Iako su obilne padavine krajem meseca verovatno bacile senku na sve ostale vremenske prilike u junu, tu je novi mesečni bilten Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) da nas podseti:

• Junsko vreme jeste bilo olujno i nestabilno, periodično i mestimično beležio se i grad, ali bilo je i – natprosečno toplo.

Srbija je, tačnije, doživela najtopliji jun u istoriji merenja. Nijedan od sedamdeset tri zabeležena juna nije bio topliji nego ovaj za nama. 

I početkom jula na Srbiju izručile su se velike kiše, a onda su usledile temperature znatno više od uobičajenih za ovo doba godine.

A to znači jedno… Toplotni talas. Prema aktuelnim prognozama, njemu se ne nazire kraj barem još nedelju dana.

Dok čekamo početak avgusta da vidimo kako će se jul istorijski rangirati na listi najtoplijih, i topimo se na vrućinama, u četvrtak, 11. jula, obeležili smo Svetski dan stanovništva.

Na sve toplijoj planeti, javljaju se rastući izazovi za populaciju koji počinju možda i ranije nego što biste očekivali – u majčinoj utrobi. Naime, kako pokazuje jedan sistematična naučna analiza, vrućine tokom trudnoće mogu ostaviti doživotne zdravstvene posledice po dete.

Ali nije globalno zagrevanje naš jedini problem. Tu su, između ostalog, i tzv. večne hemikalije. 

Američka kompanija 3M napravila je prošle godine pogodbu po kojoj će platiti preko 10 milijardi dolara zagađenje vode večnim hemikalijama. Ove hemikalije, koje se stručno nazivaju PFAS (per- i polifluoroalkil supstance), naširoko se koriste u industriji upravo zbog svoje otpornosti i internosti, a zbog tog svojstva su i dobile svoj nadimak.

Međutim, sve je više studija koje ukazuju na njihove štetne efekte po zdravlje ljudi i životinja. O tome je pisao dr Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Rasprostranjenost PFAS je tolika da se u stručnim krugovima mogu čuti konstatacije da se ceo svet može smatrati kontaminiranim mestom. – dr Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu

 Najtopliji jun u istoriji merenja – u Beogradu, Srbiji i svetu

Sa prosečnom mesečnom temperaturom od 22,8 °C, protekli mesec bio je za čak tri stepena topliji u odnosu na tridesetogodišnji prosek u Srbiji (1991-2020).

Ovo pokazuju podaci iz novog mesečnog biltena RHMZ-a koji otkrivaju još neprijatnih brojki, rekorda i presedana o najtoplijem junu u istoriji merenja – u Srbiji od 1951, a u Beogradu od davne 1888. godine.

Na većem broju stanica registrovan je najveći broj letnjih dana, sa temperaturama preko 25 °C. A na nekoliko stanica prevaziđeni su maksimumi i za one toplije, tropske dane, sa temperaturama preko 30 °C.

Vrućine nisu jenjavale ni tokom noći tako da su registrovane i tropske noći tokom kojih se živa u termometru ne spušta ispod dvadesetog podeljka. Najviše tropskih noći, čak 15, doživeo je Beograd, a dosadašnji maksimum tropskih noći premašen je i u Novom Sadu, Somboru, Banatskom Karlovcu i na Paliću.

I svet je doživeo najtopliji jun u istoriji merenja, trinaesti uzastopni rekordno topao mesec

Globalno zagrevanje sa razlogom nosi epitet globalnog: jun 2024. bio je najtopliji u istoriji merenja i na nivou čitave planete, pokazuju podaci Službe za klimatske promene Kopernikus.

Ovo je trinaesti uzastopni rekordno topao mesec, a dvanaesti u nizu tokom kojeg je prosečna mesečna temperatura za 1,5+ °C viša nego u predindustrijsko doba.

Naša zemlja upravo prolazi kroz treći toplotni talas u toku meteorološkog leta (jun-jul-avgust).

Ne tako davno, između 1961. i 1990, kod nas se dešavalo svega 0,7 toplotnih talasa – u toku čitave jedne godine, dok je u Srbiji promenjene klime to znatno više što vidimo i na primeru ove godine.

 Vrućine u trudnoći mogu dovesti do dugotrajnih zdravstvenih, ali i socioekonomskih, posledica po dete

Istraživači iz Južnoafričke Republike i Ujedinjenog Kraljevstva želeli su da odgovore na pitanje: kako visoke temperature za vreme trajanja trudnoće utiču na sam plod?

S tim na umu, sproveli su sistematični pregled postojećih, relevantnih istraživanja.

Nažalost, zaključci do kojih su došli autori analize prilično su jasni i otrežnjujući: osobe koje su bile izložene prekomernoj toploti, pre nego što su se rodile, pretrpele su zabrinjavajuće dugoročne uticaje.

Srčana oboljenja, hipertenzija, dečja astma i upala pluća, poremećaji u ishrani i shizofrenija – sve su to bolesti za koje se rizik povećava ukoliko su se tokom perioda trudnoće beležile visoke temperature.

Kako se navodi, moguće je da svi ovi negativni efekti kulminiraju nižim očekivanim životnim vekom.

Naposletku, problemi se ne tiču isključivo zdravlja… Izloženost vrućinama u trudnoći povezuje se i sa smanjenom zaradom i nižim stepenom obrazovanja.

Ne samo da će buduće generacije, u izostanku klimatske akcije, živeti u opasnijoj klimi, već izgleda da klimatske promene – koje karakterišu češći, duži i suroviji toplotni talasi – otisak na njihove živote ostavljaju i pre nego što dođu na svet.

Podsećamo, pri visokim temperaturama neophodno je da svi, uključujući i trudnice, pratimo savete lekara, i da unosimo dovoljno tečnosti i izbegavamo izlazak napolje u najtoplijem delu dana bez preke potrebe. Više o tome u tekstu iz naše arhive.

Kako da znamo koliko su opasne vrućine po naše zdravlje?

O ozbiljnosti zdravstvenih rizika možete se informisati na OVOJ MAPI, kojom je obuhvaćen ceo evropski kontinent.

U trenutku pisanja newslettera, stanovništvo većinskog dela Srbije nalazilo se u ekstremnom riziku od vrućina. To je najviši stepen upozorenja koji se obeležava ljubičastom bojom. 

 Od tiganja do okeana: Gde su sve otkrivene večne hemikalije i kako nam škode?

Večne hemikalije (PFAS) izrazito su stabilne zato što je veza između ugljenika i fluora najjača kovalentna veza među svim organskim molekulima.

Kako ističe dr Konstantin Ilijević, zbog svoje stabilnosti, PFAS putem vetra mogu prelaziti hiljade kilometara, čak i do netaknutih predela. Tako su pronađene i na Antarktiku.

Jedan od primera PFAS je i teflon, odnosno politetrafluoroetilen.

Iako kod nas ne postoji značajnija proizvodnja PFAS, Srbija uvozi velike količine ovih supstanci koje se javljaju u širokoj lepezi proizvoda iz svakodnevne upotrebe: od plastike preko odeće do preparata za čišćenje ili gašenje požara.

Ako potražimo našu zemlju na mapi zagađenja večnim hemikalijama u svetu, primetićemo da na Balkanskom poluostrvu nema mnogo tačaka u kojima je registrovana kontaminacija.

Ipak, glavni razlog za ovakvu sliku potiče od nedostatka veoma osetljivih analiza koje su neophodne da bi se kvantifikovale PFAS s obzirom na to da su u prirodi prisutne u izuzetno niskim koncentracijama – što ih doduše ne čini bezopasnim.

 Ovako razorni uragani tipičniji su za septembar: Ove godine, smrtonosni Beril javio se već u julu

Iza ovog satelitskog snimka krije se pravo čudovište, strahoviti Beril, koji je od početka meseca izazvao ogromnu štetu i sejao smrt na Karibima, a potom i u Meksiku i u Teksasu.

U pitanju je najraniji uragan pete kategorije na Atlantiku u toku jedne kalendarske godine otkako se vodi evidencija.

Uragan je tropska oluja sa vetrovima brzine preko 119 km/h, praćena kišom, grmljavinom i munjama. Prema Safir-Simsonovoj skali, što je veća kategorija uragana, to je i veći rizik od štete.

Konkretno peta kategorija obuhvata najsnažnije uragane tokom kojih brzina vetra ide preko 252 km/h. U takvim situacijama očekuju se katastrofalne posledice: može doći do urušavanja zidova i propadanja krovova na kućama, obaranja drveća i strujnih stubova, pa i dugotrajnih nestašica struje.

Ostaje pitanje: da li su klimatske promene doprinele razornosti Berila?

Mada se bez prethodnih studija ne može tvrditi sa sigurnošću, stručnjaci se slažu da jesu. Temperature okeana trenutno su veoma visoke, pretežno usled klimatskih promena izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva. A topla voda je gorivo za uragane.

U tropskim delovima Atlantskog okeana, Beril se rodio kao jedna mala oluja. Da bi porastao, bilo mu je potrebno mnogo toplote koja obično izostaje ovako rano u godini i baš iz tog razloga većina oluja u junu i julu ne bude toliko žestoka.

Ali ove godine to nije slučaj. Već u osvit jula, merile su se temperature vode karakterističnije za septembar koji važi za mesec sa najviše uragana…

 U Las Vegasu, zabeležen rekordan broj uzastopnih dana sa temperaturama preko 46 °C

Svakog dana, počev od subote, 6. jula, do juče, temperature u Las Vegasu premašivale su zabrinjavajuće visokih 46 °C.

Dakle, šest uzastopnih dana u ovom američkom gradu bilo je toplije od 46 °C, što je do sada najduži takav niz.

Da bi slikovito pokazali koliko je zapravo toplo, meteorološka služba iz Las Vegasa postavila je ubrzani video snimak kako se voštane bojice tope na suncu.

Vrućine su dovele i do obaranja brojnih drugih rekorda, a među njima i za najvišu ikada izmerenu temperaturu.

U nedelju, 7. jula, u Las Vegasu bilo je 48,8 °C. 

Bez obzira na to što se grad nalazi u pustinji, ovo stanje je vrelo čak i za tamošnje standarde: meteorolozi kažu da je u pitanju „najekstremniji toplotni talas” otkako se vodi evidencija u Las Vegasu, odnosno od davne 1937.

 Ovu veliku solarnu elektranu u Mađarskoj naseljavaju ptice, slepi miševi i retke biljke

Ovako izgleda stambeni kompleks za životinje. Ono što je neobično jeste njegova lokacija – solarna elektrana u mađarskom gradu Solnok, kapaciteta 138 megavata.

Prilikom izgradnje, započete u leto 2021, kompanija SolServices revitalizovala je zemljište iscrpljeno decenijama upotrebe u poljoprivrednoj proizvodnji.

Autori projekta oslanjali su se na savremene metode održivosti i pristupe prilagođene životinjama i biljkama.

Ptice, insekti, pa čak i slepi miševi, mogu pronaći veštačka gnezda, kućice i hranu među preko 200 hiljada panela.

Rezultati sa terena pokazuju da je, u poređenju sa osnovnim i kontrolnim istraživanjima, raznovrsnost populacije ptica povećana nakon izgradnje. A pored napretka faune, brojnost biljnih vrsta takođe je skočila u 2023. u odnosu na početno stanje.

Samim tim, ova solarna elektrana je istovremeno povećala udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje, ali je i obogatila tamošnji biodiverzitet.

Izvor: Klima101

Photo by Sophie Dale on Unsplash