Kada je pravo vreme da se posadi drvo? Ako ste pomislili da je to neko određeno godišnje doba – pogrešili ste. Pravo vreme bilo je pre 30 godina, a ukoliko to niste učinili tada – sada je čas da tu grešku ispravite. Ovo nisu floskule i prazne priče, već nužnost, budući da Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), trend opadanja godišnjeg pošumljavanja uočava se od 1995. godine i sada je ispod 2.000 hektara, dok je 80-ih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje. Podaci iz Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014-2024. godine i Nacionalne inventure šuma iz 2009. godine, pokazuju da je stepen šumovitosti u Srbiji 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto. Autonomna pokrajina Vojvodina, sa ispod sedam odsto površine pod šumama, predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji, ali i u Evropi. Ono što je posebno alarmantno jesta podatak da je u 14 opština Vojvodine, šumovitosti ispod jedan odsto.
Optimalna šumovitost, predviđena Prostornim planom Pokrajine, predviđa da je šumovitost uveća više nego duplo. U protekloj godini u fokusu resornog ministarstva i državnih institucija bile su opštine i gradovi na teritoriji Vojvodine. Od ukupno 38 lokalnih samouprava kojima su dodeljena sredstva u ove svrhe, njih 40 odsto je u Vojvodini. Kako najavljuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, projekti pošumljavanja biće i u narednom periodu u fokusu njihovog rada, tim pre što je pošumljavanje izuzetno važna mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, ali i opšteg stanja životne sredine.
Strategijom do obuzdavanja bujica
„Strategija pošumljavanja Republike Srbije u funkciji upravljanja rizikom od bujičnih poplava” msc Tatjane Ratknić s Instituta za šumarstvo, ukazuje na neke alarmantne pojave s kojima smo se suočavali u prošlosti, ali i one koje će ozbiljno pretiti imovini i životima naših građana u budućnosti.
Ukupan broj šumskih staništa u Srbiji je 210. Sa povećanjem temperature za 1 stepen broj staništa se smanjuje na 198, a sa povećanjem za 2 stepena Celzijusa broj staništa iznosiće 192. Povećanje temperature za 3 stepena smanjuje broj staništa na 159, a za 4 na 131. Promena temperature za 5 pet smanjuje broj staništa na 116, odnosno za 44,8%. Ovi kataklizmički podaci predstavljaju realnu sliku koja će uslediti ukoliko na globalnom nivou zakaže kontrola emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova s efektom staklene bašte. Srbija danas suočava se sa drugom opasnosti – usko vezanom za nizak procenat pošumljenosti.
Naime, u Srbiji je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova. Bujične poplave predstavlјaju najčešću pojavu tzv. „prirodnih rizika” (rečne poplave; suše; snežne lavine; klizišta i odroni; pojava grada; požari na vedim šumskim kompleksima; olujni vetar; zemlјotresi…). Erozioni procesi, kao jedan od faktora nastanka bujičnih poplava, prisutni su na 75% teritorije Srbije. U periodu od 1950. do 2014, poplave su prouzrokovale materijalne štete od nekoliko milijardi evra.
Strategija predviđa prirodno obnavlјanje, koje bi trebalo da bude prioritet. „Pri pošumlјavanju prioritet se daje autohtonim vrstama odgovarajude provenijencije. Negu i seču treba izvoditi na principima prirodi bliskog gazovanja koje ne ošteduje funkcionisanje ekosistema. Gradnja infrastrukturnih objekata ne sme uticati na ekosisteme i genetske resurse, kao i ugrožavanje staništa ugroženih i ostalih značajnih vrsta, kao ni pravce njihovih migracionih kretanja. U cilјu redukovanja nedostataka postojedih globalnih klimatskih projekcija koristiti regionalne klimatske modele i modele uticaja. Rezultati ovih modela ugrađeni su u aktivnosti koje omogudavaju blagovremeno adaptiranje na klimatske promene ili njihovo ublažavanje (ukoliko je to moguće)”, navodi se u Strategiji.
Konkurs za pošumljavanje Vojvodine
Za povećanje šumovitosti Vojvodine, poboljšanje stanja šuma, unapređivanje otvorenosti šuma i unapređivanje rasadničke proizvodnje izdvojeno je 155 miliona dinara. Sredstva konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mogu se iskoristiti za radove na pošumljavanju – podizanju novih šuma, melioraciji degradiranih šuma, izgradnji i rekonstrukciji šumskih puteva i za nabavku opreme za unapređivanje proizvodnje šumskog sadnog materijala.
Za pošumljavanje je izdvojeno 60 miliona dinara, sredstva se dodeljuju za pošumljavanje neobraslog šumskog zemljišta, poljoprivrednog zemljišta u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i drugog zemljišta na kojem je dozvoljeno pošumljavanje.
Kada je reč o meloraciji degradiranih šuma izdvojeno je 35 miliona dinara. Dok je za unapređivanje otvorenosti šuma izgradnjom i rekonstrukcijom šumskih puteva izdvojeno 20 miliona.
Za unapređivanje rasadničke proizvodnje opredeljeno je 40 miliona dinara. Ova sredstva se mogu iskoristiti za nabavku opreme za proizvodnju šumskog sadnog materijala (na primer: nabavka mašina, uređaja i opreme za rad, zalivni sistemi, izgradnja i opremanje objekata koji služe za proizvodnju sadnog materijala, uvođenje nove tehnologije i druga oprema koju komisija oceni kao prihvatljivu za rasadničku proizvodnju i sl.).
Photo by Unsplash
Projekat „Informisanjem i ozelenjavanjem protiv klimatskih promena” je finansijski podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine.