Cirkularna ekonomija, o kojoj se u Srbiji sve više govori, mogla bi da bude kanal za brži oporavak domaće privrede posle zastoja usled pandemije, jer je zasnovana na korišćenju unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije. To bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna. Sa druge strane, prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosilo je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%).
Ono što je svakako za pohvalu, o cirkularnoj ekonomiji i zelenim javnim nabavkama se sve više govori i u stručnim krugovima i u široj javnosti. Država je formirala radnu grupu za cirkularnu ekonomiju, urađeno je više analiza o cirkularnoj ekonomiji, u šta su se uključile u ovim oblastima vodeće domaće i međunarodne institucije.
– Iako je postupak otvorenih javnih nabavki povećan, oni koji raspisuju nabavku nisu stimulisani da raspisuju zelene nabavke, jer im je važno da prođe što jeftinije. Javni sektor, kao veliki kupac, mogao bi imati vodeću ulogu u promovisanju zelenih nabavki. Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda. Pored direktnih mera kojima se sprovode ciljevi politike zaštite životne sredine, država bi na taj način mogla i indirektno, preko ovog postupka, da doprinese rastu BDP-a – ističe Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.
Kako ističe Mitrović, putem inovativne, poslovne cirkularne ekonomije obogaćujemo lokalnu proizvodnju, smanjujemo zavisnost od eksternih šokova, usklađujemo poslovanje sa prirodnim kapacitetom okoline i povećavamo otpornost kompanija- u svakom smislu.
– Ovaj put postaje neizbežan, EU će oporavak od COVID-a gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povišava ukupne troškove i vremenski, a posledično i troškovno, zadužuje našu privredu. Ako se okrenemo ka staromodnoj proizvodnji „uzmi-napravi-baci”, pa onda tretiranju otpada, ostajemo zarobljeni u 90-tim godinama sve do 2040. Ako se povežemo, istražimo mogućnosti i uskladimo naše poslovanje sa CEAP-om („Circular Economy Action Plan” Evropske unije) dobijamo novu poziciju na tržištu – kaže Mitrović.
Poslovi – „dinosaurusi”
COVID 19 nam je ponovo otkrio koliko je ranjiva naša globalna privreda. Eksperti očekuju globalnu ekonomsku krizu na svim lokalnim nivoma veću od one 2008. Mala hronologija srpske ekonomske situacije nam govori da se za šokove trebe spremiti.
– Mi nismo uspeli još uvek da izvučemo važne lekcije iz sankcija skoro do 2000-tih, niti iz finansijske krize 2008, niti posle poplava 2014. Da li je vreme da uvidimo patern velikih šokova naočigled nepredvidivih, a sa teškim posledicama po globalne i lokalne lance nabavke? Da li će otporni poslovi koji su digitalni, koriste lokalne i lako dostupne resurse, ne zagađuju svoju okolinu i agilni su u okviru svog poslovanja, te sistemski sagledavaju okolnosti- na kraju pobediti? Ili smo i dalje uljuljkani u staromodno poslovanje i borbi za preživljavanje danas, a sutra – lako ćemo? Postoje poslovi koji su klasifikovani kao „dinosaurusi”. Takva je i prognoza za njih – naglašava Mitrović.
Slabosti linearne ekonomije su, pre svega, kratkoročno i usko procesno planiranje sa jednim parametrom uspeha – profitom i uskim dijapazonom merenih uticaja. Drugim rečima, linearno poslovanje apstrakuje skoro sve poluge koje stvaraju sve gore nabrojane velike sistemske šokove.
Pored toga, velika je zavisnost od „dinsoaurskih” lanaca nabavke. Pre svega velika zavisnost od resursa koji nestaju: nafta (za 40-ak godina), zlato (10-ak godina), cink (10-ak godina)…
Kao jedna od slabosti ističe se i iracionalna postavka kreiranja vrednosti. Danas generišemo profit trošeći ograničene resurse i smanjujemo kapacitet sistema da nas opskrbi osnovnim prilikama za rad (vazduh, voda, biopotencijal, te ostale sirovine). Ovakvom postavkom neminovno dolazimo do potpunog pražnjenja kapaciteta. Moramo vratiti sve ono što bacamo, nazad u upotrebu. Moramo odvojiti naš prosperitet od zagađenja okoline, budući da zavisimo od usluga ekosistema koje nam priroda pruža.
Linearna ekonomija odlikuje se u neelastičnošću cena dobara krucijalnih za generisanje rasta i stvaranja tržišne vrednosti, a pogotovo fosilnih goriva. S time u vezi, usko povezivanje uspeha sa rastom privrede, bez sagledavanja uticaja na razvoj društva i kapaciteta ekosistema. Ovakva situacija parališe proizvodnju u slučaju kriza, pogotovo manjih aktera privrede. Prelazak na lokalnu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora delimično rešava ovaj problem.
Kako izaći na „zelenu granu”
Kakva je uloga CE u oporavku posle COVID-19?
– Pre svega, moramo biti svesni odnosa uticaja COVID-19 i klimatskog kolapsa koji je na pomolu. Predviđanje je da će COVID-19 u najgorem scenariju koštati svet sa oko 347 milijardi dolara, što je oko 0,4% planiranog svetskog BDP-a za 2020. godinu. Ovaj scenario predviđa šest meseci blokiranog poslovanja. Klimatske promene koje donose povećanje temperature za 1,5 oC procenjuju se sa oko 54 triliona dolara, iliti oko 60% predviđenog svetskog BDP-a u 2020. Drugim rečima, 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su doslovce nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah.

Kako CE pomaže privredi?
– Cirkularna ekonomija ima sistemski pogled na poslovanje i planira benefit na dugi rok. Specijalizacija je stvar prošlosti, multidisciplinarni pristup je nova era pristupa poslovanju. Ovo je možda i najteži aspekt za shvatiti, budući da zahteva drugačije razmišljanje o poslovanju.
Jedan od načina da smanjimo CO2 emisije je tranzicijom na obnovljive izvore energije. To ipak nije dovoljno. Istraživanja pokazuju da možemo postići oko 55% smanjenja uticaja koji nas vode na 1,5 oC. Ostalih 45% je u vezi sa promenom načina na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo proizvode, tj. putem cirkularne ekonomije. Drugim rečima, ne možemo se uzdati samo u tehnologiju, već moramo da menjamo i naš način rada.
Imperativ profita nas je doveo do neravnoteže u društvima. Neka su bogatija, neka siromašnija, a COVID, ali i svaka vanredna situacija, daleko je štetnija po manje razvijene predele. Cirkularna ekomija potencira ekonomiju znanja, i participativno odlučivanje u lokalnom kontekstu. Kreira „nezavisnija” društva i privrede i akcentira pravilniju raspodelu prirodnih resursa i upravljanje resursima kroz zatvorene lance nabavki. U prevodu znači da će u cirkularnoj privredi biti logičnije koristiti resurse koje su nam u blizini (ako ih ima) i upošljavati domaće stručnjake. Za takav vid privrede je potreban akcenat na inovacijama, a ne na upravljanju otpadom. Jer je jedno reciklirati drvo, a drugo je izvući lignin i upotrebiti ga u građevinskoj industriji.

U kom smeru nas vodi cirkularna ekonomija?
– Danas je rast privrede usko povezan sa rastom korišćenja resursa, energije i vode. Subvencionisanje osnovnih fosilnih energetskih dobara je imalo smisla, porez na rad je imao smisla kad smo imali manjak radne snage a efikasnost rada je morala da se poveća. Pitanje se postavlja da li su ovo danas stari pristupi i zastarele politike? Cirkularna ekonomija predlaže promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljanje otpada i zagađenje okoline. Jer danas imamo nezaposlenost, a nestaje nam resursa. Takođe, među predlozima nove ekonomije se nalazi i prelazak sa subvencija na „dinosurska goriva” na subvencionisanje čistijih tehnologija koje će generisati energiju sa lokalnim prirodnim kapacitetima. Čiste tehnologije su prešle iz kategorije visokog-rizika-visoke-nagrade u kategoriju masovne proizvodnje, dok je rizik od investiranja u fosilna goriva sve viši.

Šta ostavljamo iza sebe ukoliko prihvatimo principe „zelene privrede”?
– Društveni sistem bez infrastrukture za edukaciju, zdravlje, povezivanje i kulture ne postoji. Disrupcije poput COVID-19 pokazuju ranjivost društva uz usvajanje ultime rasta i denominatora BDP-a jer BDP ne tangira kulturu, veliki deo obrazovanja i veći deo zdravstvenog sistema, tj očuvanje zdravlja radnika, a u drugi plan stavlja dugoročno isplativo istraživanje i razvoj. CE ispravlja ovu grešku, pokrećući diskusiju na temu promene mernog sistema napretka društva, dok je Evropska unija, u okviru Evropskog Zelenog dogovora (European Green Deal) odlučna da uđe u borbu za promenu pogleda na prioritet BDP-a ili rekonstrukciju ovog pokazatelja.
Nadalje, potrošači će posle COVID 19 krize biti skeptični prema rizičnim kupovinama, te kupovini proizvoda koji iziskuju veće troškove, ali takođe će sve manje podržavati brendove i proizvode koji potencijalno kreiraju zagađenja i utiču negativno po društvo. CE se integralno brine o našoj sredini. Takođe, CE poslovni modeli akcentiraju „pristup” pre „posedovanja”, a ovaj svakako skida breme visokih troškova za posedovanje proizvoda kao što je recimo – automobil, ili računar.

Kakav je potencijal informatičkih tehnologija?
– Imali smo prilike da vidimo kako izgleda gobalno digitalno poslovanje u periodu COVID-a. CE podržava virtualizaciju ne samo poslovanja već i ponude i ubrzava i omogućava da ovaj prelazak bude efikasniji. Jedan od novih trendova je i tzv „Track and trace” za materijale, delove, itd. Kad se upoznamo sa detaljima cirkularnog modela poslovanja, videćemo da je praćenje materijala i komponenata neizbežna budućnost za ostvarenje neophodnih strateških pozicija. U tome nam digitalizacija i nove decentralizovane tehnologije poput Blockchain-a mogu pomoći.

Kako će se sve to odraziti na životnu sredinu?
– Cirkularna ekonomija zahteva manje ukupne površine za privredu. To znači udaljavanje od prirodnih staništa divljih vrsta životinja. Uparujući ovaj detalj sa akcentom na podizanje ukupne lokalne sposobnosti stanovništva, pokazano je kroz istraživanja da se uveliko smanjuje rizik od prenošenja zootopskih virusa poput ptičijeg, svinjskog gripa, COVID-a, crne kuge, itd. Dakle, cirkularna ekonomija nije ništa drugo nego logična postavka stvari i putem sistemskog pogleda ona prati ritam sistema koji okružuju ekonomiju. Na taj način se usklađuje poslovanje, život i eko-sistem koji nas okružuje.
A tu je i poljoprivreda. CE potencira benefite tzv. „regenerativne” poljoprivrede umesto industrijske, gde se priroda hrani prirodom, te i zemljište i zemljoradnici postaju manje zavisni od stranih tela, tj pesticida i herbicida. Već je poznato da uništavamo zemljište. Već smo 60% zemljišta uništili, isprali ili ukiselili, a populacija raste. Novi poslovni modeli dovode nove načine za mehanizaciju u poljoprivredi, nova mikro rešenja počevši od vertikalnih bašti do digitalnih pastira i automatskog navodnjavanja, pa sve do permakulture koja zaista regeneriše zemljište su deo cirkularne ekonomije.

Koliko je komplikovan „cirkularni put”?
– Detalji kojih nismo uspeli da se dotaknemo, u ovom tekstu, a CE predlaže rešenja su i 1. Razbijeni lanci nabavke hrane 2. Pakovanje – da li je potrebno i kakvo pakovanje je potrebno 3. Modularna proizvodnja i modularna građevina, rešenje za brzu i jeftinu gradnju, 4. Novi materijali, otporni na budućnost…
Važno je naglasiti da se ukazuje na dve faze prelaska na cirkularnu ekonomiju. Faza jedan podrazumeva subvencije i nagrade za privrede koje aktivno i odlučno počnu tranziciju, dok faza dva izostavlja subvencije i počinje da utiče na troškovnu stranu celog privrednog sistema. Iz iskustva i direktnog uvida mogu reći da EU ne planira da odstupi od svog „zelenog” puta i „zelenih” ulaganja. Srpski poslovni sistem predstavlja integralni deo evropskog tržišta. Pitanje se postavlja – kad je logično početi graditi privredni i društveni sistem otporan na disrupcije? Ja moj glas stavljam na – juče. A vi?

Ova publikacija je izrađena uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona, koji u Srbiji sprovodi Smart kolektiv. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost udruženja Zeleni krug i ni pod kojim se uslovima ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.