Pokret gorana Novog Sad, koji ima dugogodišnje iskustvo na podizanju i očuvanju zelenih površina, pre nekoliko godina, sproveo je istraživanje o tome šta građani misle da li ima dovoljno zelenila i zelenih površina u gradu, da li su im one dostupne i predlozima kako da se površine pod zelenilom povećaju. Prema rečima Dušice Milenković iz ovog udruženja rezultati istraživanje pokazali su da građani smatraju da Novom Sadu nedostaju zelene površine u odnosu na period pre deset godina.
– Poredeći podatke sa prethodnim istraživanjima sada su Novosađani više upućeni i više koriste zelene površine u svom neposrednom okruženju. Prema njihovom mišljenju Gradu nedostaju parkovi i dečija igrališta. Za razliku od prethodnog perioda, kada su ispitanici bili zadovoljni samo sa Limanskim i Dunavskim parkom, u novom istraživanju sada se izdvaja i Futoški park. Građani danas zelene površine koriste svakodnevno ili više puta u toku nedelje, što nije bio slučaj u prethodnom periodu, kada su ispitanici tvrdili da ih koriste isključivo jednom nedeljno. Takođe, za razliku od prethodnih istraživanja, u kojima nije bilo razlike između korisnika prema polu i uzrastu, u poslednjem se ističe da su mlađa populacija (do 25 godina) i penzioneri najčešći posetioci parkova i drugih zelenih površina – kaže Dušica Milenković.
Ona dodaje da je novina i to što su građani ukazali na potrebu korišćenja zelenih površina za sport i rekreaciju, što nije bio slučaj u ranijem periodu. Beg u prirodu, odmor i druženje ostaju kao dominantni motivi posete u oba istraživačka perioda. Prema istraživanjima Pokreta gorana Novog Sada više od polovine ispitanika ukazalo je na socijalnu dimenziju korišćenja zelenih površina.
Građani koji su najnezadovoljniji kvalitetom zelenih površina su spremni da se aktivno uključe u buduće procese planiranja, uređenja i održavanja zelenih površina. Suprotno tome, više od 50% ispitanika, u oba istraživanja, smatra da ne može da utiče na uređenje i planiranje zelenih površina u Gradu. Tome u prilog ide i podatak da samo 10% ispitanika poznaje koje su institucije uključene u planiranje i održavanje zelenih površina grada.
Više od šest decenija rada na pošumljavanju
Pokret gorana Novog Sada, tokom više od 60 godina postojanja i rada, dao je veliki doprinos u podizanju i očuvanju zelenila u Gradu Novom Sadu. Zajedno sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i JKP „Zelenilo”, od 1990 – 1996. godine, ozelenjeno je 2,5 ha dvorišta Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, u potpunosti je rekonstruisano dvorište manastira Kovilj na 5,5 ha, podignut je zeleni pojas oko divlje deponije na putu Novi Sad-Zrenjanin. Od osnivanja Gradske uprave za zaštitu i unapređenje životne sredine u Novom Sadu, kroz program „Zelena čigra” uređeno je više od 20 dvorišta obrazovnih ustanova. Pokret gorana je pokrenuo i učestvovao u realizaciji brojnih inicijativa u Gradu, kao što su podizanje Goranskog parka, podizanje Aleja Miroslava Antića, zaštitnog prstena oko Rafinerije nafte, podizanju višerednog zaštitnog pojasa između gradske deponije i naselja Nemanovci i brojnim drugim aktivnostima… Pored raznih aktivnosti na podizanju zelenila Pokret gorana Novog Sada osmislio je edukativne materijale o sadnji (priručnik, bojanka, slikovnica, plakati, flajeri) pod zajedničkim nazivom „Posadi drvo” za različite uzraste, koji na veoma zanimljiv način govore o ovoj temi.
Održali smo dva edukativno-volonterska kampa za učenike srednjih stručnih škola i gimnazija o značaju šuma i ulozi zelenila u gradovima. Osim predavanja stručnjaka, učesnici kampa imali su mogućnost da se kroz radionice upoznaju sa funkcijama zelenila i prepoznavanju domaćih i stranih vrsta drveća u urbanim sredinama, kao i da učestvuju u volonterskim akcijama na uređenju zelenih površina. U pripremi je i seminar za studente o aktivizmu u oblasti podizanja i očuvanja šuma. Uz stručna predavanja o značaju šuma, mladi će učiti i o značaju aktivizma u ovoj oblasti, kao i o pisanju projekata. Na seminaru će učestvovati studenti biologije, ekologije, šumarstva i pejzažne arhitekture i drugi zainteresovani mladi koje zanima ova tema – kaže Dušica Milenković iz Pokreta gorana Novog Sada.
I ove jeseni nove sadnice u Novom Sadu
Kako je najavljeno iz JKP „Gradsko zelenilo” tokom novembra u Gradu će biti zasađeno 288 stabala na 27 lokacija. Ove sezone biće posađene različite vrste drveća, uključujući 105 koprivića, devet klenova, devet javora, 59 grabova, 60 lipa, pet bukava, pet omorika, 11 crnih borova, 15 hrastova lužnjaka i deset oskoruša. Sva stabla su odrasla, visine između četiri i šest metara.
Prema rečima direktora Novosadskog zelenila Vanje Božića akcija sadnje je deo projekta sanacije javnih zelenih površina u gradu nakon što su orkanske oluje u julu prošle godine uništile oko 4.000 stabala. Kako bi se poboljšalo stanje urbanog zelenila, donet je Plan rekonstrukcije javnih zelenih površina koji predviđa sadnju najmanje 6.000 novih stabala do 2027. godine.
Tokom jeseni, zime i proleća planira se sadnja više od 2.000 novih sadnica u gradu i prigradskim naseljima a biće preduzete i neophodne mere nege oštećenih stabala. Za Grad Novi Sad je izuzetno važno kontinuirano unapređenje, očuvanje i uređenje zelenila i to je najvažniji zadatak preduzeća. Nastavićemo da razvijamo i unapređujemo zdravstvenu zaštitu parkova, uličnih drvoreda i kvartovskog zelenila – ističe Vanja Božić.
Dragana Ratković
Može li Novi Sad poneti titulu – zelenog grada
Prof. dr Saša Orlović smatra da Novi Sad ponovo može biti „zeleni grad” ako nastavimo da osnivamo nove zelene površine, gradimo zalivne sisteme na postojećim i novim zelenim površinama i uvodimo nove tehnologije.
– Već sad imamo stalan monitoring vitalnosti stabala da vidimo kako da im poboljšamo vitalnost, da li im nešto smeta. Ako idemo ka jednom pametnom upravljanju zelenilom, širićemo senzorsku mrežu koja će nam ukazati na stanje drveća u gradu. Jedna od ideja je da imamo senzorsku mrežu kod stabala koja su nagnuta, npr. ako je neko od građana prijavio da je stablo nakrivljeno i da može nekoga da ugrozi. Tada se stavi senzor koji prati u milimetar da li se stablo pomera. Kad vidimo trend pomeranja onda ćemo biti sigurni da li treba stablo ukloniti ili ne, da li treba propisati meru npr. da se ono oreže, da se smanji masa krošnje itd… Uređaji će nam dati mnogo preciznije i pouzdanije podatke na osnovu kojih ćemo donositi odluke.
Novi Sad može biti „Zeleni grad” jer ima još površina koje mogu povećati procenat zelenila. Dobar osnov za to je budući Centralni park i park šuma Kameničkoj ada – dodaje prof. dr Saša Orlović.
Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Održivi razvoj grada Novog Sada”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.