Zelena ekonomija rezultat je nastojanja da ekonomija postane ekološki odgovornija i pritom stvara ravnomeran i pozitivan uticaj na ekonomiju, društvo i životnu sredinu. Iako preovlađavaju shvatanja da pojam zelene ekonomije svaka država treba da odredi samostalno i prilagodi ga sopstvenoj stvarnosti, ima dosta pokušaja da se ovaj koncept jedinstveno definiše. Prema definiciji UNEP-a (United Nations Environment Programme) zelena ekonomija je ekonomija koja doprinosi opštem dobru i društvenoj jednakosti dok istovremeno znatno smanjuje rizike po zivotnu sredinu i daljnje iskorišćavanje prirodnih resursa.
Zbog kompleksnosti ovog razvojnog koncepta, svaka zemlja treba da ima dugoročni plan razvoja zelene ekonomije s jasno određenim prioritetnim područjima.
Siromašne zemlje i zemlje u razvoju zbog nedostatka resursa (znanja, tehnologije, finansijskih sredstava, javne podrške) ne mogu istovremeno pokrenuti sva područja razvoja.
U vremenu ekonomske krize 2008. godine, zelena ekonomija dobija novu afirmaciju i pokušava da pruži odgovore na sve brojne izazove globalne finansijske krize i celokupnog koncepta održivog razvoja.
Strategijom EVROPA 2020, Evropska komisija odredila je smer Unije i dala naglasak na pametnom, inkluzivnom i održivom rastu. Celokupni program razvoja u velikoj je meri zasnovan na principima održivog razvoja, odnosno zelene ekonomije, od koje se očekuje stvaranje radnih mesta i smanjenje siromaštva kroz održivo i odgovorno upravljanje prirodnim resursima. Neki od postavljenih ciljeva jesu smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za najmanje 20% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, te povećanje procenta obnovljive energije u finalnoj potrosnji energije na 20% i kretanje prema povećanju energetske efikasnosti od 20%. Takođe, cilj je i povećanje stope zaposlenosti tako što će 75% ljudi od 20 do 64 godine imati posao i smanjenje broja ljudi koji žive na granici siromaštva za najmanje 20 miliona.

Područja/sektori za uvođenje zelene ekonomije
Zelena poljoprivreda kao pojam obuhvata proizvodnju sa smanjenom upotrebom veštačkih đubriva i pesticida, koja nastoji da obnovi prirodne resurse, smanji eroziju t1a, poboljša plodnost i dobrim upravljanjem stvori uslove za povećanje produktivnosti.
Zeleni poslovi – Zelena radna mesta su ona koja štite životnu sredinu, obnavljaju biološku raznolikost, smanjuju potrošnju energije, smanjuju proizvodnju otpada i štite od zagađenja.
Zeleni turizam podržava očuvanje životne sredine i razvoj lokalne ekonomije kroz energetsku efikasnost, pravilno upravljanje otpadom, upotrebu lokalnih proizvoda, zapošljavanje ljudi iz lokalne zajednice i sl.
Zeleno gorivo/obnovljivi izvori energije – Obnovljiva energija uopšteno se definiše kao energija koja dolazi iz resursa koji se kontinuirano dopunjavaju. Primeri obnovljivih izvora energije uključuju sunčevu svetlost, vetar, kišu, plimu, talase i geotermalnu toplinu, ali svi ti izvori direktno ili indirektno izvode energiju iz sunca.
Zelena gradnja je koncept koji se odnosi na celokupan proces osmišljavanja, projektovanja, izgradnje i funkcionalnost nekog objekta, a koji se zasniva na principu održivosti.
Zeleni transport – Sektor saobraćaja glavni je izvor emisije gasova staklene bašte i zagađenja životne sredine. Prema UNEP-u, prevoz se smatra „zelenim” kada podržava zaštitu od klimatskih promena, ekosistema, javnog zdravstva, prirodnih resursa, privrednog rasta i socijalnog staranja. U tom kontekstu, potrebno je naglasak staviti na sistem javnog prevoza, prednosti železničkog i pomorskog prevoza u odnosu na drumski, korišćenje hibridnih motora i korišćenje solarne energije u sektoru transporta.
Zbrinjavanje otpada – S obzirom na ogromne količine otpada koje proizvode domaćinstva, industrija, poljoprivreda i s, pravilno upravljanje otpadom od ključne je važnosti za zelenu ekonomiju.
Upravljanje vodama – Zelena ekonomija ima za cilj zaštitu voda od zagađenja, čuvanje vode, pročišćavanje zagađenih voda i osiguranje snabdevanja sigurne vode za sve.
Upravljanje zemljištem – Zelena ekonomija ima za cilj očuvanje plodnosti zemlje, sprečavanje erozije zemljišta, smanjenje zagađenja zemljišta i obezbeđivanje pravilne raspodele zemljišta među različitim privrednim aktivnostima.
Zelena ulaganja – Ulaganja koja doprinose zaštiti i poboljšanju životne sredine i ekosistema nazivaju se zelena ulaganja. To mogu biti ulaganja u već postojeće fabrike koje čuvaju prirodne resurse, distribuiraju obnovljive izvore energije i slično.

GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona

Redakcija Ekolista sprovodi projekat „Zelena ekonomija u funkciji zaštite životne sredine” koji je podržan u okviru regionalnog projekta „GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)”. GEAR ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Severne Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje zelene ekonomije.
Glavne aktivnosti uključuju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva na temu zelene ekonomije, javnog zastupanja i lobiranja, učešća u donošenju odluka, praćenja javnih politika, upravljanja projektnim ciklusom i sl, upoznavanje sa primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodjelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije na temu zelene ekonomije i zelenog preduzetništva, izradu studije na temu mogućnosti razvoja zelene ekonomije u ciljnom regionu itd.
GEAR realizuje FORS Montenegro iz Crne Gore u partnerstvu sa organizacijama Smart kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017.

Benefiti zelene ekonomije

Prednosti usvajanja koncepta zelene ekonomije:
– smanjuje emisije ugljen-dioksida,
– smanjuje zagađenja,
– utiče na otklanjanje negativnih ekoloških posledica,
– koristi prirodne resurse na efikasan i ekološki održiv način,
– sprečava gubitak biodiverziteta,
– povećava kvalitet života ljudi,
– podržava socijalne jednakosti,
– obezbeđuje realan ekonomski rast,
– teži ka smanjenju siromaštva,
– stvara nova radna mesta.