Ovogodišnja tema Svetskog dana močvarnih područja „Močvare i vode” naglašava važnost močvara kao izvora slatke vode i podstiče akciju za njihovo obnavljanje i zaustavljanje daljih gubitka. Ovim važnim staništima posvećujemo svaki 2. februar.

Konvencija UNESCO-a o svetskoj baštini kontinuirano radi s drugim subjektima na zaštiti najvažnijih močvarnih sistema u svetu. Močvare su trenutno zaštićene pod različitim oznakama, uključujući Ramsarsku konvenciju o močvarama, UNESCO-ov program „Čovek i biosfera” i druge, a neke od njih se preklapaju. Prema  Reviji svetske baštine o močvarama , više od 130 Ramsarskih područja je u celosti ili delimično upisano u 90 mesta svetske baštine, a sva ova mesta imaju izuzetna svojstva.

Smešteno u jugoistočnom Sibiru, Bajkalsko jezero, površine 3,15 miliona ha je najstarije (25 miliona godina) i najdublje (1.700 m) jezero na svetu. Sadrži 20% ukupne svetske rezerve slatke vode koja nije zamrznuta. Poznat kao „Galapagos Rusije”, njegova starost i izolacija proizveli su jednu od najbogatijih i najneobičnijih slatkovodnih fauna na svetu, koja je od izuzetne vrednosti za evolucijsku nauku.

Delta Okavanga (Bocvana) ilustruje kako UNESCO-va konvencija o svetskoj baštini i Ramsar mogu biti moćni alati za međunarodnu saradnju u vezi sa zajedničkim resursima baštine. Delta Okavanga donosi život ljudima i divljim životinjama u pustinji Kalahari. Njegova voda dolazi iz udaljenih slivova u planinama Angole, prelazeći preko Namibije, što je primer potrebe za prekograničnim pristupom očuvanju.

Godine 2019., države potpisnice – Angola, Bocvana i Namibija  dogovorile su mapu puta  za istraživanje proširenja granica područja svetske baštine delte Okavango, kako bi se zaštitili rečni sliv i jedinstveni močvarni sistem (projekat koji finansira UNESCO/Flandrija fondovi u- Poverenička saradnja Vlade Flandrije, Belgija). Delta je dom za neke od najugroženijih vrsta velikih sisara na svetu, kao što su gepard, više vrsta nosoroga, afrički divlji pas i lav.

Uloga lokalnih i autohtonih zajednica je takođe vitalna u zaštiti močvarnih područja svetske baštine. Kulturni pejzaž Budj Bima  u Australiji, upisan na 43. Sednici Komiteta za svetsku baštinu, predstavlja elemente tradicionalnog upravljanja vodama Aboridžina Gunditjmara i jedinstveni vodeni pejzaž koji proizvodi hranu formiran tokovima lave i sadrži jednu od najobimnijih i najstarijih akvakultura na svetu.

Dok UNESCO-ova konvencija o svetskoj baštini, kroz svoj jedinstveni međunarodni mandat koji uključuje više entiteta, lokalne i autohtone zajednice, čini sve što je u njegovoj moći da zaštiti močvare koje pripadaju celom čovečanstvu, suočavamo se sa rastućom krizom pijaće vode koja preti ljudima i našoj Planeti. Koristimo više slatke vode nego što priroda može preraditi i uništavamo ekosistem o kojem zavise voda i život. Voda i močvare su povezane u neodvojivoj koegzistenciji koja je od vitalnog značaja za život, našu dobrobit i zdravlje naše planete. Budući da ne postoji „planeta B”, nastavićemo naš rad na zaštiti naših nezamenjivih močvara svetske baštine za sadašnje i buduće generacije.