Inicijativa Pravo na vodu apeluje na obezbeđivanje ispravne i besplatne vode za piće iz javnih česmi na čitavoj teritoriji Srbije. To podrazmeva sanaciju starih i izgradnju novih javnih česmi, uzimajući u obzir podatke o toplotnim ostrvima i gustini naseljenosti.

Klimatske promene uzrok su sve češćih ekstremnih temperatura, posledično dovodeći do značajnih ljudskih gubitaka. Samo tokom leta 2003. godine u Evropi je zabeležen višak smrtnosti od preko 70.000 osoba. Kada se pogledaju prosečne godišnje temperature, trend rasta u poslednje dve decenije je očigledan: poslednjih 8 godina bile su najtoplije prema prosečnoj temperaturi od kako se vrše merenja (od 1880. godine), a 2022. godina je bila peta najtoplija godina ikada. Ako znamo da se Srbija nalazi na prostoru koje je izuzetno ranjivo na suše, moramo učiniti sve da zaštitimo zdravlje stanovništva i obezbedimo ljudsko pravo na čistu pijaću vodu.

Ekstremna toplota negativno deluje na naše zdravlje, a naročito u uslovima visoke vlažnosti vazduha i intenzivne fizičke aktivnosti. Ranjive grupe jesu starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima i deca. Toplotni udar pogađa više organskih sistema, a najpre su izloženi kardiovaskularni i nervni sistem. U slučaju da se rashlađivanju ne pristupi brzo, posledice mogu biti ozbiljne, uključujući komu i smrt.

Tim naučnika analizirao je smrtnost u Evropi tokom 2022. godine ukrštajući podatke o mortalitetu i prosečne temperature vazduha. Obuhvaćen je vremenski period od 2015 do 2022. godine u cilju što preciznije analize, kao i raspodela podataka prema polu i starosnim grupama. Modeli su pokazali da je tokom leta 2022. godine više od 61.000 smrtnih slučajeva u Evropi uzrokovano visokim temperaturama. Na isti način, procenjen broj umrlih zbog visokih temperatura u Srbiji iznosi 574.

Najvažnije preporuke za zaštitu od sunčanice i toplotnog udara obuhvataju redovno rashlađivanje i dovoljan unos tečnosti, najpre vode. Nažalost, pristupačnost ispravne vode za piće iz javnih česmi predstavlja izazov. Na primer, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograda – na teritoriji glavnog grada „postoji više od 180 česama sa vodom za piće iz distributivne mreže beogradskog vodovoda (prerađena, prečišćena, hlorisana voda).“ Rezultati poslednjeg popisa govore da Beograd ima 1.685.563 stanovnika, pa bi grubo procenjen broj stanovnika na jednu javnu česmu iznosio više od 9.300. Kako se većina javnih česmi nalazi u gradskom jezgru – jasno je da postoje značajne nejednakosti u pristupačnosti vodi za piće iz javnih česmi u različitim delovima Beograda. Grad Niš može da se pohvali sa samo 17 javnih česmi, što nas dovodi do cifre od čak 14.676 stanovnika na jednu česmu. Situacija nije mnogo bolja ni u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji, voda nije dostupna u javnim prostorima već se sve više kupuje u plastičnoj ambalaži čime postaje roba, a ne ljudsko pravo. Oni koji nemaju novca da vodu kupe, ugrožavaju svoje zdravlje.

Javne česme predstavljaju besplatan i pristupačan izvor vode za piće, što je naročito važno tokom letnjih meseci kada su raslađivanje i unos tečnosti od najvećeg značaja u prevenciji sunčanice i toplotnog udara. Korišćenjem vode sa javnih česmi smanjuje se upotreba flaširane vode, a tako i plastike koja zagađuje životnu okolinu.

Budući da našim gradovima i opštinama nedostaju javne zelene i plave površine koje bi služile kao prostori za odmor i rashlađivanje, održavanje i širenje mreže javnih česmi jeste najbrži put ka smanjenju negativnih posledica visokih temperatura. Zato apelujemo na institucije na nacionalnom i lokalnom nivou da ozbiljno shvate ovaj problem i na vreme obezbede neophodnu infrastrukturu kako bi svaki stanovnik Srbije imao pravo na vodu.