, rekao je on na panelu o nadama starosedelaca u klimatsku akciju. “Moramo da shvatimo da mi nismo građani jedne nacije, mi smo Zemlja”; naglasio je on.

Beta