Promociji prisustvovali predstavnici opština Apatin, Bač, Odžaci, Bačka Palanka, udruženja i organizacija

U Somboru je, mesec dana nakon proglašenja, odnosno upisa rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ u UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere, održana promocija ovog drugog rezervata biosfere u Srbiji i prvog u Vojvodini.

U zdanju Županije, u skupštinskoj sali, okupili su se predstavnici opština Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka i grada Sombora na čijem području se prostire RB „Bačko Podunavlje“, kao i predstavnici udruženja i organizacija koji se bave zaštitom životne sredine, ali i pojedinci čija je životna filozofija utemeljena na zdravoj prirodi, zdravoj životnoj sredini.

Ljubiteljima i čuvarima prirode obratili su se: ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, Jasmina Tatarac, generalna sekretarka Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKOM, Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine, Dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Duška Dimović, direktorka WWF – Svetske organizacije za prirodu u Srbiji i domaćin promocije, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je pozdravila prisutne i zahvalila se svim institucijama koje su se angažovale na tome da RB „Bačko Podunavlje“ bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere.

„Veoma je značajno što je rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ upisan u svetsku listu rezervata biosfere, pod zaštitom UNESKA. To je od velikog značaja jer program „Čovek i priroda“, u okviru kojeg je proglašen rezervat biosfere, podrazumeva jednu sinergiju između čoveka i prirode i podrazumeva uspostavljanje balansa kojim se očuvanje prirode uspostavlja u funkciji održivog razvoja. Otvara nam se i mogućnost da upoznamo i iskustva onih koji su u tome otišli korak dalje i da rezervat biosfere bude tačka oslonca kada su razvojne, ekonomske šanse u pitanju“, kazala je gradonačelnica i istakla da je za lokalnu samoupravu od velikog značaja kako saradnja sa udruženjima koja se bave zaštitom životne sredine, tako i sa Ministarstvom zaštite životne sredine i pokrajinskim organima koji su i inicirali proglašenje područja „Bačkog Podunavlja“ za rezervat biosfere.

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan je kazao da se danas (14.jul 2017. godine) na simboličan način promoviše kakva Srbija može da bude.

„Ovo je vrlo simboličan početak jedne druge filozofije, druge logike kakva Srbija može da bude. Takva Srbija je postojala i do sada, a čini mi se da samo nije viđena očima javnosti na ovaj eksplicitan način. Srbija je jedno od 40 najvrednijih područja na planeti kada je u pitanju biodiverzitet i to bogatstvo mora da se sačuva. Ne može se prepustiti samo mogućnostima lokalne samouprave ili nevladinom sektoru, koji tako zdušno i sinhrono svih ovih godina pokušava da državu upozori i skrene pažnju na područja koja je potrebno zaštititi. Ministarstvo će u skladu sa mogućnostima i zakonom pomagati staranje o ovom zaštićenom području, porazgovaraćemo sa ljudima i videti kako oni mogu da funkcionišu zajedno sa staraocima i upravljačima u ovom prelepom delu naše zemlje“, kazao je ministar i obećao da će Ministarstvo biti spremno da lokalnoj samoupravi pomogne u svakom segmentu koji se odnosi na zaštitu životne sredine.

„Zadatak Ministarstva je zaštita prirodnih područja kao jedne od najvažnijih stvari u budućnosti i saradnja nevladinog sektora i lokalnih samouprava, bez kojih praktično ne možemo. Ambicije su velike, jer posle dugo vremena imamo Ministarstvo zaštite životne sredine i preostaje samo da zasučemo rukave i da radimo, a uz podršku javnosti i medija koju imamo moći ćemo dosta toga da uradimo, ne sve, ali ćemo neke stvari sasvim sigurno pomeriti“ rekao je Trivan i istakao da je najjednostavniji, najkorisniji i najjeftiniji način održavanja i očuvanja zdrave životne sredine pošumljavanje slobodnih površina.

Dr Biljna Panjković je istakla da svako područje ne može biti rezervat biosfere.

„Postoje kriterijumi koje je UNESKO utvrdio, a jedan od osnovnih kriterijuma jeste da područje ima eko sisteme koji su značajni ne samo na našem, nacionalnom nivou, nego i na širem biogeografskom planu. Drugi princip je da se može izvršiti zonacija u skladu sa zonaciojom rezervata biosfere i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Treći princip jeste da pored zaštićenih područja moramo imati područja koja služe za podršku i područja koja služe za razvoj, a to smo i postigli na 176.635 hektara na kojima se rezervat biosfere prostire“, kazala je direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i dodala da su prednosti od proglašenja RB „Bačko Podunavlje“ velike i za lokalno stanovništvo i biodiverzitet.

„Prednost za biodiverzitet je što će se omogućiti bolje očuvanje biološke raznovrsnosti, a lokalno stanovništvo će imati veću mogućnost razvoja i unapređenja naročito održivog razvoja. Kako u oblasti agrarnih pitanja, pitanja turizma, svih segmenata plasmana robe i proizvoda i za to će moći da koriste znak RB. Moći će da se povezuju sa lokalnim zajednicama iz drugih država sa rezervatima biosfere i na taj način sami sebi će stvoriti osnovu za bolju egzistenciju“, navela je dr Panjković.

Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu – WWF, istakla je da RB „Bačko Podunavlje“ ne podrazumeva samo zaštitu prirode.

„Bačko Podunavlje“, je jedna divna razvojna mogućnost koja podrazumeva ne samo zaštitu prirode već upravo harmoničan razvoj između ljudi i prirode. To je zaštita prirode, za prirodu i ljude. Ovaj rezervat biosfere je deo svetske mreže koja podrazumeva sedamsto rezervata na svetu. Ovo za lokalno stanovništvo ne znači da će, automatski, odjednom sve biti dobro, ali znači jednu razvojnu šansu. Upravo program biosfera podrazumeva uključivanje lokalnih usluga, tradicionalnog načina korišćenja zemljišta, tradicionalnih proizvoda i ono što je danas jako važno, eko turizam uz Dunav“, kazala je Duška Dimović, direktorka Svetske organizacije za prirodu.