Do sredine ovog veka dve trećine stanovnika živeće u gradovima.Da bi u budućnosti obezbedili održiv život u urbanim sredinama projektuju se tzv. „pametni gradovi”. Ipak,ne radi se o novoj ideji. Ono što je novo jeste upotreba savremenih tehnologija kojima se identifikuju, analiziraju, a zatim integrišu sve ključne informacije u vezi sa funkcionisanje jednog grada. Cilj je da se na pametan način odgovori na potrebe građana u svakodnevnom životu.Pametan grad se bolje može opisati kao grad po meri čoveka i za čoveka. Kao zaštitni znak „pametnog grada” su upravo sistemi senzora koji prikupljaju i povezuju najrazličitije vrste informacija potrebnih za upravljanje gradom, i na osnovu tih informacija, sistem funkcionisanja grada prilagođava se njegovim građanima. Građani putem aplikacije na svom telefonu mogu u svakom momentu saznati npr. gde ima slobodnih parking mesta, kako izbeći gužve u saobraćaju, da li je zagađen vazduh, koliki je nivo buke, gradske službe čistoće imaju stalno uvid u količinu otpada koji se nalazi u svakom kontejneru itd.

Novi Sad je započeo aktivnosti na izradi Strategije pametnog grada, uvažavajući pre svega principe održivog razvoja, pa je tako na konkursu „Ekoopština”, koji je raspisala Francuska ambasada, dobio nagradu u kategoriji „Pametni gradovi”. Na konkursu su mogli učestvovati sve opštine i gradovi u četiri kategorije – „Održivo upravljanje otpadom”, „Energetska efikasnost”, „Pametni gradovi” i „Održivo upravljanje vodom”. Prema rečima članice Gradskog veća za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović, nagrada je potvrda da koristimo moderne i nove tehnologije, pre svega u IT sektoru, da bismo olakšali, ubrzali i podigli efikasnost delovanja u oblasti zaštite životne sredine.

– Nagradu smo dobili za pametno osvetljenje, za zamenu običnih sijalica sa led sijalicama čime se može uštedeti od 30 do 40% energije. Za sada je to urađeno u centru grada. Očekujemo do kraja godine da dobijemo rezultate studije o trenutnom stanju u gradu kako bi već početkom naredne godine mogli da konkurušemo za sredstva kod stranih fondova za zamenu kompletne rasvete u Novom Sadu – kaže Radenovićeva.

Izrada „katastra zelenila” koji na potpuno digitalizovan način sagledava zelenilo na teritoriji grada je takođe jedan od koraka da Novi Sad postane „pametan grad”. Za sada snimljena su sva stable, zelene površine i sada znamo tačno koliko i koje vrste zelenila grad ima. Sledeći korak je ubacivanje konkretnih podataka o stanju svakog stabla.

– Tako će na jedan klik JKP „Zelenilo”, koje brine o zelenilu u gradu, imati sve informacije npr. o tome da li ima dovoljno vlage u zemljištu i da li je neophodno zalivanje, da li je neko stablo oštećeno ili bolesno itd… Sve to će im olakšati rad na terenu jer će unapred moći da pripremaju aktivnosti na održavanju zelenila i za uređenje novih zelenih površina – objašnjava Radenovićeva.

Ona dodaje da je urađena i prva faza Smart sistema za monitoring buke. Sada se radi druga faza kako bi se pokrila teritorija celog grada. Kad budemo dobili Smart sistem imaćemo precizne podatke o tome u kojim delovima grada je najveća buka i u kojim periodima. Tada ćemo moći da sagledamo koje mere moramo da donesemo da bismo taj intenzitet buke smanjili i doveli ga na nivo koji je prihvatljiv. Za narednu godinu u planu je i izrada prve faze Smart sistema za monitoring kvaliteta vazduha. Mrežom mernih stanica biće pokriveni svi delovi grada koji sada to nisu i građani će u svakom trenutku znati kakav je kvalitet vazduha u delu grada u kojem žive. Kako kaže Mira Radenović, dugo se pričalo o Novom Sadu kao „pametnom gradu” i sada se krupnim koracima ide ka ostvarivanju tog cilja, koji će, ona se nada, biti ostvaren do 2025. godine.