Nedavno održani stručni skup „Novi trendovi u ekološkoj bezbednosti, klimatske promene i uticaj pandemije na održivi razvoj” organizovala je NVO IPO Srbija-Internacionalna policijska organizacija. Skup je podržao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, kao i Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda. O stručnom skupu, ali i klimatskim promenama razgovarali smo s predsednikom IPO Srbija Ilijom Životićem, masterom bezbednosti.
– Cilj stručnog skupa je podizanje javne svesti da se negativne posledice klimatskih promena mogu umanjiti blagovremenim preduzimanjem preventivnih mera bezbednosti i zaštite, podizanju javne svesti o uticaju klimatskih promena na ekološku bezbednost i zdravlje ljudi, vidljivost pomenutih oblasti u društvenim i akademskim krugovima, stalna edukacija i predlaganje mera o značaju i odgovornosti u očuvanju životne sredine i ekosistema Grada – istakao je Životić.

Koji su to novi trendovi? Da li smo usled pandemije sve probleme vezane za životnu sredinu ostavili postrani?
– Ove godine „Dan planete” proslavili smo u domovima, u izolaciji, zabrinuti nad time kako će svet izgledati nakon krize izazvane virusom. Klimatske promene, gubitak biološke raznolikosti i širenje pandemije šalju nam jasnu poruku, da vreme je da popravimo naš odnos sa prirodom. Pandemija korona virusa prekinula je finansiranje projekata očuvanja životne sredine, što može da ostavi posledice u narednim godinama. Pandemija je uticala na godinu koja je trebalo da bude jako bitna za biodiverzitet. Novi programi zaštite prirodnog sveta trebalo je da budu dogovoreni u oktobru. U okviru Evropskog zelenog dogovora, čiji je cilj da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050, biće predložene mere u oblasti klime, energetike, cirkularne ekonomije, građevinarstva, mobilnosti, poljoprivrede, održivih lanaca ishrane, biodiverziteta i neutralizacije zagađenja. Angažman Srbije u postizanju ovih ciljeva mogao bi da pomogne ekonomiji i održivom razvoju. Evropski zeleni dogovor (EU Green Deal) najavljen je kao unapređenje privrede ka održivoj ekonomiji.
Iako je izolacija imala i pojedine pozitivne efekte na ekologiju, uključujući i to da su se divlje životinje vratile u urbane sredine, veoma malo znamo o biološkoj raznolikosti u udaljenim područjima. Verovatno u nekim oblastima, postoje pokušaji ispitivanja koji se dešavaju na terenu koje se ne beleže zbog izolacije zbog korona virusa, smanjenog broja osoblja ili smanjenih sredstava. Nećemo znati koliko je to imalo uticaj za divlji svet i biodiverzitet dok ne budemo mogli da im pristupimo, što verovatno nećemo moći tokom izolacije.
Sve ovo se događa u godini kao je predstavljena kao „Sjajna godina za biodiverzitet”, kao što je bila prvobitan plan Ujedinjenih nacija.
U oktobru 2020. očekivala se i svetska konferencija o biodiverzitetu, gde je trebalo da budu postavljeni novi ciljevi kako bi se svet borio za biološku raznolikost u narednoj deceniji.
Iako se raspored promenio, ovo je velika prilika da svetski lideri postave snažne ciljeve i istaknu da je biodiverzitet sastavni deo ljudskog zdravlja i blagostanja i planete na kojoj živimo.
Pitanje koje se postavlja je: ko je uzročnik pandemije? Da li je pandemija došla od životinja? Tu je ključno da je bitno da se razmisli kakav je naš odnos sa prirodom i u koji smo položaj sada stavili životinje, kada bolesti ove ili slične vrste vrste ne prelaze samo na druge životinje, već i na ljude.
Nisu samo organizacije koje se bave zaštitom udaljenih područja u problemu, već sve humanitarne organizacije koje su ozbiljno pogođene svim promenama koje kovid-19 pravi.
Stručnjaci iz ove grupe su upozorili da se humanitarne organizacije suočavaju sa dramatičnim gubitkom prihoda, što će uticati na njihovu sposobnost da se brinu za zemlju, zaštitite divlji svet, kao i da se bore protiv klimatskih promena i uništavanja prirode. Jedino sigurno u slici budućnosti je što će nam zdrava planeta sa zdravim ljudima biti potrebnija nego ikada.

Kakva su vaša očekivanja? U kom vidu će pandemija odraziti na klimatske promene – hoće li ublažiti efekte klimatskih promena? Da li će pristup borbi protiv klimatskih promena morati da se menja?
– Vlada Republike Srbije je početkom ove godine usvojila pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, kao rezultat trogodišnjih napora koje su EU i države članice, poput Švedske, kontinuirano podržavale. U tom dokumentu su zvanično prepoznate ključne strateške odluke, pripremljeni implementacioni planovi za direktive EU i višegodišnji investicioni i finansijski plan. Za Srbiju je ključno usvajanje klimatskog zakona i strategije kao i revizija nacionalno utvrđenih doprinosa, uz značajnu podršku Programa za ravoj Ujedinjenih nacija.
Obaveze prema smanjenju emisije ugljenika, zasnovane na snabdevanju čistom energijom i pametnim rešenjima za mobilnost, u interesu su građana Srbije, naročito mlađih, baš kao i energetska efikasnost zgrada i industrijskih pogona.
Srbija je suočena i sa izazovima u domenu upravljanja otpadom, pri čemu se količina otpada-ambalaže, građevinskog otpada povećava, a reciklaža ostaje na niskom nivou. Nekoliko pogona za upravljanje otpadom ispunjava savremene standarde ali većina otpada završava na ilegalnim ili nesanitarnim deponijama. Sve je izraženija potreba da se unapredi prikupljanje i razdvajanje otpada, kao i poveća reciklaža u industriji.
Zagađenje vazduha utiče i na javno zdravlje i na privrede zemalja regiona i šire. Osnovni uzroci su poznati: zastareli metodi proizvodnje energije, grejanje, saobraćaj. Poslednje studije pokazuju da je procenat smrtnosti usled zagađenja vazduha viši na Zapadnom Balkanu nego u EU. Ovo je povezano sa 16 termoelektrana sa pogonom na ugalj koliko ih ima u regionu, koje zagađuju više nego 250 termoelektrana sa istim pogonom u EU.
Biodiverzitet i staništa u Srbiji su jedinstveni u Evropi i dom su velikom broju ugroženih vrsta. Budućnost je u zaštiti ovih ekosistema uz istovremenu promociju zelenih ekonomskih aktivnosti. Privredni rast regiona i očuvanje njegovog biodiverziteta moraju ići ruku pod ruku.
Projekti EU su osmišljeni i sprovode se u cilju pozitivnog uticaja na životnu sredinu i kvalitet života građana. EU je u proteklih 19 godina donirala oko 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Ovde je reč o bespovratnim sredstvima, ne o zajmovima.
Koliko nam je poznato iz sredstava EU finansirani su sistemi za odlaganje otpada i filtraciju u termoelektrani Nikola Tesla, čime je emisija štetnih čestica u Obrenovcu smanjena čak šest puta. U februaru 2020, kada je zagađenje vazduha u Srbiji prekoračilo sve propisane nivoe, EU je ponudila podršku i savetodavnu pomoć Srbiji za pripremu nacionalne strategije o kvalitetu vazduha.
EU je finansirala izgradnju savremenog regionalnog centra za preradu otpadnih voda u Subotici. U Dubokom (centralna Srbija) EU je sufinansirala regionalnu deponiju koju koristi devet opština, kapaciteta 80 tona otpada, što je rezultiralo smanjenjem pretnji po životnu sredinu i javno zdravlje. EU je u Šapcu ulagala u uklanjanje otpada, preradu otpadnih voda i sistem za odbranu od poplava. Pomogla je i razvoj sistema za upravljanje opasnim medicinskim otpadom na nacionalnom nivou.
Kada je u pitanju vodoprivreda, u Srbiji postoji akutna potreba za ulaganjima. EU je podržala izgradnju pogona za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli i Vrbasu, kao i nadgradnju sistema za vodosnabdevanje u Požarevcu, Inđiji i mnogim drugim mestima. U toku je izrada prvog plana za upravljanje rečnim slivom u Srbiji, na čemu koliko nam je poznato rade domaći i međunarodni stručnjaci.
EU podržava zaštitu biodiverziteta u okviru projekata, čiji je cilj zaštita ključnih oblasti za vrste biljaka i životinja i staništa obuhvaćene Direktivom o staništima i pticama. U Srbiji je registrovano 89 tipova staništa, 150 životinjskih vrsta kao i 116 vrsta ptica.
Dakle odgovor je nedvosmisleno jasan – ili ćemo se konačno probuditi i promeniti pristup u borbi protiv klimatskih promena ili će ekološke promene promeniti nas.

Koji su ključni rizici u sferama bezbednosti, ali i uticaja pandemije na ekonomiju i društvo?
– Novi globalni ekonomski sistem sa sobom nosi ogromnu korist, ali i ogromne rizike. Globalizacija koliko god da je dobrog učinila ona stvara sistemske rizike naročito se to dogodilo u doba pandemije. Globalizacijom može lakše da se objasni zašto je skoro svaka veća fabrika automobila zaustavila proizvodnju – one zavise od prodaje i komponenti iz svih delova sveta. Kad su oba presušila, prosto su stali sa pravljenjem kola. U trgovini, jednom kad su se lanci snabdevanja prekinuli zbog korona virusa, ljudi su počeli da traže alternativne dobavljače kod kuće, čak i ako su bili skuplji. I šta se sada događa, izvesnije je da kada ljudi nađu domaće dobavljače, nastaviće da sarađuju s njima, upravo zbog tih prepoznatih rizika. U svemu ovome fabrička industrija je počela da vraća posao kući ili da radi „rišoring”, kako se to stručno zove. Hoće li globalizacija biti poništena? Verovatno neće, to je suviše važan ekonomski razvoj događaja da bi se tako nešto desilo, ali bi mogla da bude usporena. Udar su doživele i uslužne, turističke i obrazovne delatnosti ,odnosno univerziteti širom sveta. Mi smo toliko vezani za Evropu da je nemoguće govoriti da se kriza u njoj neće odraziti na srpsku ekonomiju. Ono što se bude dešavalo u Italiji, Nemačkoj, Austriji i kod drugih značajnih partnera na Zapadu, desiće se i kod nas. Teško je dati precizne odgovore, jer mi nismo završili sa pandemijom ili ona sa nama. Ne znamo kako će se ona razvijati, da li će i u kojoj meri konačno pogoditi sve kontinente. Svakako će imati efekte na globalizaciju, barem u nekom kratkom roku, jer ne treba očekivati da će odmah nakon prestanka pandemije sve biti onako kako je bilo pre nje. Vi trenutno imate prekid saobraćaja između mnogih zemalja, granice su zatvorene. O tome treba razmišljati u svetlu mera koje su uvedene u borbi protiv terorizma. S vremenom će efekti pandemije slabiti, i mi ćemo se vratiti na stanje od pre nje. Ali mislim da je nerealno govoriti da se to može desiti u naredne godinu-dve.
Veće pitanje je, međutim, jesmo li naučili lekcije iz ove krize? Hoćemo li naučiti da prepoznajemo, kontrolišemo i regulišemo rizike koji deluju kao sastavni delovi globalizacije? Da li će se uspostaviti ponovo važni aspekti saradnje i liderstva koji su neophodni da bi se to desilo? To su pitanja o kojima treba da razmišljamo.

Očekuje se da će mnoge svetske privrede tokom i nakon pandemije zapasti u tešku krizu. Evropska unija rešenje vidi u primeni principa zelene ekonomije. Da li postoji način da se izbegne ili bar ublaži sve izvesnija recesija, koja će – sasvim je izvesno – biti dodatni udar na borbu protiv klimatskih promena? Da li je zelena ekonomija rešenje?
– Naravno da je zelena ekonomija rešenje. O tome smo trebali pričati još pre dvadeset godina. Ekonomija koja ima za cilj smanjenje rizika za životnu sredinu i ekološke resurse i održivi razvoj bez uništavanja životne sredine, treba da bude prioritet. Neophodno je direktno vrednovanje prirodnog kapitala i ekoloških usluga koje imaju ekonomsku vrednost i potpuni obračun troškova u kom se troškovi eksternaliziraju društvu preko ekosistema, pouzdano se prate i evidentiraju. Zelena ekonomija zahteva prelazak na proizvodnju zelene energije koja se zasniva na obnovljivoj energiji da bi se zamenila fosilna goriva i ostvarila ušteda energije i njena efikasna upotreba. Neuspeh tržišta da odgovori na potrebe zaštite okoline i zaštite klime mogu se pripisati visokim eksternim troškovima proizvodnje i visokim početnim troškovima istraživanja i razvoja zelenih izvora energije i zelenih proizvoda. Za razvoj zelene ekonomije je neophodna i preko potrebna pomoć nadležnih organa, poštovanje i primena regulative i drastično sancionisanje nepoštovanja ekoloških pripisa.
Ono što prvo možemo učiniti je održivi transport. Održivi transport je svako prevozno sredstvo sa malim uticajem na životnu sredinu. To može biti hodanje, prevoz biciklom, forsiranje tranzitnog saobraćaja, zelena vozila. Životnu sredinu čuva i smanjenje broja automobila, veće korišćenje gradskog prevoza i promocija zdravih stilova života.
Svi imamo izbor između kupovine bicikla i automobila, i šta biramo? Automobil, naravno! Ovaj izbor je doveo do povećane tražnje za motornim vozilima, a posledica je zagađenje vazduha i oštećenje životne sredine. Usled navedenog zagađenja vazduha dešava se skoro jedan milion smrtnih slučajeva godišnje, za šta smo mi odgovorni. Prema UNEP-ovom Izveštaju o zelenoj ekonomiji, zagađivači vazduha su glavni uzroci kardiovaskularnih, plućnih i respiratornih bolesti. Izlaganje olovu iz goriva može izazvati povećan krvni pritisak, oštećenje jetre i bubrega, smanjenje plodnosti, konvulzije, komu i čak i smrt. Mi imamo moć da promenimo ovu situaciju. Znamo problem, a znamo i ko ga izaziva. Imamo rešenje – održivi transport. Neophodno je da sve kompanije razmišljaju o vozilima na električni pogon, a mi kao pojedinci o drugačijim vidovima prevoza sa posla i na posao.
Način gradnje ima posledice. Načini projektovanja i izgradnja zgrade jako utiče na klimu i sve resurse. Energetskim auditom, revizijom kuće ili poslovnog prostora, možemo uštedeti energiju i smanjiti troškove.Po meni to je samo stvar svesnog preuzimanja odgovornosti. Treba da svesno odlučimo da li ćemo čuvati zelene površine i ostanemo zaista dosledni.. Možete podržati efikasnu i zelenu ekonomiju tako što ćete preuzeti odgovornost i za izgradnju .
Šume su osnov za preživljavanje ljudi i za održavanje društva i kulture. Sa druge strane, one su stanište za mnoštvo divljih vrsta i ekosistema. Nekontrolisana seča šuma povećava za 20 odsto emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Održivo upravljanje šumama obezbeđuje uslove za postojanje ljudskih zajednica i ekosisteme bez oštećenja životne sredine i klime. Kada podržavate održive šume, podržavate zdravu životne sredine i održivo okruženje.
Neophodno je da se omasovi elektronska pismenost i korišćenje elektronskih baza, a ne papirnih dokumenata, kako bismo smanjili potrebnu količinu papira. Dakle sve kompanije ma šta radile i ma kakvu delatnost obavljale moraju imati ekosvest i razvijati svoje poslovanje kao društveno odgovrne kompanije visoko poštujući načela zelene ekonomije.

Kako će, po vašem mišljenju, izgledati svet nakon pandemije? Da li očekujete da će administracije tražiti rešenja u „zelenim konceptima”?
– Svet nikada više neće biti isti. Najverovatnije nakon što se epidemija završi vakcinacijom stanovništva, izgradnjom kolektivnog imuniteta ili virus jednostavno iščezne posledice će biti trajne. Pre svega mislim da će se mnogo više voditi računa o nekim stvarima koje smo zbog industrijalizacije i prevelike želje za izgradnjom karijera i standarda svi pomalo zaboravili. U tom kontekstu treba posmatrati i podizanje svesti svih građana o zdravlju i ekologiji što već sada ima uticaja na sve svetske administracije. Većina odgovornih država je već angažovala stručnjake da dosta ozbiljnije nego pre izbijanja pandemije rade na zelenim konceptima.
E. E.

Učesnici seminara
Stručni skup „Novi trendovi u ekološkoj bezbednosti, klimatske promene i uticaj pandemije na održivi razvoj”, zbog aktuelne epidemiološke situacije, održan je putem web platforme. Izlaganja imali su Ilija Životić predsednik IPO, prof. dr Proda Šećerov, prof. dr Jasmina Madžgalj iz sekretarijata za zaštitu životne sredine, mr Vesna Rudić, Pošta Srbije, ma. Ivan Pekić, predsednik NVO IPO Crna Gora (načelnik komunalne policije Bar), dr Mareglen Tomori iz Italije, dr Siniša Pepić iz Republike Srpske, prof. dr Sebastijan Fuler iz Apsley Business School London (rangirana u prvih 100 poslovnih akademija EU), prof. dr Duško Tomić, programski direktor Američkog univerziteta bezbednosti iz Dubaija, prof. dr Eldar Šaljić, rukovodilac na master studijama bezbednosti na Američkom univerzitetu Dubai, Dragana Vlašković, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom iz Trstenika.

Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.