Spavanje pod šatorima, buđenje u sedam, jutarnja gimnastika pod vedrim nebom, edukativno-istraživački rad u šumi, ekipne takmičarske aktivnosti, i minimalna upotreba mobilnih telefona – ovako u osnovi izgleda jedan dan u dečijem „Eko kampu” koji Ekološko društvo „Arkus” iz Bačke Topole organizuje po 32. put.
Od svog osnivanja, ovo udruženje je svakog leta domaćin srednjoškolcima i deci viših razreda osnovne škole, s ciljem edukacije iz oblasti ekologije i negovanja tradicije kampovanja u prirodi.
Ove godine sedmodnevnom kampovanju u šumi uz obalu Bačkotopolskog jezera prisustvovalo je blizu 60 mladih iz raznih krajeva Vojvodine, a s njima je radilo 20 volontera ovog udruženja. Kamp je održan od 17. do 24. jula.
„Iako spavanje u šatorima nije popularno u poslednje vreme, mi se pridržavamo te tradicije jer smatramo da je iskustvo takvog načina života veoma bitno za decu. Popunili smo naše kapacitete, a za učešće u kampu su nam se prijavila deca iz Subotice, Malog Iđoša, Bačke Topole, Sente, Zrenjanina, Novog Sada, ali i iz Mađarske, a po prvi put ćemo imati i učesnike iz Rumunije”, kaže za Magločistač Akoš Harkai, predsednik Ekološkg društva „Arkus”.
Osim mađarske fondacije „NEA”, „Eko kamp” su podržali kroz konkurse i Opštinska uprava Bačke Topole i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. Međutim, njegova organizacija bi bila nezamisiva bez entuzijazma i dobre volje pre svega stručnjaka-članova „Arkusa” koji iz godine u godinu vode različite sekcije kampa.
„Pored stručnjaka, imamo i vođe kampa, kao i ljude koji rade na održavanju i u kuhinji. Njihova podrška nam puno znači u očuvanju tradicije ovog kampa. Imamo decu koja dolaze po prvi put, ali i one koji su se sa nama u kampu družili ranijih godina, što je za nas jako dobra povratna informacija, jer znači da smo organizacijski posao dobro odradili, što nije nimalo lako”, kaže Harkai.
Rad svake sekcije na terenu podrazumeva šetnju po šumi, istraživanje, razgovor o vrstama biljaka i životinja, posmatranje, zapisivanje, fotografisanje, uzimanje uzoraka za analizu. Osim toga, razgovara se o lokalnim ekološkim problemima, ali i o mogućnostima za njihovo rešavanje.
Harkai kaže da je edukacija, pre svega, mladih posebno važna, jer na njima ostaje budućnost, i ističe da je ponosan na veliki broj sekcija koje nudi ovaj mali kamp. Tako se prilikom prijave, učesnici odlučuju za neku od osam tema koje će pratiti tokom kampa.
„Ove godine nam je najveće interesovanje za ornitološku sekciju koja se bavi temom ptica, ali i herpetološku u okviru koje će se učiti i istraživati o gmizavcima. Osim toga, u ponudi imamo i grupe koje se bave proučavanjem riba – ihtiologijom, zatim entomološku sekciju koja se bavi izučavajem insekata, arahnološku u okviru koje se izučavaju pauci, ali su tu i botanička sekcija, mikrobiološka i sekcija za zaštitu životne sredine”, precizira Akoš Harkai.
On dodaje da ima dece koja više dolaze zbog druženja, ali većina njih na kampu stekne značajno iskustvo i znanje o svojoj životnoj sredini. Na kraju programa, za sve je predviđeno ispitivanje o stečenom znanju.
„Subotom proverimo šta smo sve naučili na kampu. Tog dana ne idemo na teren, nego će svaka radna grupa na svom punktu imati propitivanje od strane stručnjaka koji su je vodili. Ovo nam je prilika da procenimo koliko je kamp bio koristan i edukativan”, ističe Harkai.
Područje okoline Bačkotopolskog jezera, pa i samo jezero, obiluju biljnim i životinjski svetom, te je „Eko kamp” idealna prilika da učesnici naučeno vide i uživo u prirodnom staništu.
Osim toga, zahvaljujući višegodišnjoj praksi učesnika kampa, koja podrazumeva i prikupljanje i beleženje podataka na terenu, formiran je ozbiljan istraživački materijal.
Na njegovoj osnovi je 2017. godine izrađena i Studija zaštite za zaštićeno područje Park prirode „Bačkotolske doline”, sa preko 250 zabeleženih biljnih vrsta, 166 vrsta insekata i čak 155 različitih vrsta pauka.
Posebna je ornitološka vrednost ovog područja koja se ogleda u velikom broju retkih i ugroženih vrsta. Od 148 registrovanih vrsta ptica, njih 75 se ovde gnezdi, dok ostalima područje služi kao privremeno mesto boravka ili ishrane tokom kretanja.
Zaštišćeno područje obuhvata lesnu dolinu glavnog toka Krivaje, poznatu kao Bećarska dolina, i bočnu dolinu rečice prema Karađorđevu.
Maja Savić/www.maglocistac.rs

Пројекат „Зелени пут Општине Бачка Топoла” финансира се из буџета Општине Бачка Топола.