Republika Srbija uspešno je u Bonu tokom 23. zasedanja Konferencije država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime (COP23) pred međunarodnom zajednicom predstavila Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, tokom radionice posvećene razmeni stavova (Facilitative Sharing of Views).
Naime, na Konferenciji održanoj 2007. godine odlučeno da se uvede princip određene „provere” kvaliteta izveštaja koje države članice Konvencije dostavljaju, a na Konferenciji održanoj 2010. godine da se u ovaj proces uključe dvogodišnji ažurirani izveštaji zemalja u razvoju, među kojima je i Republika Srbija. Zvanični naziv ovog procesa je proces Međunarodnih konsultacija i analize (u daljem tekstu: ICA od International consultation and analysis). Kroz ICA, zapravo, se povećava transparentnost akcija na smanjenju emisija GHG koje države preduzimaju i prikazane su i izveštajima i doprinosa njihovih efekata globalnim emisijama GHG. U osnovi cilj ICA je identifikacija potreba, kako bi se unapredio kvaitet sledećih izveštaja i akcija u borbi protiv klimatskih promena, uopšte.
ICA proces se sastoji iz dva dela: tehničke analize i zajedničke razmene iskustava i informacija. Tehničku analizu izveštaja vrši tim eksperata, odrđen od strane Konvencije, dok se razmena iskustava i informacija realizuje na događaju koji organizuje Konvencija tokom zvaničnih sastanaka.
Dvogodišnji ažurirani izveštaj Republike Srbije prema Konvenciji prošao je tehničku analizu tokom 2016. godine, dok će, po zahtevu Konvencije, javno predstavljanje dokumenta, u okviru razmene iskustava i informacija pod ICA, održano je 10. novembra 2017. godine.
Na događaju su učestvovale države članice Okvirne konvencije UN o promeni klime koje su uz posredovanje Sekretarijata konvencije postavljale pitanja i davale komentare na navedeni izveštaj R Srbije. Originalni snimak sesije možete pogledati ovde:
Pitanja su se odnosila kako na modalitete prikupljanja podataka o emisijama GHG u okviru Nacionalnog inventara, tako i na mehanizme provere kvaliteta tih podataka, institucionalni okvir u domenu klimatskih promena, kao i uspostavljanje sveobuhvatnog sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije. Postavljena su pitanja u vezi sa konkretnim aktivnostima koje će dopirneti smanjenju emisija i projekcijama smanjenja emisija. Pored toga, pitanja su se odnosila i na značaj regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena.
R. Srbija uspešno je odgovorila na sva postavljena pitanja. U odgovorima je naveden niz mera i aktivnosti koje Vlada Srbije i resorno Ministarstvo preduzimaju u cilju unapređenja procesa izrade izveštaja i unapređenja kvaliteta podataka koji se nalaze u inventaru GHG koji Agencija za zaštitu životne sredine priprema na godišnjem nivou. Takođe, objašnjeno je da će se institucionalne poteškoće otkloniti kada novi zakonski okvir u domenu klimatskih promena bude stupio na snagu, što seočekuje tokom 2018. godine. Samim tim obezbediće se i osnovni preduslov za uspostavljanje sveobuhvatnog sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije u skladu sa relevantnim zakonodavstvom EU.
Za predstavljanje Prvog ažuriranog izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime dobijene su pohvale država učesnica sastanka, a posebno od predstavnika SAD, Indije i Republike Austrije.