Monitoring kvaliteta vazduha u Boru pokazao je čak 374 prekoračenja satnih graničnih vrednosti sumpor dioksida. Situacija sa zagađenjem vazduha je i u 2021. standardno loša, bez ikakvih izgleda za poboljšanjima, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je grejna sezona tek pred nama i da je termoenergetski sektor najveći zagađivač u Srbij – naveo je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije NEA na godišnjoj Move.Link.Enage. konferenciji, koju organizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Ove jeseni zagađenje vazduha okupira pažnju javnosti nešto ranije u odnosu na uobičajeni zimski period. Požar na deponiji u Vinči i dim koji se osetio u celom gradu podsetio je građane na to da je zagađenje vazduha dugotrajna boljka, i to ne samo za stanovika Beograda. Nekoliko nedelja kasnije, objavljen je i godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koji je potvrdio da je vazduh prekomerno zagađen u čak 15 gradova širom Srbije.
Na konferenciji je iznet podatak i da građani Bora udišu vazduh najviše zagađen sumpor dioksidom, materijom koja utiče na rad pluća i srca, kao i da su usled prisustva arsena meštani dodatno izloženi udisanju opasnih materija. Zaključeno je i da je prva građanska mreža za monitoring kvaliteta vazduha uspostavljena uz podršku BOŠ-a dala adekvatniju sliku, ali da mere i dalje izostaju.
Marija Marković, iz organizacije Zeleni Talas, napomenula je da do čistijeg vazduha možemo doći samo uz bolju informisanost i veće učešće građana, dok je Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke dodala da građani mogu podstaći promene za čistiju životnu sredinu, uz pomoć novih tehnologija i podrške stručne javnosti.
Kako se grejna sezona bliži, u susret dolazi i deo godine kada se teže diše i kada senzori beleže visoke vrednosti. Brojni građani, posebno u sredinama u kojima je vazduh ocenjen kao čist, ne žele da ponovo čekaju sledeći septembar, kako bi saznali kakav su vazduh udisali u ovoj godini. U njihovoj borbi za čist vazduh, informisanost i instaliranje senzora za građanski monitoring, uz podršku BOŠ-a, predstavljaju prvi korak. Zato će građanska mreža za merenje kvaliteta vazduha nastaviti da se širi i omogućavati građanima da prate kvalitet vazduha u svojim lokalnim zajednicama.
