Međunarodni dan biološke raznovrsnosti obeležava se 22. maja, s ciljem podizanje svesti o problemima biodiverziteta. Biodiverzitet je od suštinskog značaja za održavanje ravnoteže planete. To je takođe i polazna osnova za sve usluge ekosistema, koje su u potpunosti vezane za dobrobit ljudi.
Budući da je život na našoj planeti kompleksna mešavina širokog spektra životinja, biljaka, gljiva i mikroorganizama, svaka od ovih vrsta i organizama radi zajedno u ekosistemima kako bi očuvala ravnotežu i podržala život. Ova složena mreža održava život na planeti, svi činioci su međuzavisni, a svaki, čak i najmanji poremećaj može dovesti do nesagledivih posledica.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija u decembru 2000. godine usvojila je 22. maj kao Međunarodni dan biološke raznolikosti, kako bi obeležila usvajanje Konvencije na samitu u brazilskom gradu Rio de Žaneiru 22. maja 1992. godine.
Tema ovogodišnje manifestacije jeste Izgradnja zajedničke budućnosti za celokupan život. Tema podržava globalni okvir biodiverziteta nakon 2020. koji će biti usvojen na predstojećoj konferenciji o biodiverzitetu. Ova tema naglašava važnost biodiverziteta u rešavanju nekoliko izazova održivog razvoja. Raznolikost je temelj na kojem se mogu naplaćivati rešenja zasnovana na prirodi za klimu, zdravstvena pitanja, sigurnost hrane i vode i održive egzistencije.
Gubitak staništa usled poljoprivrede i izgradnje infrastrukture, prekomerna eksploatacija, zagađenje, pojava invazivnih vrsta i klimatski poremećaji izazvani ljudskim aktivnostima, u poslednjih pola veka uzrokovali su najveću promenu biodiverziteta u istoriji čovečanstva.
Klimatske promene postaju najveća pretnja biodiverzitetu. Gubitak ekosistema povratno utiče i na povećanje emisije gasova staklene bašte. Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i krčenjem tropskih šuma, a gubitak močvara trenutno je tri puta brži u procentima od gubitka šuma. Izveštaj o stanju prirode u Evropskoj uniji za 2020. pokazao je da se 81 procenat zaštićenih staništa u EU i 63 procenat zaštićenih vrsta nalazi u lošem statusu očuvanja. Evropska zaštićena staništa i vrste nastavljaju da opadaju alarmantnom brzinom, jer su višestruki pritisci sa kojima se suočavaju preveliki da bi omogućili njihov oporavak.
Tokom poslednjih 25 godina, EU je izgradila mrežu od 26 hiljada zaštićenih područja unutar svojih granica, koja obuhvataju više od 850 hiljada kvadratnih kilometara. Taj sistem je poznat kao Natura 2000 i to je najveća mreža zaštićenih područja na svetu.
Photo by Boris Smokrovic on Unsplash