Zahvaaljujući entuzijastima, Muzej opštine Bačka Topola organizovao je jedinstvenu etnološku manifestaciju, koja je u prvi plan stavila stare zanate i ekološke materijale

Kao prateći program etnološke izložbe „Razonoda”, Muzej opštine Bačka Topola organizovao je i radionicu za penzionere. Koorganizator izložbe bilo je Društvo za istraživanje i negovanje mađarske etnografije, folklora i tradicije „Nađapati Kukac Peter”, a besplatni program radionice vodila je Juliana Šimon, članica i koordinatorka Saveza ljubitelja ručnih radova Vojvodine.
Izložba predstavlja zabavne aktivnosti, svet dečjih igara i mogućnosti razonode odraslih u našim krajevima na početku 20. veka. Tokom radionice predstavljen je način izrade krpenih lutaka iz prvih decenija prošlog veka. Tokom dva dana učesnici radionice mogli su da naprave divne lutke za svoje unuke i najmilije od krajeva odeće, prediva i materijala za punjenje – raznih reciklabilnih materijala.
Savez ljubitelja ručnih radova Vojvodine obuhvata oko 40 sekcija za ručnih rad i rukotvorine, a kako kaže Juliana Šimon, koja je već 20 godina koordinatorka u Savezu, organizuju se radionice i kampovi za odrasle i decu gde se prenose veštine i znanja o starim zanatima, ali uče i neke nove.

– Duže od 15 godina vodim tkanje, a ovde u Bačkoj Topoli koordinator sam u Društvu za negovanje mađarske tradicije i etnografije. Tokom godine vodim više radionica i kampova, kako bih prenela svo ono znanje koje sam stekla od mojih roditelja i babe – kaže Šimonova.
Bilo je mnogo zainteresovanih za šivenje krpenih lutaka, na način kako su to naši preci radili.

– To sam učila od moje mame. Mnogo sam volela lutke i u ono vreme kada sam ja bila mala na našem kraju nisu se mogle kupiti, tako da je izgled i način pravljenja lutke zavisio od godišnjeg doba. Preko zime lutke smo pravile od čutke kukuruza i oblačili ih šušmom od kukuruza. Takođe, od šušme i papira pravili smo anđele na jelku. Kada je kukuruz bio mlad, lutke smo pravile od listova, a ja sam najviše volela one izrađene od krpa jer to je bila trajna igračka – kaže Juliana Šimon.
Sve ove „ekološke” mateijale vremenom je zamenila plastika, ali ove kupovne lutke nisu imale istu emotivnu vrednost, budući da ih nisu pravile devojčice sa svojim mamama i bakama. Ipak, zahvaljujući entuzijazmu, ova veština ponovo ima svoje poklonike.

– Kasnije, kada sam imala već svoje ćerke, a sada i unuke, i njima sam šila lepo obučene krpene lutke. Lagano se to širilo na porodicu, prijatelje, komšije, tako da smo dospeli čak i u Nemačku, Australiju i Mađarsku – zaključuje svoju priču Juliana Šimon.

Пројекат „Зелени пут Општине Бачка Топoла”финансира се из буџета Општине Бачка Топола.