U gradovima koji se ubrzano razvijaju sve je izraženije pitanje kvaliteta života i održivog razvoja. Jedan od ključnih elemenata za budući održivi razvoj predstavlja zelena infrastruktura, koja obuhvata zelene površine kao što su parkovi, drvoredi, međublokovsko zelenilo i slično. Drveće i zelenilo imaju višestruke funkcije koje značajno doprinose kvalitetu života u urbanim sredinama. Pored estetsko-dekorativne uloge, zelenila koje čini život u gradu prijatnijim, dobro je poznato da zeleni prostori pozitivno utiču na ljudsko zdravlje. Boravak u parkovima i zelenim površinama smanjuje stres, utiče na poboljšanje mentalnog zdravlja i pruža mogućnosti za rekreaciju, poput šetnje i trčanja.

Zeleni prostori takođe imaju važnu socijalnu funkciju, služeći kao mesta okupljanja koja mogu poboljšati kvalitet života i ojačati zajednice. Oni su, takođe, značajni kao staništa za različite vrste biljaka i životinja, što doprinosi očuvanju biodiverziteta u urbanim sredinama. Zelenilo prečišćava vazduh, vodu i zemljište. Upijanjem zagađivača i prašine, uz oslobađanje kiseonika i određene količine vode kroz list, zeleni prostori poboljšavaju kvalitet vazduha, posebno u suvljim područjima kakve su ugavnom ravnice.

Drveće i zelenila ne samo da su „pluća” grada, već pomažu i u smanjenju buke i ublažavaju efekat urbanog toplotnog ostrva, što doprinosi regulisanju temperature. Štaviše, zeleni prostori globalno utiču na klimatske promene jer apsorbuju ugljen-dioksid (CO2), čime ublažavaju efekat staklene bašte. Povećanje zelenih površina u urbanim sredinama stoga igra ključnu ulogu u održivom razvoju i unapređenju kvaliteta života. U svetu koji se sve više urbanizuje, svest o značaju drveća i zelenila u gradskim područjima postaje sve značajnija.

Novi Sad je u bivšoj SFRJ bio jedan od najzelenijh gradova. Danas u 21. veku Grad je gotovo udvostručio broj stanovnika, proširio se, mnogo se gradi i ne mestu gde je nekada bilo zelenilo nikle su nove zgrade, parkirališta, putevi… Osim toga, vizuelni utisak promenjen je u mnogim delovima grada, jer je urbanizacijom jednoporodično stanovanje zamenjeno višeporodičnim, pa su nekadašnje kuće zamenjene visokim objektima i to onda daje utisak da zelenila ima mnogo manje, iako su neke ulice ostale sa istim drvoredima kao što su ranije bile. Da bi se znalo koliko Novi Sad ima zelenila krenulo se u izradu „Katastra zelenila” a pre pet godina fomiran je Savet za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina. Zadatak Saveta je da analizira stanje zelenih površina, predlaže mere za unapređenje stanja u pogledu povećanja ukupne ozelenjene i pošumljene površine, za bolju koordinaciju radova koji se izvode u Novom Sadu, a utiču na zelene površine i predlaže izradu projekata i strateških dokumenata značajnih za zelene površine.

Predsednik Saveta i direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu prof. dr Saša Orlović kaže da JKP Gradsko zelenilo održava oko 500 hektara zelenih površina, kao i da u Novom Sadu ima ima oko 92 hiljade stabala.

– To je dobar odnos jer kada su zelene površine u pitanju gleda se koliko ima kvadrata po stanovniku ili koliko ima procenata zelenila u odnosu na površinu grada. Ovo prvo poređenje nije baš dobro jer ima gradova gde se stanovništvo stalno povećava pa nije moguće ustanoviti pouzdane parametre ali kad se pogledaju zelene površine u odnosu na površinu Novog Sada to je oko 38%, što je dobro. Tu se misli ne samo na drveće, nego i na javne zelene površine, parkove kao i na zelenilo u dvorištima. U tom smislu možemo biti zadovoljni ali problem je što zelenilo nije ravnomerno raspoređeno – kaže Saša Orlović.
Zahvaljujući Katastru zelenila, znamo koliko površina imamo pod zelenilom, ali posao nije završen. Svako pojedinačno stablo, od ukupno 92 hiljade stabala, osmotriti, izmeriti i opisati. Osim drveća beleže se i podaci o drugim tipovima zelenila (šiblje, cvetne vrste i sl.)

– Za sada urađen je Liman 1, sedam gradskih parkova, a dogodine bi trebalo da se unesu i stabla na Novom naselju. To je veliki posao koji Grad radi u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Ako se poredimo sa Beogradom, on ima duplo više zelenih površina ali na šest puta većoj površini grada. Takvim poređenjem Novi Sad ima više zelenila nego Beograd, ako nam je on reper – ističe Orlović.
Ipak, to nam nije neka uteha jer zelenilo nedostaje Novom Sadu. Grad je prošle godine pretrpeo i velike štete u superćelijskoj oluji. Preko 3.000 stabala je iščupano, oboreno a uništeno je i 200 ha šume oko grada. Zaštitni pojasevi koji trebaju da Grad zaštite od različitih klimatskih uticaja, pre svega vetra, su praktično devastirani. Urađen je plan da se u narednih pet godina, pored redovnih aktivnosti, zasadi duplo više stabala nego što je uništeno tokom julskih oluja prošle godine. Na umu uvek treba imati i vreme koje je potrebno da stabla odrastu.
Prema rečima Saše Orlovića, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, JKP „Zelenilo”, Uprava za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada čine značajne napore da se povećaju površine pod zelenilom. Novi Sad ima nekoliko parkova: najpoznatiji je Dunavski park – simbol Novog Sada, sve popularniji Futoški park, najveći park u samom Gradu – Limanski park, Železnički park – zelena oaza u neposrednoj blizini Železničke i Autobuske stanice, omiljeno mesto Novosađana za izlete i duge šetnje Kamenički park i pre nekoliko godina otvoren je park na Novom naselju.
U planu su novi parkovi, neki projekti su već realizovani a neki upravo kreću u realizaciju:

Park kod Spensa – u toku su radovi na izgradnji novog gradskog parka čiji završetak se očekuje do sredine 2025. godine. Park će se prostirati na 1,2 hektara zelene površine i imaće sve potrebne sadržaje za uživanje u urbanoj sredini. Projektom je predviđena sadnja novih stabala i više stotina žbunastih biljaka, dok će se travnjak prostirati na oko 10.000 kvadratnih metara. Takođe, park će biti opremljen modernim sistemom za zalivanje koji je neophodan zbog klimatskih promena.

Univerzitetski park – obuhvata prostor omeđan Ulicom dr Zorana Đinđića, sa zapadne strane, Bulevarom cara Lazara, sa severne strane i Sunčanim kejom, sa istočne strane. Planom je obuhvaćena površina od 5,51 ha, od čega će parkovska površina obuhvatati preko 95% površine. Ova površina biće pretvorena u savremeni park prilagođen potrebama mladih ljudi.

Sentandrejski park na Klisi prostire se na parceli od oko tri hektara. Postavljen je moderan urbani mobilijar, uz nove zasade drveća i zelenila. Uređenje parka podržala je kompanija NIS, u okviru programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno”, a projekat je realizovan u saradnji Udruženja „Zeleni sad” sa JKP „Gradsko zelenilo”, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i JVP „Vode Vojvodine”.

Park na Limanu 4 – Novi Sad će dobiti novi park i u ulici Narodnog fronta. Inicijativa koja je potekla iz Mesne zajednice „Ivo Andrić” je prihvaćena i umesto zgrade Poreske uprave građani će dobiti novu zelenu površinu na preko 7.000 m2. Pored toga radi se na realizaciji novih parkovskih površina i na Telepu.
Pored podizanja novih parkova, Novi Sad će dobiti Botaničku baštu u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Botanička bašta planirana je na prostoru površine 4,21 ha i zajedno sa Molinarijevim parkom prostiraće se na oko 5 ha. To je specifična parkovska površina koja će imati više namena od naučnih, istraživačkih, obrazovnih, kulturnih, estetskih do turističkih, a sigurno će doprineti kvalitetu života Novosađana.
Prema rečima Saše Orlovića, ono što nas u perspektivi očekuje jeste i rešavanje Centralnog parka na Ranžirnoj stanici, da površina parka bude oko 10 ha i aktivnosti na Kameničkoj adi. Tim područjem, na kojem se nalaze industrijski zasadi topola, upravlja JP „Vojvodinašume”.

– Od 2025. godine postepeno će se oslobađati površine, uklanjati topole i pošumljavaće se drugim vrstama. Tu bi trebalo da bude oko 52 ha pod drvećem što će značajno povećati procenat zelenila. Dobro je da dobijamo jednu tako veliku parkovsku površinu, park šumu, gde imate utisak šumskog ambijenta kao što je to sada kada odete u Kamenički park – kaže Orlović.
On smatra da bi postigli održivost u zelenilu pažnju treba da posvetimo izboru vrsta.

Tokom leta imali smo visoke temperature, dva meseca nije bilo kiše, što nam ukazuje da će ubuduće sve manji broj vrsta drveća moći opstati prirodno. Moja preporuka su vrste suvljih staništa, kao što je koprivić i sve što je na bazi bagrema. To možemo da sadimo tu gde nemamo zalivni sistem. Grad je dosta uložio u zalivne sisteme. Gotovo svi parkovi imaju zalivne sisteme, drvored na Bulevaru Evrope, sve nove površine koje se osnivaju imaju zalivne sisteme… Tamo gde ih nema možemo saditi i druge vrste jer ne može se sve zalivati. Moramo praviti izbor vrsta sadnica i da obezbedimo da one budu vitalne, da suzbijamo štetočine i bolesti, vršimo određenu prihranu, pogotovo leti, kad dođe do toplotnog stresa za biljke. I ove godine mnoga stabla su se osušila. Ono što se može, mora se zalivati.
Profesor Orlović ističe da je Novi Sad napravio napredak kada je rađen novi Generalni urbanistički plan. Grad je na inicijativu Saveta, fakulteta i Instituta, odredio da 30% površina mora da bude zelenilo.

– To je bilo i pre ali napredak je u tome što sada 60% mora da bude drveće, jer travnjak je dobar ali nema funkciju koju ima drveće. Ono obezbeđuje taj kišobran koji nas štiti od zagrevanja asvalta, betona, štiti nas od sunca, od zagrevanja. Insistirali smo da tamo gde se gradi mora da bude 30% zelenih površina i 60% mora biti drveće. Rezultati bi trebalo uskoro da se vide – zaključio je Orlović.

Dragana Ratković

Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Održivi razvoj grada Novog Sada”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.