Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan” Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” realizovaće se u okviru programa EKO SISTEM. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska. Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” čine Zeleni krug (Novi Sad), Inženjeri zaštite životne sredine (Novi Sad), Društvo mladih istraživača Bor, Village (Bor), Moravski orašak (Trstenik), Eko klub Zeleni putokazi (Raška), Zelena zona (Knjaževac), Porečje (Vučje), Zavičaj 1093 (Vranje).

Opis problema
Pokrenuta reforma sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU odvija se već duže vremena izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima. Doprinos civilnog društva i građana pri tom nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.
Za Zelenu listu Srbije i njene članice su posebno značajni problemi i javne politike upravljanja komunalnim otpadom kao i nove inicijative koje se javljaju u razvoju cirkularne i zelene ekonomije. Rešavanje problema otpada predstavlja jedan od prioritetnih problema životne sredine u Srbiji jer pogađa sve sredine i sve stanovnike. Uzroci ovog problema su mnogostruki, a pre svega se nalaze u sporom definisanju i neefikasnom sprovođenju nacionalne i lokalnih javnih politika, sporom prilagođavanju propisima EU, nedostatku finansijskih sredstava za infrastrukturu upravljanja otpadom, neosposobljenosti JLS i komunalnih preduzeća, niskoj ekološkoj svesti stanovništva. Posledice su zagađenje životne sredine i negativan uticaj na zdravlje, degradacija prostora i ekonomske štete zbog male reciklaže i dr.
U Republici Srbiji ne postoji sistematski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Na osnovu izveštaja Agencije za životnu sredinu i dokumenata izrađenih u pripremi nove stretegije upravljanja otpadom u Srbiji komunalni otpad čini oko 21% ukupne količine otpada. Oko 60% komunalnog otpada predstavlja frakcije koje se mogu reciklirati a s druge strane trenutna stopa reciklaže komunalnog otpada iznosi oko 3%, na osnovu dostavljenih podataka o upravljanju otpadom.
Usluga sakupljanja otpada nije dostupna većem delu stanovništva. Sakupljanje je prvenstveno organizovano u urbanim sredinama, dok su ruralna područja znatno manje pokrivena. Procenjeno je da stopa organizovanog sakupljanja komunalnog otpada u Republici Srbiji iznosi ~ 82%.
Upravljanje komunalnim otpadom je izvorna nadležnost JLS, ali one ne uspevaju da ovu obavezu realizuju na zadovoljavajući način jer ne primenjuju primarnu selekciju otpada niti reciklažu već se uglavnom orijentišu na sakupljanje i deponovanje otpada na lokalnim deponijama koje u najvećem broju slučajeva nisu sanitarne, kao i na nekoliko izgrađenih regionalnih deponija. U selekciji i reciklaži komunalnog otpada važnu ulogu imaju sakupljači recikabilnog otpada koji su decenijama osnova piramide za reciklažu u Srbiji. Prema izveštaju koji je GIZ pripremio 2018. godine u celoj Srbiji između 6.000 i 10.000 porodica, odnosno 35.000 – 55.000 ljudi rade kao sakupljači tako da od ukupne količine ambalažnog otpada prikupljenog za reciklažu, čak 87% potiče iz neformalnog sektora.
Nova Nacionalna strategija i nacionalni plan upravljanja otpadom još nisu doneti, a najveći broj lokalnih planova upravljanja otpadom je već ustekao tako da je pred donosiocima odluka zadatak da se ovi dokumenti javne politike pripreme, usvoje i realizuju po novoj metodologiji učešća javnosti, pre svega učešće civilnog sektora i građana. Nova javna politika upravljanja otpadom treba da se orijentišu na primarnu selekciju i reciklažu umesto klasičnih deponija što zahteva da se na nivou JLZ akcenat stavi na primarnu selekciju i izgradnju infrastrukture za odvojeno sakupljanje recikabilnog otpada – posebne kontejnere i vozila, reciklažna dvorišta i transfer stanice, a na nivou regiona na regionalne centre upravljanja otpadom umesto regionalnih deponija i dr. Kroz novu javnu politiku realizovaće se zahtevi odgovarajućih direktiva EU – Okvirne direktive o otpadu i Direktive o deponijama (povećanje procenta ponovne upotrebe i reciklaže komunalnig otpada, otpad se tretira pre odlaganja na deponije, smanjenje količine komunalnog otpada koji se odlaže na deponije, i dr.) i evropski paket za cirkularnu ekonomiju.
Učesnici u rešavanju problema
Ključne zainteresovane strane su recikleri i njihova udruženja, komunalna i druga preduzeća, akademska zajednica i stručne organizacije, škole, druge OCD i mediji, neformalne grupe građana. Oni će biti uključeni u pripremu analiza i predloga za unapređenje javnih politika, kao i u tribine i druge lokalne i nacionalni događaj na kojima će biti predstavljene analize i inicijative koje pripremaju pojedine članice. Ka njima će biti usmereni i pojedini sadržaji informacija koje će pripremati članice i ZLS.
Sa predstavnicima javne vlasti nastojaće se da ostvari najviši nivo – partnerska saradnja prema Smernicama za učešće OCD u donošenju normativnih akata, te će im pored analiza i predloga za unapređenje javnih politika, biti zatraženo u učešće predstavnika OCD u radu radnih grupa, monitoring timova, potpisivanja memoranduma o saradnji i sl.
Kroz dosadašnje aktivnosti i kontakte u proteklim projektima prikupljeni su stavovi i opredeljenja ciljnih grupa o toma kako dalje jačati kapacitete ZLS i članica u naporima na rešavanju problematike upravljanja otpadom, što je značajno doprinelo u osmišljavanju ovog projekta.

Kome je projekat namenjen
Ciljne grupe su predstavnici postojećih i novih članica mreže ZLS, kojima će biti ojačani kapaciteti i podignuto znanje članova , zatim predstavnici lokalne i državne vlasti, kojima će biti pružena pomoć u kreiranju i realizaciji javnih politika, kao i zainteresovani građani za tribine i druge događaje u lokalnim zajednicama u kojima deluju članice Zelene liste Srbije – Novom Sadu, Boru, Vučju – Leskovac, Raški, Trsteniku, Nišu i sredinama iz kojih će biti nove članice. Takođe zainteresovani pratioci komunikacionih kanala ZLS i članica – Ekolista, sajta i društvenih mreža.
Posebna ciljana grupa su romska populacija koja se bavi sakupljanjem recikabilnog otpada kojima će se pružiti podrška pokretanjem inicijative za regulisanje njihovog statusa kroz analizu i inicijativu iz Vučja/Leskovca.
Korisnici su ostali građani koji će pratiti priloge i informacije medijske kampanje i tako ojačati svoju ekološku svest, informisanost i znanje o reformi sistema upravljanja životnom sredinom, posebno otpadom, evropskim standardima i našim nacionalnim i lokalnim javnim politikama.

Ciljevi projekta
Osnovni cilj projekta je doprinos pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti
Specifični ciljevi projekta su: 1. Ojačati programske, organizacione i kapacitete znanja, kao i vidljivost mreže Zelena lista Srbije u lokalnim i nacionalnim okvirima i 2. Povećati doprinos mreže ZLS reformi sistema zaštite životne sredine kroz veće učešće u utvrđivanju i praćenju realizacije javnih politika upravljanja otpadom.

Iskustva Saveza ekoloških udruženja ZLS
Zelena lista Srbije i njene članice imaju značajnog iskustva u oblasti upravljanja otpadom, stečeno u višegodišnjim projektima i aktivnostima (projekti OPLANETI SE, CSOnnect i dr.) kada je delovala kao neformalna grupa, kao i kada je formirana kao formalni savez OCD. Članice ZLS bavile su se promocijom reciklaže i održivog upravljanja komunalnim otpadom u svojim lokalnim sredinam, ostvarujući saradnju sa lokalnim organima vlasti i komunalnim preduzećima, a posebno sa školama i drugim lokalnim ekološkim OCD. Pored toga bavile su se upoznavanjem sa direktivama EU kroz obuku, učešće pojedinih članica u radu radne grupe za životnu sredinu u okviru Nacionalnog konventa i Koalicije 27, gde su posebno obuvaćene teme upravljanja komunalnim otpadom i reciklaže, industrijskog zagađenja – zelenog rudarstva, cirkularne ekonomije i dr. Na temu upravljanja otpadom i promocije cirkularne ekonomije posebno su se afirmisale članice Inženjeri zaštite životne sredine, Društvo mladih istraživača, Zeleni ključ i dr. koje raspolažu i značajnim kapacitetima za realizaciju ovog projekta. Preko jačanja kapaciteta same ZLS i organizovanih obuka, ojačaće se i kapaciteti i vidljivost ostalih članica ZLS a posebno započeti jačanje kapaciteta novih članica koje će biti uključene u ZLS. Članice i sama ZLS ojačaće svoje kapacitete i za zagovaranje na lokalnom i nacionalnom novou povezano sa zalaganjem za primenu evropskih direktiva o upravljanju otpadom.

Info – Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan” deo je aktivnosti u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Za sadržaj ovog materijala odgovoran je isključivo autor. Mladi istraživači Srbije i Sida ne dele nužno stavove i tumačenja izrečena u ovom materijalu.