Sokobanja se nalazi u jugoistočnom delu Srbije na 400 m nadmorske visine okruzena planinama Rtanj, Ozren, Devica, Bukovik, na obalama reke reka Moravice. Mnogi je smatraju najlepšom našom banjom jer je okružena netaknutom prirodom, bogatom floru i faunom, čistim vazduhom, izuzetnom klimom zbog čega od davnina privlači veliki broj posetilaca. Idealna nadmorska visina, visoka koncentracija kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, odsustvo aerozagađenja, malo magle i vetrovitih dana uticali su da Sokobanja postane renomirani klimatski centar i vazdušna banja.
To je naša najstarija banja sa bogatom turističkom tradicijom dugom gotovo 190 godina. Većina turističkih atrakcija nalazi se u zaštićenim područjima i zdravstveni turizam, po kojem je poznata, zasniva se upravo na bogatoj i očuvanoj prirodi. Deklaracijom iz 1992. godine, Sokobanja je proglašena za prvu ekološku opštinu i da bi opravdala ovu titulu mora održivo da se razvija.

– Opština Sokobanja već duži niz godina sprovodi mere i aktivnosti na zaštiti i unapređenju životne sredine koje su definisane strateškim dokumentima: Loklanim ekološkim akcionim planom, Strategijom održivog razvoja, Planom razvoja opštine Sokobanja 2022-2030, Lokalnim planom upravljanja otpadom 2022-2032. i dr.
U planu je izrada Programa zaštite životne sredine na teritoriji opštine Sokobanja za period od 2025-2035. godine, koji će obuhvatiti sve segmente životne sredine i definisati prioritete, pravce razvoja i politike upravljanja životnom sredinom uz poštovanje principa održivog razvoja – kaže savetnica na poslovima zaštite životne sredine OU Sokobanja Ružica Jocić.
Opština Sokobanja svojim merama podrške i aktivnostima doprinosi unapređenju energetske efikasnosti kako objekata javne namene tako i domaćinstava na svojoj teritoriji. Naime, opština Sokobanja u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike već tri godine sprovodi mere sufinansiranja energetske sanacije porodičnih kuća i stanova u cilju smanjenja potrošnje energije i poboljšanja uslova života građana.

Najponosniji smo na projekat „Geo-termalne vode za grejanje škola” koji je finansiran u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Uz podršku Evropske unije i Ministarstva zaštite životne sredine, i u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj, Opština Sokobanja je u zajedničkoj zgradi dve lokalne škole, srednjoj školi „Branislav Nušić” i osnovnoj školi „Mitropolit Mihailo”, površine gotovo 5.000 m2, stari kotao na ugalj zamenila novim sistemom grejanja na otpadnu geotermalnu vodu iz banjskog kompleksa. Pre toga zgrada je energetski sanirana.
– Projekat je vredan preko 23 miliona dinara, od čega je ministarstvo učestvovalo sa 16,5 miliona, a ostatak novca je obezbedila Evropska unija. Projekat je zahtevao veće ulaganje ali su troškovi grejanja značajno smanjeni. Naime, uštede u troškovima grejanja iznose oko pola miliona dinara godišnje ali treba imati u vidu da je povećana grejna površina objekta za 1.350 m2 jer je u sistem grejanja uključena i školska sala koja se ranije nije grejala. Uslovi boravka u objektu za preko 1.000 učenika, sada su nemerljivo komforniji jer se škola ugradnjom toplotnih pumpi grejala neprekidno u toku grejne sezone. Prelazak na ovaj obnovljivi izvor energije značajno je poboljšao kvalitet vazduha kako za đake tako i za sve građane i posetioce banje. Naročito su smanjene koncentracije ugljen-dioksida i ugljen-monoksida kao i suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10 – ističe Ružica Jocić.
Ovo je jedan od primera dobre prakse kako se otpadne termalne vode mogu iskoristiti za grejanje a istovremeno i poboljšati kvalitet vazduha. Za realizaciju projekta „Geo-termalne vode za grejanje škola” na Svetski dan zaštite životne sredine, opština Sokobanja je jedina JLS koja je dobila priznanje za „zelenu” inovaciju, i to za najveći doprinos „Zelenoj agendi u Srbiji” u oblasti smanjenja zagađenja vazduha.
Za ovaj projekat opština Sokobanja dobila je na konkursu Francuske ambasade i priznanje „Ekoopština” u oblasti energetske efikasnosti. Imajući u vidu ostvarene benefite kako ekonomske tako i ekološke, Opština Sokobanja ima u planu da projekat geo-termalne vode za grejanje realizuje i u zgradi dečijeg vrtića „Bucko” koji se nalazi u blizini školskih objekata u centru banje.

Novi sistem grejanja sokobanjskih škola doprineo čistijem vazduhu
Zgrada u kojoj nastavu pohađaju učenici drugog ciklusa Osnovne škole „Mitropolit Mihailo” i Srednje škole „Branislav Nušić” do decembra 2023. godine grejala se na čvrsto gorivo – ugalj. Za zagrevanje prostorija (površine oko 5.000 m2) bilo je potrebno oko 1 tone uglja dnevno i bili su najveći pojedinačni zagađivač vazduha u Sokobanji.
Prema rečima direktorke Srednje škole „Branislav Nušić” Ane Milićević zgrada se nalazi u samom centru grada, na najnižoj koti u sokobanjskoj kotlini, te se pre svega u danima niskog vazdušnog pritiska, sav dim spuštao i znatno uticao na kvalitet vazduha pre svega za učenike ali i građane Sokobanje. Ne treba zanemariti ni sekundarno zagađenje kaže ona. Jednom nedeljno je dovožen ugalj koji se preko dvorišta ubacivao u kotlarnicu kao i veliku količinu pepela koju su izbacivali svakodnevno. Inače, zgrada je tokom 2017. godine energetski sanirana zamenom spoljašnje stolarije i izolacijom zidova.

– Prelaskom na grejanje putem toplotnih pumpi postigli smo nekoliko benefita. Najpre, u školi je mnogo prijatnije jer je temperatura ujednačenija, mnogo brže se dostiže radna temperatura, manje se hladi zgrada jer je režim rada takav da se stalno održava temperatura (radna tokom dana a minimalna tokom večeri i vikenda).
Takođe, ovaj sistem nam je omogućio i grejanje sportske hale koja se nalazi u školskom dvorištu što je sa prethodnim sistemom grejanja bio problem. Pošto smo na novi sistem grajanja prešli usled najnižih spoljašnjih temperatura i u pola grejne sezone, još uvek nemamo jasan presek potrošnje, ali je već sad jasno da smo postigli jedan stepen uštede. Troškovi za energente su trenutno za oko 20% niži nego kada smo se grejali na ugalj, a treba uzeti u obzir da grejemo veću površinu. Mnogo veći efekat očekujemo u predstojećoj grejnoj sezoni – kaže direktorka Ana Milićević.

Izgradnja sistema za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda
Da bi se turizam razvijao i rastao broj posetilaca, nije dovoljna samo lepa priroda već stalna briga o životnoj sredini i infrastruktura koja će obezbediti kvalitet života lokalnog stanovništva ali i posetilaca. Postrojenje za preradu otpadnih voda u Sokobanji sagrađeno još 1972. godine bilo je prvo postrojenje takvog tipa u Evropi. Rađeno je po projektu Instituta Građevinskog fakulteta iz Niša a po patentu profesora Laze Ignjatovića. Ono je radilo na principu biološko mehaničkog prečišćavanja otpadnih voda. Već petnaestak godina postrojenje za preradu otpadnih voda ne radi i zbog toga je tokom leta reka Moravica nizvodno od Sokobanje, posebno ugrožena. Stanje je posebno kritično leti jer zbog sušnog perioda protok vode značajno opadne, a zbog velikog broja turista pojača se dotok otpadnih voda.
Problem bi uskoro trebalo da bude rešen. Krajem aprila u Vladi Srbije je potpisan Ugovor za izgradnju sistema za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u Sokobanji. Vrednost radova je 12,4 miliona evra, od čega EU obezbeđuje 6,3 miliona, a Srbija iz budžeta 6,1 milion evra. Projekat obuhvata rekonstrukciju i izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju novog postrojenja za preradu otpadnih voda. Na ovaj način obezbediće se prečišćavanje otpadnih voda za šire područije opštine Sokobanja što će doprineti poboljšanju životne sredine i smanjenju zagađenja reke Gradašnice i Moravice, kao i Bovanskog jezera koje se koristi kao izvorište vode za opštinu Aleksinac. Projekat „Izgradnje sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštini Sokobanja” finansira se iz IPA 2020 programa na osnovu Finansijskog sporazuma potpisanog između Evropske komisije i Vlade Srbije. U Sokobanji se nadaju da će u nekoj bližoj budućnosti ponovo imati postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i da će Moravica i nizvodno od Sokobanje biti čista.

Mali pomaci u upravljanju otpadom
Pre nekoliko godina Sokobanja je u okviru projekta „Vašu ambalažu u reciklažu” dobila vidno obeležene kontejnere za sakupljanje pet-ambalaže, papira i stakla kao i kante za sakupljanje ambalažnog otpada za svako domaćinstvo na teritoriji banje. Obnovljena je mehanizacija Javnog komunalnog preduzeća „Napredak” pa sada uspešnije sakupljaju otpad u gradu. Problem još uvek postoji kod sakupljanja i odnošenja otpada u selima, a kao posledica toga su divlje deponije u prirodi. Iako je primetan napredak, pitanje upravljanja otpadom nije rešeno. Prema rečima savetnica na poslovima zaštite životne sredine OU Sokobanja Ružice Jocić u Sokobanji još uvek nije uspostavljen sistem regionalnog upravljanja otpadom. Sokobanja je potpisnik Sporazuma o izgradnji regionalne deponije „Keleš” u Nišu zajedno sa gradom Niš i opštinama Doljevac, Merošina, Gadžin Han, Svrljig i Aleksinac, međutim aktivnosti na izgradnji navedene deponije se veoma sporo odvijaju.

Za održivi razvoj važna je saradnja lokalne samouprave i građana
Sokobanjsko ekološko društvo SED bavi se zaštitom prirode i unapređenjem stanja životne sredine na teritoriji opštine. Od 2019. godine, kada su osnovani, realizovali su više projekata i aktivnosti na očuvanju i monitoringu biodiverziteta. Projektom „Tišina za bebe šišmiša” obezbedili su mir velikoj koloniji slepih miševa koja koristi Sesalačku pećinu (selo Sesalac, Sokobanja) kao sklonište ali istovremeno volonteri su pružili usluge vodiča posetiocima pećine. Zahvaljujući aktivnostima i saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije usvojena su njihova dva predloga za zaštitu novih područja na teritoriji opštine.
Sokobanjsko ekološko društvo je predloženo i za upravljača budućeg zaštićenog dobra „Spomenik prirode Hrastova šuma” u Radenkovcu a opština je Udruženju pod izuzetno povoljnim uslovima ustupila zgradu nekadašnje škole u tom mestu za budući – Edukativni centar za rad sa mladima. Ipak, neke od najvažnijih rezultata ostvarili smo kroz učešće u procesima donošenja planskih dokumenata i zagovaranje kod donosilaca odluka. Priznanje „Ekoopština” koje je lokalna samouprava dobila ove godine u oblasti „energetske efikasnosti” je zasluženo smatraja predsednik Sokobanjsko ekološko društva Vladan Dimitrijević.

– Inovativnim projektom uticali su na smanjenje zagađenja vazduha u gradu u zimskom periodu koje je povremeno prelazilo granice dozvoljenog, iako je Sokobanja i poznata vazdušna banja. Ovaj problem je teško rešavati u mestu gde ne postoje uslovi za izgradnju toplane jer nema gasovoda i većina objekata se greje na čvrsto gorivo i čestitam im na originalnom pristupu. S druge strane SED ukazuje na neke ekološke probleme koje donosioci odluka u opštini ne prepoznaju dovoljno. To je pre svega intenzivna gradnja apartmanskih objekata u gradu, prekomerno uzimanje vode iz reke Moravice za potrebe vodosnabdevanja, ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda i loše upravljanje otpadom u selima – kaže Dimitrijević.
Opština Sokobanja se bavi rešavanjem nekim od ovih problema samostalno, kao što je procedure za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda dok u nekima im pomaže SED kao što je izrada strateški važnog dokumenta- Lokalnog plana upravljanja otpadom.

Smatram da je veoma važno za zajednicu da lokalna samouprava i Sokobanjsko ekološko društvo zajednički utvrđuju i rešavaju ključne ekološke probleme. U svemu tome veoma je važno uključivanje građana i drugih organizacija i udruženja u rešavanje ekoloških problema. To je jedini način da se u ovom izazovnom vremenu opština Sokobanja razvija na održiv način i tako zadrži epitet „ekološka“, kao i da naziv „Zeleno srce Srbije“ ne izgubi smisao – kaže predsednik Sokobanjskog ekološkog društva Vladan Dimitrijević.
Broj posetilaca iz Sokobanji iz godine u godinu raste. Ljubitelji prirode mogu istraživati 36 uređenih izletišta u predivnom prirodnom okruženju, planinarske staze koje ukupno prelaze 450 kilometara, vidikovce, objekte za posmatranje prirodnih retkosti, panoramske puteve i staze za zdravlje. Bilo da ste u Sokobanju krenuli na odmor, da planinarite, uživate u prirodi ili da poboljšate svoje zdravlje uvek ćete se vratiti puni pozitivne energije.
Dragana Ratković