Odlukom 41. zasedanja Generalne konferencije Uneska ustanovljeno je obeležavanje Međunarodnog dana rezervata biosfere – 3. novembra. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pridružuje se obeležavanju prvog Međunarodnog dana rezervata biosfere, predstavljajući dva ovakva područja kojima je, u ime Republike Srbije, određen za koordinatora: Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ (upisano u svetsku listu rezervata biosfere Uneska 2017. godine) i Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ koje je na listu prekograničnih rezervata biosfere Uneska upisano 2021. godine.

Cilj Međunarodnog dana rezervata biosfere je da na godišnjoj osnovi poziva da se u savremen način života ugrade principi održivosti i da ponudi da u tom smislu promoviše ulogu svetske mreže rezervata biosfere, sa iskustvom od pola veka.
Naime, program Uneska „Čovek i biosfera“ (MAB), koji je usvojen 1971. godine, i predstavlja najstariju međuvladinu platformu u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, proslavlja 50. godišnjicu 2021. i 2022. godine. Program MAB i rezervati biosfere koji se u okviru njega proglašavaju postali su tokom proteklih pola veka model i međunarodni primer koji naglašava privrženost Uneska i njegovih država članica globalnim naporima za očuvanje biodiverziteta i postizanje ciljeva održivog razvoja.
Pet godina iskustva postojanja rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ pokazuje da je ovo međunarodno priznanje postalo brend koji privlači projektne i inovacione ideje u oblastima zaštite prirode, šumarstva, upravljanja vodama i različitih načunih disciplina, prvenstevno putem sprovođenja međunarodnih projekata, budući da je i ovo područje, a posebno Prekogranični retzervat biosfere „Mura-Drava-Dunav u pet država“ identifikovano kao model dobre prekogranične saradnje. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, zhvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine, te sufinansiranju od strane fondova Evropske unije, a u pertnerstvu sa ostale četiri zemlje na čijim područjima se ovo dobro nalazi, trenutno implementira drugi projekt iz IPA Interreg Dunavskog transnacionalnog programa, a i naše kolege i saradnici iz drugih sektora su u tome uspešni. Ovo područje, međutim, nudi mnogo više. Jedan od najboljih primera lokalnog prepoznavanja interesa vezanih za lokalni razvoj zasnovan na ideji rezrervata biosfere su grad Sombor i opština Apatin, koje su u prekograničnim projektima izgradnje biciklističkih staza i „zelenih turističkih destinacija“ znatno napredovali, a posebno selo Bački Monoštor, sa svojom specifičnom i na prirodu potpuno naslonjenim promotivno-turističkom ponudom.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, sa svoje strane, jača kapacitete za koordinatorstvo rezervatima biosfere između ostalog i putem međunarodnih radionica, kakva je bila nedavno završeni Uneskov „Trening o izgradnji klimatski otporne budućnosti: razvoj kapaciteta za prilagođavanje na klimatske promene i sprečavanje rizika od katastrofa na dobrima pod zaštitom Uneska u jugoistočnoj Evropi“, održana u Ohridu (Severna Makedonija) od 17. do 21. oktobra. Prirodna i kulturna baština područja Ohrida spada u svetsku baštinu Uneska, a takođe je i prekogranično područje, obuhvatajući deo dobara u Albaniji. Učesnici, među kojima su bili i v.d. direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Nataša Sarić i stručnjak zaštite prirode Marko Tucakov, imali su priliku da sagledaju načine na koji se kulturna i prirodna dobra pod patronatom Uneska mogu boriti protiv savremenih izazova klimatskih promena i iznenadnih vandrednih događaja prirodnog porekla ili uzrokovanih socijalnom faktorima. Iskustvo ovog treninga biće korišćeno u razmatranju ovog aspekta upravljanja u oba rezervata biosfere koje koordinišemo.