Promotivni seminar u okviru projekta „Zajednički razvoj prekogranične mreže biciklističkih staza koja ima pristup prirodi” (EcoBikeNet) INTERREG-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija održan je 3. februara u Zrenjaninu, kao jednoj od značajnih destinacija na međunarodnoj biciklističkoj ruti „Eurovelo 11” i gradu koji pridaje značaj razvoju ciklo i rekreativnog turizma.
Seminar je organizovao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, čija je podsekretarka Brankica Tabak istakla da su u Zrenjaninu predstavljeni benefiti projekta i javnost upoznata s njegovom realizacijom.
„Izrada projektno-tehničke dokumentacije predstavlja planski osnov za izgradnju nedostajuće staze u okviru rute “Eurovelo 11” čiji deo prolazi kroz Srbiju. Staza će biti zastupljena u oblasti od Horgoša do Beograda, u najvećem delu kroz Vojvodinu, što je sledeći korak, s obzirom da se aktivnosti u okviru aktuelnog projekta privode kraju. Izgradnjom tih novih staza, cikloturisti će imati priliku da vide sve prirodne lepote, između ostalog i one u okviru zaštićenih područja na teritoriji grada Zrenjanina”, istakla je podsekretarka Brankica Tabak.
Projektne aktivnosti predstavili su predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Lorand Vigh iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Cilj projekta je razvoj međunarodnog biciklističkog koridora „Eurovelo 11” kroz izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju biciklističke staze u pograničnom području Mađarske i Srbije i turističke signalizacije ka zaštićenim područjima u AP Vojvodini. Realizuju ga vodeći korisnik Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredne i NIF Akcionarsko društvo za razvoj nacionalne infrastrukture u periodu 1. decembar 2020. – 31. maj 2023. godine. Ukupna vrednost projekta je 353.735 EUR-a od čega je 85% učešće EU.
„Smatramo da je Zrenjanin, sa okolinom, pravo mesto za promovisanje biciklizma i biciklističke infrastrukture, ne samo zbog konfiguracije terena, već i zbog duge tradicije i ustaljene navike stanovništva da koristi bicikl”, istakao je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Rajko Kapelan.
Zrenjanin raspolaže sa skoro 35 kilometara samostalnih biciklističkih staza – 22,5 kilometra u samom gradu i 11,5 do okolnih naseljenih mesta, Aradca, Ečke i Kleka. U odnosu na broj stanovnika spada među vodeće gradove u Srbiji po toj specifičnoj vrsti saobraćajne infrastrukture.
Kapelan je istakao da je na dobar odjek posebno naišla gradnja biciklističke staze od granice sa Rumunijom do prevodnice u Kleku, dužine 32,3 kilometra, čime je dat snažan zamah razvoju ciklo i rekreativnog turizma. „Podsetio bih da su Zrenjanin i Temišvar povezani biciklističkom stazom uz reku Begej u okviru IPA projekta ‘Revitalizacija navigacione infrastrukture na Begeju’, vrednog preko 14 miliona evra i realizovanog u periodu od 2017-2021. godine.
Takođe, Grad Zrenjanin je u poslednje dve godine subvencionisao kupovinu 150 bicikala za svoje sugrađane, kao ekološki prihvatljivog transporta, i za tu namenu iz budžeta izdvojio milion dinara. Ta akcija naišla je na veoma dobar odjek i biće nastavljena i u ovoj godini”, rekao je Kapelan.
Kada je u pitanju ruta „Eurovelo 11”, koja prolazi i preko teritorije grada Zrenjanina, biciklisti koji je koriste imaju ovde dobru signalizaciju, postavljenu pre tri godine i mnogi od njih koriste priliku da se i zadrže u gradu, posete neke znamenitosti, smeštajne kapacitete, što donosi korist gradu u širem smislu. Na ruti „Eurovelo 11”, ili uz nju, nalaze se Park prirode “Rusanda” i četiri specijalna rezervata prirode: Ritovi donjeg Potisja, Okanj bara, Carska bara i Titelski breg.
„Sve ove navedene akcije svakako doprinose razvoju biciklizma i ciklo turizma, ali smo svesni da biciklističkih staza nikada nije dovoljno i da treba planirati i graditi nove, što nam je zajednički zadatak za naredni period, i na nivou grada i na nivou pokrajine. Tome sigurno ide u prilog i jedan ovakav projekat prekogranične saradnje, koji u potpunosti podržavamo i nadamo se njegovoj uspešnoj realizaciji”, zaključio je Kapelan.