Šta sve može da učini država, a šta lokalna samouprava, kako bi se i kod nas usvojili principi zelene ekonomije? Ovo pitanje postavili smo pokrajinskom sekretaru za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanji Ercegu. Sa njim smo takođe razgovarali i o primarnoj selekciji otpada, ali i reciklaži, kao glavnim stavkama prelaska na zelenu ekonomiju.

– EU je decembra 2019. godine usvojila Zeleni dogovor i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, polazni dokument javne politike u EU na osnovu kojeg su dalje doneti drugi akti i javne politike i na osnovu kojeg će se u budućnosti vršiti izmene i dopune postojećih propisa, kreirati budžet i uslovi za poslovanje.
Države Zapadnog Balkana su 2020. na samitu u Sofiji potpisale Deklaraciju o Zelenoj agendi. Ovaj dokument ima za cilj da učini EU manje resursno zavisnom, konkurentnijom i ekološki održivom. To znači da Evropa kroz „Zeleni dogovor“ teži transformisanju evropske ekonomije u skladu sa očuvanjem prirode i njenih resursa i ispunjenju postavljenih ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030.
To podrazumeva povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji, uvođenje oporezivanja na emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, prema kojem bi EU trebalo da postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Ugovora o energetskoj zajednici.
Srbija je usvojila Deklaraciju Zelene agende u oktobru 2020. na Konferenciji u Sofiji i obavezala se da će sprovoditi svoje akcije kroz Regionalni akcioni plan koji je usvojen na samitu u Sloveniji, u oktobru 2021.
Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije i da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Zelena agenda za Zapadni Balkan je utemeljena na Evropskom zelenom dogovoru i povezanom Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan.
Institucionalno posmatrano za sve propise koji su potrebni za usaglašavanje sa aktuelnim politikama EU nadležno je Ministarstvo zaštite životne sredine. Pokrajinski i lokalni organi su uključeni u izradu nedostajućih dokumenata kao članovi radne grupe i ključni partneri u sprovođenju ciljeva.

Šta je konkretno urađeno na tom planu?

– Prelazak na zelenu ekonomiju prepoznat je kao globalni imperativ današnjice usled razmatranja posledica prethodnih obrazaca ponašanja i poslovnih modela na planetu i zdravlje ljudi. Zelena ekonomija uključuje dobre prakse poput ekološke poljoprivrede, razvoja zelene tehnologije, područja recikliranja ili upravljanja otpadom, digitalizacije usluga, vodoprivrede i upravljanja vodama, zelene arhitekture, gradnje i dizajna i njima srodne delatnosti. Uz zelenu ekonomiju se vezuju zelene društvene inovacije, zelene naučno-tehnološke inovacije i cirkularna ekonomija. Cirkularna ekonomija se, između ostalog, fokusira i na prevenciju nastanka otpada, ponovnu upotrebu otpada kao sirovine i recikliranje otpada.
Potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine, Republika Srbija se obavezala da će sprovoditi preporučene mere u pet oblasti, među kojima je i cirkularna ekonomija, sa posebnim osvrtom na otpad, reciklažu, održivu proizvodnju i efikasnu upotrebu resursa.
U Republici Srbiji su načinjeni prvi koraci. Hronološki posmatrano Ministarstvo za zaštitu životne sredine je u 2018. godini iniciralo (neformalnu) posebnu radnu grupu za cirkularnu ekonomiju u kojoj su identifikovani članovi – ključni akteri na teritoriji RS koji mogu doprineti tranziciji na prelazak na model CE (predstavnici državne uprave, međunarodnih organizacija, strukovnih poslovnih organizacija).
Krajem 2022. godine Vlada je usvojila Program razvoja cirkularne ekonomije u republici Srbiji za period 2022-2024. godine. Dokumentom su obuhvaćene najvažnije oblasti od značaja za cirkularnu ekonomiju: upravljanje otpadom; upravljanje vodama; obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost; upravljanje hemikalijama; Zelene javne nabavke i dobrovoljni instrumenti; privredna politika; inovacije i podizanje javne svesti.
Program sadrži Akcioni plan za tri godine u kojem su definisani opšti i posebni ciljevi. Opšti cilj ovog dokumenta je stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji u Republici Srbiji.
Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa ostalim nivoima vlasti i partnerima, otpočelo je proces izrade Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji. Strategija je osnovni dokument javne politike kojim se utvrđuje strateški pravac delovanja i javne politike u određenoj oblasti. a ostvarivanje njenih ciljeva se planira i prati posredstvom akcionog plana za sprovođenje strategije.
Ova Strategija bi trebalo da definiše pravce razvoja zaštite životne sredine, a oni se poklapaju sa ciljevima Sofijske deklaracije i pet stubova Zelene agende za Zapadni Balkan: dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, borba protiv zagađenja, zaštita i očuvanje prirode i biodiverziteta, kao i uspostavljanje održivih lanaca za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Koje su naše glavne prednosti koje bi primenom principa zelene ekonomije mogli posebno da istaknemo?

– Naša zemlja je mala, ali sa ogromnim potencijalom za primenu zelene ekonomije, održivog razvoja i ekološkog preduzetništva. Zelena ekonomija uključuje dobre prakse poput ekološke poljoprivrede, razvoja zelene tehnologije, područja recikliranja ili upravljanja otpadom, digitalizacije usluga, vodoprivrede i upravljanja vodama, zelene arhitekture, gradnje i dizajna i njima srodne delatnosti.
Lokalne samouprave predstavljaju jedan od ključnih činilaca za razvoj zelene ekonomije.
Uloga JLS u procesu razvoja zelene ekonomije ogleda se pre svega u definisanju odgovarajućeg regulatornog okvira na lokalnom nivou. Uspostavljanje pravnog okvira je potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj zelene ekonomije. Neophodno je stvoriti i obezbediti okruženje u kome privreda i građani imaju interes i motivaciju da daju doprinos tom procesu. Uloga lokalne samouprave u tom smislu je da obezbedi odgovarajuće podsticaje za privredu i za građane, kao i da podstakne veće angažovanje građana u primeni i promociji koncepta zelene ekonomije. Ovi podsticaji mogu biti finansijske prirode u vidu odgovarajućih subvencija (unapređenje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije, zeleni krovovi), administrativnih rasterećenja, oslobađanja ili smanjenja određenih nameta u slučaju racionalnog korišćenja resursa.
Da bi se obezbedila podrška tom procesu, važno je da donosioci političkih odluka, u okviru JLS, prepoznaju konkretne koristi od prelaska na zelenu ekonomiju, a koje se ogledaju kao koristi za lokalnu zajednicu, privredu i građane.
U pogledu postojećih regulatornih okvira u JLS, principi zelene ekonomije nisu u dovoljnoj meri uključeni u planska dokumenta. Samo manji deo jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji ima u nekoj formi ugrađene principe zelene ekonomije u svojim planskim dokumentima, i to uglavnom u oblasti upravljanja otpadom, energetske efikasnosti ili korišćenja obnovljivih izvora energije.

Kakvi su planovi da se uvede primarna selekcija otpada i reciklaža, kao jedan od glavnih stavki zelene ekonomije?

– Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine (,,Službeni glasnik RS”, broj 12/22), se utvrđuju strateški ciljevi za unapređenje sistema upravljanja otpadom i osnovna načela kojima treba da se rukovode svi akteri u upravljanju otpadom za ostvarivanje tih ciljeva u Republici Srbiji za period 2022-2031. godine.
Sprovođenje ovog programa, pored smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene, treba da omogući ostvarivanje preduslova za korišćenje otpada u cirkularnoj ekonomiji za čiji razvoj se utvrđuju ciljevi i mere u posebnom programu. U narednom periodu, prioritetne mere se odnose na selekciju otpada na izvoru, povećanje stepena reciklaže otpada i izgradnju nedostajuće infrastrukture, kako bi se stvorile osnove za ispunjenje postavljenih ciljeva navedenih u ključnim Direktivama EU u sektoru otpada.
Dostizanje ciljeva u vezi sa recikliranjem komunalnog otpada planira se u narednim vremenskim periodima: do kraja 2025. godine stopa recikliranja komunalnog otpada povećaće se na ukupnih 25% po težini, a do kraja 2030. godine, na 35% po težini.
U cilju uvođenja primarne selekcije otpada, sekretarijat opredeljuje je sredstva koja se putem konkursa dodeljuju lokalnim samoupravama za izgradnju transfer stanica, kao i dodelu kanti za odvojeno odlaganje mokre i suve frakcije.
Pored usvajanja i revizije javnih politika i nacionalnih propisa biće potrebno da se izvrši i finansijsko planiranje subvencija i benefita za industriju (pre svega mikro, mala i srednja preduzeća), kako bi se industrijski sektor motivisao da pokrene i razvije zahtevnu tranziciju ka novom ekonomskom modelu kroz čistije tehnološke procese, nove načine poslovanja i industrijsku simbiozu.
Izazovi pred kojima se Srbija nalazi nisu ni mali ni beznačajni ali nisu ni nemogući da se prevaziđu. Kroz model zelene i cirkularne ekonomije, Republika Srbija može rešiti zaostale probleme poput upravljanja otpadom, podići nivo reciklaže, promeniti resursnu politiku, smanjiti zagađenje vazduha koje dolazi iz industrijskih procesa kao i kontaminaciju zemljišta, i doprineti smanjenju procenta nezaposlenosti. Za sve ove aktivnosti biće neophodna suštinska revizija regulatornog okvira ali i akcioni plan aktivnosti promena u koji mora biti uključena industrija kao glavni pokretač i nosilac promena.

Tekstovi u rubrici „Zelena ekonomija” nastali su u okviru projekta „Zelenom ekonomijom do većeg privrednog razvoja i očuvane životne sredine” koji je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.