SISTEMSKO UKLJUČIVANJE RODNE PERSPEKTIVE U URBANISTIČKO PLANIRANJE
Beograd, 28. februar 2018.
Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja, jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efikasnan i delotvoran pristup ovom pitanju, zaključeno je na konferenciji pod nazivom „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, koja je u svečanoj Sali Skupštine grada Beograda okupila preko 150 domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti urbanizma, državnih i gradskih zvaničnika i predstavnika lokalnih samouprava iz gradova širom Srbije.
Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije, Goran Trivan istakao je doprinos žena celokupnom čovečanstvu. „One imaju značajnu ulogu, koju muškarci nemaju. Bavljenje ekologijom podrazumeva materinstvo kao ključnu osnovu stabilnog društva, a žene, kao nosioci te uloge doprinose budućnosti, koja je u našoj zemlji već na delu. Žene, kao majke su stub naše civilizacije i zahvalni smo im na tome“, ističe gospodin Trivan.
Steliana Nedera, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), navodi da uticaj klimatskih promena na celokupnu ljudsku populaciju sa različitih aspekata, ističući značaj ključnih akcija o globalnim promenama koji ima za cilj maksimalno uključivanje devojčica i žena u urbanističko planiranje i mogućnost za stvaranje dobre partnerske platforme. „Rodna ravnopravnost treba da bude nova poslovna strategija Republike Srbije, a odgovornost na klimatske promene metod, kako bi se afirmisala aktuelna tema“.
„Iako klimatske promene ne diskriminišu i utiču na sve, žene i muškarci, zbog različitih društvenih uloga, mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena. Žene, u poređenju sa muškarcima, često imaju ograničen pristup resursima i ograničen glas u kreiranju odluka i uticaju na politiku. Nejednako učešće žena u procesima donošenja odluka i na tržištu rada, stvara nejednakosti i često sprečava žene da u potpunosti doprinose planiranju, kreiranju i sprovođenju politika vezanih za klimatske promene“, istakla je gđ. Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women).
Milutin Folić, glavni urbanista grada Beograda prepoznao je važnost učešća muškaraca i žena u odgovore na izazove klimatskih promena. „Kroz dva velika strateška dokumenta, predvideli smo u kom pravcu će se grad razvijati i u kom pravcu se već razvija. To su, strategija razvoja grada Beograda i novi, generalni plan, zahvaljujući kojima smo odredili izmeštanje industrijskih zona iz centra, kako bi Beograd sišao na reku i da se, kao po ugledu na svetske metropole, reorganizuje hijerarhija saobraćaja u Beogradu, koja podrazumeva davanje prioriteta pešacima, biciklistima i javnom, gradskom prevozu.“
Na primeru evropskih metropola, Eva Kail, direktorka urbanističkog planiranja izvršne kancelarije grada Beča, istakla je značaj urbanističkog plana grada Beča koji je zasnovan na rodnoj perspektivi i održivosti, koji se u praksi pokazao veoma uspešnim za prostorno i gradsko planiranje. Takođe, na osnovu postojećeg plana prisutnima je prikazala benefite za muškarce i žene, kao i celokupan doprinos koji se pruža društvenoj zajednici.
Na konferenciji su posebno bili razmatrani rodni aspekti održivog planiranja, uloga žena u procesu odlučivanja i odgovoru na klimatske promene. Konferencija je održana u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP i UN Women Srbija, i podršku partnera Delegacije EU u Srbiji, Vlade Kraljevine Švedske i Vlade Švajcarske.
Međunarodna zajednica definiše rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i kao cilj sam po sebi i kao sredstvo za promovisanje razvoja uopšte. Postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica definisano je kao 5. od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja (SDG). Sporazum iz Pariza o klimi, koji je usvojen 2015. godine, predstavlja važan trenutak u istoriji uključivanja rodnih pitanja u UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) – Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Sporazum iz Pariza, kao veliki korak za međunarodno angažovanje u oblasti klimatskih promena u nekoliko oblasti integrisao je rodnu ravnopravnost.
O Projektu Lokalni razvoj otporan na klimatske promene
Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a.Partneri na projektu su: Delegacija EU u R Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština itd.). Projekat podržava iznalaženje inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, posebno na nivou lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Cilj je da se kroz javne pozive u vidu izazova, identifikuju i podrže različita softverska, tehničko-tehnološka rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu da primene u cilju obezbeđivanja javnih usluga koje su “otporne na klimatske promene”.