Zajedničkom saradnjom NIDSBE „Josif Pančić“ i Pokret gorana Vojvodine, voloteri i zaiteresovani građani i građanke su u subotu, 14.03.2020. godine sproveli akciju postavljanja veštačkih gnezda za divlje solitarne pčele, na Karlovačkom dunavcu.
Cilj ove akcije je povećanje broja dostupnih gnezda, a samim tim i brojnosti divljih pčela koje predstavljaju jedne od najvažnijih oprašivača. Pored toga, veliki akcenat je stavljen na edukaciju učesnika radionice u cilju povećanja svesti o ovim vrstama, njihovom načinu života i njihovoj ugroženosti.
Tokom same akcije postavljeno je 7 manjih i 2 velike kućice. Kućice su pravljene od drveta i trske. Sadrže veliki broj cevčica od trske u dužini od 13-17 cm, prečnika oko 6 mm, unutar kojih će ženke ovih pčela moći da formiraju gnezda. Trska je prirodno vodootporan materijal i ove divlje pčele ih prepoznaju kao dobro mesto za započinjanje novog gnezda. Izrada ovakvih kućica je dosta jednostavna i svako može da ih napravi i postavi u sopstveno dvorište ili baštu. Kućice je potrebno postaviti u prvoj polovini meseca marta, jer tada ženke izlaze iz svojih prirodnih skrovišta i započinju novi ciklus.
Ova gnezda su namenjena vrstama iz roda Osmia koje se pojavljuju u proleće, sinhronizovano sa pojavom toplijeg vremena i obimnijeg cvetanja biljaka. Ženke tokom 4 do 6 nedelja aktivno sakupljaju polen i nektar, koji predstavljaju hranu za potomke. Za razliku od medonosnih pčela, ove vrste su solitarne, odnosno ne formiraju društva. Jedna oplođena ženka će naseliti jednu cevčicu trske i oformiti potomstvo. Iz jaja će se razviti larve, a one će kada pojedu svu hranu, postati lutke/kokoni i kao takve dočekati naredno proleće.
U narednom periodu predviđeno je praćenje razvojnog ciklusa pčela unutar postavljenih kućica, kao i organizovanje ovakvih ali i sličnih akcija i radionica koje će dovesti do popularizacije divljih pčela u široj javnosti.
Efikasnost u oprašivanju im je znatno veća od medonosnih pčela jer dostižu veću brzinu i aktivne su i pri nižim temepraturama. Naime, 1 solitarna pčela može da opraši cvetova koliko i 120 medonosnih pčela. Brojnost ovakvih vrsta je u većoj meri ugrožen usled ubrzanog nestanka i promene prirodnih staništa. Pojedine vrste nalaze utočište u urbanim sredinama i novim tipovima staništa. U cilju opstanka što većeg broja vrsta neophodna veća pažnja stručnjaka, ali i šire javnosti, ka unapređenju svih tipova staništa i stvaranju pogodnih uslova za njihov razvoju.