Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podnelo je primedbe na dokumentaciju vezanu za izgradnju vetroelektrane „Korita” na južnim padinama Pešterske visoravni sa crnogorske strane granice koja bi direktno ugrozila seobu ptica vodenih staništa sa Pešterskog polja ka jugu.

U planu je da se postavi 11 vetroturbina na grebenu duž granice Srbije i Crne gore od čega pet na planinu Žilindar, četiri na Karadžino brdo i Kruščicu i po jedna na Vrhove i Moravski krš. Višestruke su opasnosti i nelogičnosti vezane za realizaciju ovog projekta jer se ova površina nalazi direktno na koridoru seobe ptica vodenih staništa sa Pešterskog polja južno prema najbližim odmaralištima na Ulcinjskoj solani i Mediteranu u celini.

Prema posmatranjima sa terena i podacima dobijenim preko satelitskih odašiljača, zaključeno je da pomenuti greben predstavlja značajno područje za prelet beloglavih supova. Posebno je problematično to što se na svega 8 km vazdušne linije od lokacije vetrogeneratora nalazi hranilište za lešinare na Pešterskom polju kod brda Trojan koje treba da im obezbedi opstanak, a ne da privlači ptice u opasnu zonu.

Postavljanje vetrotubina na ovaj greben predstavljalo bi problem i za reintrodukciju lešinara u Crnu Goru što jeste postavljeno kao jedan od prioriteta u zaštiti ptica. Žalosno je što Studija procene uticaja (SPU) na životnu sredinu nije uzela u obzir javno dostupne podatke o pticama Pešterske visoravni i sagledala širu sliku o kretanju ptica i hranilištu lešinara, već je umesto toga analizirala prisustvo ukupno 56 vrsta koliko je evidentirano tokom jedne kalendarske godine na predmetnom području – što je neobično mali broj! Toliko vrsta se samo tokom jednog dana u proleće može zabeležiti sa druge strane granice u selu Ugao.

Pored neobično slabe studije procene uticaja (SPU) za vetroelektranu „Korita“, sagledali smo i SPU za solarnu elektranu „Korita“ koja treba da se prostire na istom području. U istoj je neobično što nije istaknut značaj 9 lokaliteta sa visokoplaninskim tresavama koje je Crna Gora kao potpisnik Ramsarske konvencije dužna da štiti. Iako solarne elektrane predstavljaju mogućnost za proizvodnju „zelene energije“, takođe su opasnost po biodiverzitet i prirodu ukoliko se grade na osetljivim staništima poput planinskih tresava. Razlog je sledeći – prilikom izgradnje solarnih elektrana zemljište je neophodno poravnjati, stabilizovati i iskokopati temelje za noseće stubove solarnih ploča. Ovakvim, veštačkim promenama tla nestaje prirodna vegetacija, menja se vodopropustljivost zemljišta, a tresave nestaju.

Pridružujemo se kolegama iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) u stavu protiv izgradnje ovih destruktivnih projekata i apelujemo nadležnima u Crnoj Gori da zaustave ovaj štetan projekat.

Primedbe DZPPS na dokumentaciju za izgradnju vetroelektrane i solarne elektrane korita u Crnoj Gori možete pogledati na sajtu pticesrbije.rs