Projekat „Ekoopština” je francusko-srpska platforma za saradnju na izazovima održivog grada, kroz identifikaciju dobrih praksi razvijenih na lokalnom nivou u Srbiji, kao i u Francuskoj. Konkurs, koji je raspisala Francuska ambasada, bio je namenjen svim opštinama i gradovima za nagradu u četiri kategorije – „Održivo upravljanje otpadom”, „Energetska efikasnost”, „Pametni gradovi” i „Održivo upravljanje vodom”. Na konkurs je stiglo 60 prijava iz 35 opština i gradova. U kategoriji „Pametni gradovi” nagrade su dobili Niš i Novi Sad.
Prema rečima članice Gradskog veća za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović, nagrada je potvrda da koristimo moderne i nove tehnologije, pre svega u IT sektoru, da bismo olakšali, ubrzali i podigli efikasnost delovanja u oblasti zaštite životne sredine.
– Nagradu smo dobili za pametno osvetljenje, za zamenu običnih sijalica sa led sijalicama. Za sada je to urađeno u centru grada ali su planovi da kompletna rasveta bude zamenjena jer led sijalice značajno više štede od običnih i postoji mogućnost smanjenja intenziteta njihovog rada u zavisnosti od potreba. Zamenom običnih sa led sijalicama može se uštedeti od 30 do 40% energije. Očekujemo do kraja godine da dobijemo rezultate studije o trenutnom stanju u gradu kako bi već početkom naredne godine mogli da konkurušemo za sredstva kod stranih fondova za zamenu kompletne rasvete u Novom Sadu – kaže Radenovićeva.
Jedan od koraka da Novi Sad postane „pametan grad” je i izrada Katastra zelenila koji na potpuno digitalizovan način sagledava zelenilo na teritoriji grada.
– Prvi korak je bio da se snime sva stable, zelene površine i sada znamo tačno koliko i koje vrste zelenila ima Novi Sad. Na osnovu tih podataka dobili smo precizne informacije šta u narednom periodu treba da radimo kako bismo poboljšali stanje zelenila, a ujedno i stanje životne sredine. Sledeći korak je ubacivanje konkretnih podataka o stanju svakog stabla. Ako želimo da budemo pametan grad to nam je važno. JKP „Zelenilo” koje brine o zelenilu u gradu, na jedan klik, imaće sve informacije npr. o tome da li ima dovoljno vlage u zemljištu i da li je neophodno zalivanje, da li je neko stablo oštećeno ili bolesno, itd… Sve to će im olakšati rad na terenu jer će unapred moći da pripremaju aktivnosti na održavanju zelenila i za uređenje novih zelenih površina – objašnjava Radenovićeva.
Ona dodaje da je urađena i prva faza smart sistema za monitoring buke. Sada se radi druga faza kako bi se pokrila teritorija celog grada.
– Kad budemo dobili smart sistem imaćemo precizne podatke o tome u kojim delovima grada je najveća buka i u kojim periodima. Tada ćemo moći da sagledamo koje mere moramo da donesemo da bismo taj intenzitet buke smanjili i doveli ga na nivo koji je prihvatljiv. Za narednu godinu u planu je i izrada prve faze smart sistema za monitoring kvaliteta vazduha. To je jako važno za Novosađane. Najveći zagađivači vazduha u gradu su saobraćaj i individualna ložišta. Znamo koje su nam ključne tačke i na čemu moramo da poradimo. Mrežom mernih stanica biće pokriveni svi delovi grada koji sada to nisu i građani će u svakom trenutku znati kakav je kvalitet vazduha u delu grada u kojem žive. Sad stručnjaci rade analizu i zajedno sa kolegama sa Instituta za javno zdravlje uradiće projektni zadatak za javnu nabavku da bi se znalo tačno koliko će nam trebati mernih mesta, kakva je metodologija merenja, kako se uradi povezivanja podataka sa serverom, na koji način se prikazuju podaci itd. Postoje stvari koje se moraju definisati u okviru projektnog zadata što se tiče monitoringa. Ono što je važno za građane je da je u poslednjih šest godina Novi Sad poboljšao kvalitet vazduha. To je rezultat primene mera koji su bile sadržane u Planu kvaliteta vazduha u prethodnom periodu. Realizovano je preko 90 % predviđenih mera. Trudićemo se da i mere sadržane u novom Planu kvaliteta vazduha sprovedemo tako da dodatno poboljšamo stanje kvaliteta vazduha u gradu – ističe Radenović.
Kako kaže Mira Radenović, dugo se pričalo o Novom Sadu kao „pametnom gradu” i sada se krupnim koracima ide ka ostvarivanju tog cilja.
– Sa nekoliko projekata ušli smo u završne faze i krećemo sa drugim projektima koji se nadovezuju jedan na drugi. To su sve veliki projekti, koji zahtevaju mnogo novca ali i vremena da se sve umreži, povežu najrazličitije vrste informacija potrebnih za upravljanje gradom, i na osnovu njih funkcionisanje grada prilagodi građanima. Nadam da će to do 2025. godine biti moguće – zaključuje Mira Radenović.
Dragana Ratković

Projekat „Novi Sad – zeleno održiv grad” finansijski je podržan od strane Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu i informisanje koji je dodelio sredstva.