Građani Srbije imaju sasvim jasnu percepciju o trenutnom stanju životne sredine u Srbiji, čiji su sastavni deo, kao i viziju kako bi ona trebalo da izgleda u budućnosti, zajednički je zaključak učesnika konferencije “Od straha do nade – Građani Srbije o životnoj sredini“ održane u okviru projekta “VOLVOX – Snaga zajednice”.
Projekat Volvox finansiran je kroz Instrument civilnog društva EU (Civil Society Facility, CSF), i u ime Delegacije EU u Srbiji, prisutnima se obratio Ekmel Čizmečolu, programski menadžer za civilno društvo, ističući ključnu ulogu civilnog društva kao spone između građana i institucija, kao i to da bez snažnog civilnog društva nema ni demokratije u kojoj se čuje mišljenje građana.
Na podršku EU programima koji podižu kapacitete organizacija civilnog društva i doprinose stvaranju poverenja između institucija i civilnog društva, nadovezao se Jordi Kadilja Falko, programski menadžer za zaštitu životne sredine u Delegacijii EU u Srbiji:
“U okviru pristupnih pregovora Srbije sa EU, Srbija je u decembru 2021. godine otvorila Klaster četiri – Zelena agenda i održivo povezivanje. Usvojen je i Akcioni plan za Zelenu Agendu za Zapadni Balkan, tako da je ovo bio pravi trenutak da se sprovede istraživanje u kojem građani mogu da iskažu svoje mišljenje kada je u pitanju trenutno stanje životne sredine u Srbiji, kao i da podele svoju viziju u kakvoj bi sredini voleli da žive.”
Predstavljajući prisutnima detaljnije dvogodišnji projekat koji finansira EU “VOLVOX-Snaga zajednice“ Aleksandra Dimić, projektna koordinatorka, naglasila je:
“Jedan od glavnih ciljeva projekta je i podsticanje većeg, informisanog učešća građana u procesima donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine, koji se zasnivaju na saradnji i poverenju između državnih institucija i civilnog društva, kako bi procesi razvoja politika bili što transparentniji i inkluzivniji”. Kako bi se krenulo sa ispunjavanjem ovog cilja ključno je shvatiti kakav je stav i atmosfera među stanovništvom kada je u pitanju trenutno stanje životne sredine, kao i da se prepozna njihova vizija, zbog čega je anketa i bila jedna od prvih aktivnosti projekta, dodala je Aleksandra Dimić.
Tokom diskusije za čiju osnovu su poslužili rezultati ankete “Otvori zelena vrata – Koja je tvoja ključna reč”, koju je popunilo više od 600 gradjana Srbije, analizirajući reči kojima su ispitanici opisivali trenutno stanje životne sredine, Doc. dr Nikola Petrović, je istakao da se retko dešava da se ispitanici gotovo stoprocentno saglase oko neke teme: “Interesantan je, ali i zabrinjavajući podatak da toliki procenat gradjana smatra da je životna sredina ugrožena do krajnje mere.”
Profesor Petrović je ovu vrstu zabrinutosti okarakterisao kao realnu i istakao da to itekako utiče na ponašanja i mentalno zdravlje ljudi, podstičući anksioznost i depresiju.
Kada je reč o viziji građana i pitanju kakva bi to trebala da izgleda životna sredina u Srbiji, komunikolog Ivana Malinović je naglasila da životna sredina nije apstraktno pitanje, niti neka autonomna spoljašnja struktura, već životno pitanje svih gradjana.
“Važno je da se povežemo sa neposrednim iskustvom i da ne ostane sve na nivou “praznih reči, a ključna reče celog procesa jeste učešće.”
Dodala je da sada kada imamo viziju građana Srbije kako bi životna sredina trebalo da izgleda, to treba propratiti odgovarajućom misijom.
Ono što je posebno zainteresovalo prisutne, a tiče se stavova građana o stanju i viziji životne sredine, bilo je kako motivisati gradjane da se više uključujuju i koja je uloga institucija u celom procesu oživljavanja dijaloga sa građanima.
“Moramo da iskoristimo ono što imamo, postojeće institucije, ali i da vršimo veći pritisak i da radimo na edukaciji i uključivanju svih, čak i dece, zaključio je doc. dr Nikola Petrović.
Oslanjajući se na ciljeve projekta VOLVOX verujemo da jedino snaga zajednice može da donese pozitivne promene kada je zaštita životne sredine u pitanju.
