Prva radionica u okviru projekta „Učionica inovativnog ekološkog novinarstva” koji realizuje Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug” i magazin „Ekolist”, uz podršku fondacije Journalismfund Europe iz Belgije održana je u prostorijama „Storyteller”-a, dvojezičnog slovačko-srpskog portala u Bačkom Petrovcu. Cilj projekta je jačanje lokalnih medija i obuka novinara o temama iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije. Radionici su prethodila stručna predavanja iz raznih oblasti zaštite životne sredine – od biodiverziteta, uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, cirkularne ekonomije, upravljanja otpadom, o vodama i zaštiti voda i klimatskim promenama, evropskim politikama i javnim politikama u zaštiti životne sredine kod nas, kako se troši zeleni dinar, evropskim fondovi za medije koji izveštavaju o životnoj sredini do internet novinarstva u ovoj oblasti.
U okviru radionice ekološke novinarke, koje se ovim temama bave dugi niz godina, prenele su kolegama, novinarima lokalnih medija, svoja iskustva u izveštavanju iz oblasti zaštite životne sredine. Dragana Ratković, urednica emisije RNS o zaštiti životne sredine i ekologije „Pod staklenim zvonom”, ukazala je na značaj koji mediji imaju u podizanju ekološke svesti. Putem štampe, radija, televizije i interneta, društvenih mreža, ostvaruje se neformalno ekološko vaspitanje i obrazovanje. Prema njenim rečima teme iz ove oblasti nisu dovoljno zastupljene u medijima kod nas.
– Najčešće se izveštava u slučaju ekoloških katastrofa. U ovoj oblasti nema mnogo istraživačkog novinarstva jer često informacije nisu dostupne, nedostaju stručnjaci, nadležni nisu spremni da se o problemima u životnoj sredini otvoreno govori, ponekad ni novinari nisu dovoljno stručni i zbog toga je važna njihova edukacija – zaključila je Dragana Ratković.
Osnivačica i odgovorna urednica dvojezičnog slovačko-srpskog portala „Storyteller” Vladimira Dorčova Valtner govorila je o novim trendovima u novinarstvu koje je zasnovano na rešenjima – Solutions journalism SoJo. Istraživanja su pokazala da je zbog velikog broja „negativnih” vesti i zasićenost negativnim vestima, kao i nedostatak poverenja publike, sve je više onih koji su zainteresovani za pozitivno novinarstvo ili novinarstvo zasnovano na rešenjima za koje postoje dokazi da deluju. Kao primer SoJo novinarstva Vladimira Dorčova Valtner navela je njihov rad zajedno sa Ekološkim pokretom EKOP iz Padine na priči o problemu divlje deponije u tom mestu koja ukazuje na rešenje problema a to je postojanje Centra za sakupljanje otpada – tzv. reciklažno dvorište koje se u praksi pokazalo da deluju na smanjenje otpada.
Mara Puškaš, urednica eEkolista i novinarka, govorila je o istoriji medija. Prema njenim rečima od samog početka razvoja medija postoji veza sa temama zaštite životne sredine. Ona je polaznicima radionice predstavila mogućnosti korišćenja modernih tehnologija ChatGPT-a i veštačke inetligencije AI koja je već generisala 80% sadržaja na internetu, kao i upotrebu komunikacije u medijima, pre svega QR codova.
Posle predavanja učesnici radionice su izneli svoje predloge za priče o ekološkim problemima u svojoj lokalnoj sredini i kroz razgovor i savete predavača tražili način kako da povežu informacije i priču u dobar tekst koji će biti zasnovan na principima SoJo novinarstva.
Novinari će u konsultacijama sa predavačima raditi na na izradi priloga, pisanju tekstova koji će na kraju projekta biti objavljeni u specijalnom izdanju „Ekolista”. Sledeća radionica biće održna u Pančevu u redakciji nedeljnog lista na rumunskom jeziku „Libertatea”.
