Sastanak Zajedničkog tela za utvrđivanje posledica bombardovanja Republike Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje je osnovano Sporazumom Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održan je u Palati Srbija. Sastanak je otvorio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan koji je i predsednik Upavnog odbora i ujedno i koordinator svih aktivnosti, zajedničkog tela u okviru koga deluje Međuresorno koordinaciono telo (MKT), Savet, Nacionalna mrežna laboratorija i Upravni odbor (UO).
Na sastanku je predstavljen Nacrt programa rada i istraživanja Međuresornog koordinacionog tela koje je angažovano na prikupljanju, analizi i pripremi materijala sa podacima o promenama u stanju životne sredine i prirode, pre i posle NATO bombardovanja. Nakom prezentacije okvirnog programa rada i istraživanja MKT, čije rukovođenje je povereno dr. Jagošu Raičeviću, učesnici sastanka, članovi MKT i Saveta izneli su predloge aktivnosti i sugestije, od metodologije, alata, dinamike do moguće razrade istraživanja. Dogovoreno je da MKT, razradi predloženi Nacrt programa istraživanja i u narednom periodu ga predstavi Savetu i Upravnom odboru kako bi bio usvojen kao konačan Program istraživanja. U međuvremenu su obezbeđene prostorije i neophodni materijalni uslovi za rad ovog tela i Komisije.
Ministar Trivan je tom prilikom ukazao da je ovo jedan od najvažnijih nacionalnih projekata, jer je njegov osnovni cilj da našoj deci obezbedimo zdravu životnu sredinu, i budućnost bez hipoteka prošlosti. „Istraživanje i dobijeni rezultati su važni za zdravlje nacije na prostoru čitave Srbije. Primenom međunarodno priznatih metodologija obezbedićemo da istraživanje naučno nesumljivo pokaže da li su ili nisu, i ako jesu, kakve i kolike su posledice bombardovanja i uništenja petrohemijskih postrojenja na zdravlje nacije i šta treba da preduzmemo kako bi sačuvali genetski potencijal“, rekao je Trivan. Ukazao je da bi istraživanje za utvrđivanje posledica bombardovanja trebalo da obuhvati čitavu teritoriju Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, jer je zdravlje dece najvažnije a ne nacionalna pripadnost. Izrazio je uverenje da će se i zemlje u regionu priključiti ovako važnom istraživanju.
