– Reč je o najobimnijem i najzahtevnijem poglavlju u pregovorima. Pretpostavljamo da bi dokument za pregovaračku poziciju mogao biti gotov do juna – kazao je on agenciji Beta.

Trivan smatra da u ovom slučaju nije bitna brzina i to da li će pregovori o Poglavlju 27 biti otvoreni u junu ili decembru naredne godine, već da Srbija bude spremna za proces usklađivanja.

– Mislim da će oni (EU) prema nama biti blagonakloni i da ćemo otvoriti poglavlje bez preduslova, a kada se Poglavlje 27 otvori, tada će država imati potpuni pregled kvaliteta životne sredine u Srbiji i potpunu viziju šta i kada treba da radi – rekao je on.

Smatra i da je dobro što to poglavlje nije bilo ranije otvoreno, jer su tako izbegnuti problemi sa kojima su se suočavale susedne zemlje.

– Zemlje oko nas koje nisu dobro ispregovarale tranzicione periode, počele su da plaćaju penale. To znači da nisu dobro ispregovarale prelazne periode za prilagođavanje ili nisu radile dovoljno efektno na primeni onoga na šta su se obavezale – rekao je Trivan i naglasio da će “dati sve od sebe da tako ne bude u Srbiji”.

Produženi rok je u interesu Srbije, ocenio je Trivan, navodeći da nikada nije bio za brzo otvaranje poglavlja.

– Između toga da dostignete standard i da ga fiktivno dostignete, mi se opredeljujemo da ga dostignemo – rekao je on.

Kao najteži segment za pregovaranje, Trivan je označio prilagođavanje industrije evropskim standardima u zaštiti životne sredine.

– Najkomplikovaniji će biti razgovor o industrijskim postrojenjima. Šta sa njima, kako ih reorganizovati, kako i koliko investirati – rekao je on.

Trivan je kazao da će postojati obaveza i da se neka postrojenja zatvore, kao što su uradile neke zemlje u okruženju.

– Taj segment dramatičnog pristupa industrijskim kapacitetima može biti najkomplikovaniji ili najteži, jer se pre svega radi o ljudima – rekao je ministar ekologije.

Podsetio je i da Srbija istovremeno može da očekuje značajna sredstva iz fondova EU kako bi unapredila zaštitu životne sredine.

– Novca će biti u desetinama miliona evra za životnu sredinu iz fondova EU, ali preduslov za to su projekti – naveo je Trivan.

Smatra da nedostatak projekata može da bude prepreka i Srbiji da dođe do sredstava iz EU, što pokazuju i primeri država u okruženju od kojih nijedna iz evropskih fondova nije povukla sav novac koji je bio predviđen i budžetiran, jer nisu imale dovoljno urađenih projekata.

– Naš cilj je da dignemo kapacitete do stoprocentnog apsorbovanja tih sredstava – kazao je Trivan i ocenio da bi izrada projekata bila dobar posao za domaće tehničke fakultete.

Tako bi se, kako je objasnio, mogao nadoknaditi nedostatak stručnjaka koji bi trebalo da rade taj posao, jer će samo za oblast prerade otpadnih voda možda biti potrebno da se izradi čak 300 projekata.

Trivan je ukazao i da Srbija dodatna ulaganja u oblast zaštite životne sredine treba da traži i kroz javno-privatna partnerstva, kao što je to urađeno za beogradsku deponiju Vinča.

Srbiji će, prema ranijim procenama, za prilagođavanje standardima EU u zaštiti životne sredine u periodu od 30 godina biti potrebno oko 15 mlrd EUR.

Izvor: e-kapija