Ovih dana svedočimo nesvakidašnjoj pojavi da u Srbiji istovremeno gori čak nekoliko deponija. Požar na beogradskoj deponiji u Vinči buknuo je u subotu uveče, a zatim je vatra izbila i na novosadskoj. Komunalni otpad je goreo i u Požarevcu, ali i u Sopotu, Kragujevcu, Kovinu, Staroj Pazovi, Paraćinu… Ipak, iskustva iz prethodnih godina govore nam da ta „pojava” možda i nije tako neuobičajena…
Srbija je zemlja deponija. Sve ono na šta se u razvijenim zemljama gleda kao na sirovinu i potencijalni profit, kod nas završava na deponiji – u rekama, šumama, potovima, oranicama… Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) evidentirala je 2.305 divljih deponija u Srbiji. Sanitarnih, onih koje ispunjavaju sve uslove za odlaganje otpada, ima svega 11. Naš problem je u komunalnim deponijama gde završava otpad iz gradova. Ovo su tipična smetlišta na koje gradske službe odlažu sve vrste otpada, a one listom ne ispunjavaju sve sanitarne uslove. Upravo na njima dolazi do požara, pogotovo u vreme visokih letnjih temperatura.
Uzrok svih ovih požara jeste velika količine zapaljivih gasova koji se oslobađa u procesima truljenja otpada, usled lošeg upravljanja deponijom. Čak i kada su u pitanju nesanitarne deponije, brda otpada moraju da se sabijaju teškom mehanizacijom, čime se istiskuje vazduh iz slojeva smeća, a nakon toga se sve prekriva slojem zemlje. Tako se sprečava prodor kiseonika koji podstiče truljenje organske materije. U suprotnom, u procesima raspadanja oslobađaju se toplota i metan. Ovaj izuzetno zapaljivi gas nakuplja se u džepovima i u kombinaciji sa toplotom može dovesti do paljenja ostalih gorivih materija u otpadu. Velike količine ovog gasa mogu izazvati i eksploziju. Zbog toga se metan mora odvoditi cevima, a mnoge u ovom jednostavnom procesu zemlje pronašle su korist – besplatnu energiju.
Međutim, to što ne recikliramo razne materijale iz otpada ili ne koristimo besplatni metan – nije ono najgore u našoj priči. U procesima truljenja i sagorevanja raznih materija u otvorenom plamenu javljaju se toksični gasovi. Dioksin i furan su među najopasnijim kancerogenim materijama, a javnost Srbije trenutno nema podatke o njihovom prisustvu u vazduhu.
Photo by Evan Demicoli on Unsplash