Poslednjih godina primetan je porast broja različitih organizacija, grupa građana i inicijativa koje se bave širokim spektrom tema iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Sve je više i kampanja koje u pozadini imaju nekakvu „zelenu priču”. Do pre samo nekoliko godina većina kompanija u svojim planovima nije imala nikakav „zeleni budžet”. Danas gotovo da ne postoji grana industrije bez jasnog ekološkog manifesta i nema ozbiljne firme koja ne može da se pohvali standardima serije ISO 14000 – standardima koji se odnose na različite aspekte sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Čini se da je ekologija najzad „ušla u modu”, te da se može očekivati da će ovaj civilizacijski zaokret najzad imati za rezultat drastične promene – kako u navikama građana, tako i u državnim politikama i poslovnim planovima kompanija.
Briga za životnu sredinu
Globalni ekološki pokret nastao je i razvijao se podstaknut sve rasprostranjenijom svešću o ekološkoj krizi naše planete. Zaštita životne sredine, kao obaveza civilizovanog čoveka, pak, pojavila se tek nedavno – šezdesetih godina prošlog veka. Tada je pitanje zaštite prirode – staništa, biljnih i životinjskih vrsta, kvaliteta vazduha i voda – počelo da bude važno u određenim krugovima društva. Međutim, hipi pokret i „deca cveća” bili su samo promoteri ideje koja je već počela jasno da se definiše u strukturama društva sa jakom ulogom u kreiranju politika i odlučivanju. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u trenutku kada pokreti „zelenih” aktivista naglo osnažuju, odlučni i masovni – postaje jasno da više nema povratka na staro.
…
…
Tekst u celini pročitajte u magazinu Ekolist, na koji možete da se pretplatite putem sledećih kontakata e-mail: ekolist@yahoo.com ili telefon: 065/888-08-57.

Photo by Markus Spiske on Unsplash