Grad Kruševac, nekada srednjevekovna srpska prestonica koji ima bogatu istroriju i tradiciju, danas je moderan urbani centar i sedište Rasinskog okruga. Kruševac je grad koji se intenzivno razvija. Mnogo se gradi, izvode se brojni infrastrukturni radovi ali kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi vodi se računa o zaštiti životne sredine kako bi se grad održivo razvijao i bio bolje mestom za život. Poznato je da na kvalitet života u urbanim sredinama utiče zelenilo za koje često kažemo da predstavlja „pluća” grada.
„Grad Kruševac je prepoznao potrebu formiranja velikog broja zelenih površina (parkovi, linijsko zelenilo, vetrozaštitni pojasevi itd.) na svojoj teritoriji i godinama unazad realizuje različite projekte koji imaju za cilj ozelenjavanje grada, čime dolazi do ostvarenja postavljenih specifičnih ciljeva u Lokalnom Programu zaštite životne sredine za period 2015-2024. godine”, kaže pomoćnica gradonačelnika za ekologiju, održivi razvoj i energetiku Ana Prvanov.
Tokom ove godine posađeno je preko 1.000 stabala, a najviše pažnje se posvetilo ozelenjavanju parka Bagdala.

„S obzirom na površinu i položaj, odnosno vezu sa vangradskim zelenilom, Bagdala predstavlja vrlo važan deo sistema gradskog zelenila u optimizaciji ekoloških uslova i unapređenju života građana. Takođe, to će povećati i aeraciju, produkciju kiseonika uz smanjenje aerozagađenja u naselju, smanjiti toplotni efekat u letnjem periodu, sprečiti eroziju zemljišta i stabilizovati tlo, poboljšati sastav zemljišta, ublažiti dejstva vetra, smanjenje buke, poboljšati mikroklimu… Grad je u okviru Programa zaštite životne sredine pozvao sugrađane da se uključe u akciju ozelenjavanja i predlože lokacije za koje smatraju da ih treba ozeleniti. U toku je realizacija ovog projekta”, dodaje Ana Prvanov.
Jedna od najvažnijih, ali i najaktuelnijih oblasti u zaštiti životne sredine u Kruševcu je upravljanje otpadom. U toku je realizacija projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom – Srnje. Prema rečima Ane Prvanov, ovo je projekat od velikog značaja za ceo Rasinski okrug jer se rešava problem odlaganja otpada i manjih opština (Aleksandrovac, Brus, Blace, Varvarin i Ćićevac).
„Sam Centar je koncipiran tako da će se na jednom mestu sakupljati, prerađivati i odlagati otpad po najvišim evropskim standardima i po principima održivog razvoja. Centar će imati postrojenje za reciklažu, postrojenje za preradu ocednih voda a ono na čemu je grad insistirao kod projektanata je da se iz postojeće deponije radi na ekstrakciji metana koji će se koristi kao energent, što će omogućiti bezbedno zatvaranje postojeće nesanitarne deponije. Čitav koncept će biti po principu cirkularne ekonomije da sve što je moguće ide u ponovnu upotrebu putem reciklaže a samo ono što ne može da se upotrebi ići će na deponiji, čime se stvara minimum otpada kaže Ana Prvanov. Ona ističe da je Kruševac prvi grad u Srbiji koji je još pre donošenja Pravilnika o uređenju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada resornog Ministarstva građevine usvojio Odluku o odlaganju građevinskog otpada. Odredili su parcelu i u postupku su nabavke mobilne drobilice, koja će sav građevinski otpad prerađivati i zatim ga koristiti za nasipanje poljskih puteva.
U proteklom period Grad je radio i na unapređenju energetske efikasnosti u gotovo svim školama na svojoj teritoriji, većini vrtića, pojedinim domovima zdravlja i jednoj od najvećih poslovnih zgrada u Kruševcu, Domu Sindikata. Grad četiri godine zaredom daje subvencije građanima za mere energetske sanacije kuća i stanova. U okviru projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ u Kruševcu je održana i tribina na kojoj su građani imali priliku da dobiju neophodne informacije kako da se prijave za subvencije koje se dodeljuju u cilju rekonstrukcije i unapređivanja energetske efikasnosti u stanovima i kućama, kao i da se informišu o benefitima ulaganja u energetsku efikasnost. Kruševac je jedna od lokalnih samouprava koja je na osnovu konkursa za zamenu kotlarnica, kao deo paketa mera za unapređenje kvaliteta vazduha, potpisala ugovor sa resornim Ministarstvom zaštite životne sredine kako bi prešli na ekološki prihvatljivije energente.
Ono što jedan grad čini održivijim je i prečišćavanje otpadnih voda. Grad Kruševac može da se pohvali da ima izgrađenu Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda koja predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih kapitalnih investicija u Rasinskom okrugu.
Postrojenje se prostire na preko 5 ha i obuhvata 41 objekat koji čini jedinstvenu proizvodnu celinu. U procesu rada koristi se najsavremenija tehnologija, prva takve vrste u Srbiji, koja obuhvata tri linije: prečišćavanje vode; prerada mulja i proizvodnja biogasa (kroz proces anaerobne digestije); i solarno sušenje mulja. Svakodnevno, postrojenje preradi preko 21.000 kubika otpadnih voda i mesečno proizvede oko 400 tona otpadnog mulja, od koga se, nakon jedinstvenog procesa solarnog sušenja, dobije 155 tona suvog mulja koji ima svojstva lignita i koristi se kao energent u cementarama u Popovcu i Beočinu. Nakon procesa obrade, otpadna voda dostiže stepen čistoće kišnice, što omogućava bezbedno ispuštanje u Zapadnu Moravu. Čistoća prečišćene vode redovno se meri kroz monitoring kvaliteta vode u Zapadnoj Moravi što potvrđuju i analize iz Zavoda za javno zdravlje Kruševac. Trenutni kapacitet prerade je za 90.000 korisnika, uključujući i privredu, uz mogućnost proširenja na 120.000 korisnika. Prema rečima Ane Prvanov ovo je primer kako se inovacijama i efikasnim procesima može unaprediti ekološka i energetska održivost lokalne zajednice.
„Pored visokih standarda u prečišćavanju otpadnih voda, ovo postrojenje postavlja i standarde u maksimalnom korišćenju obnovljivih izvora energije. Najsavremenija tehnologija koju postrojenje koristi, uključuje proces anaerobne digestije za obradu mulja i proizvodnju biogasa. Biogas se skladišti i pretvara u električnu i toplotnu energiju putem gasnog generatora, jednog od dva takva u Srbiji, koji proizvodi oko 300 Kw struje na sat čime podmiruje od 40 do 45% sopstvenih potreba. Postrojenje nije samo kapitalni poduhvat, nego i simbol tehnološkog napretka. Ono postavlja Kruševac na mapu najmodernijih i ekološki osvešćenih gradova Evrope”, naglašava Ana Prvanov.
Ona dodaje da je njegova izgradnja u Kruševcu bila preduslov za definisanje projekata sakupljanja i odvođenja otpadnih voda u opštinama Brus i Blace, kao i za izgradnju dva manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u tim opštinama.
„Sve ovo se sprovodi u cilju očuvanja akumulacije jezera Ćelije, koje predstavlja osnovni i glavni izvor vodosnabdevanja za grad Kruševac i njegovu okolinu. Stoga je zaštita jezera Ćelije od izuzetne važnosti za Grad”, kaže Prvanov.
Zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine sprovodi se projekat postavljanja plutajućih brana čime se potpuno sprečava ulazak plastičnog i drugog otpada u jezero. Republički Zavod za zaštitu prirode izradio je Studiju zaštite jezera Ćelije, pa Kruševljani očekuju i proglašenje zaštićenog područja jezera Ćelije.
Na svojoj teritoriji Grad Kruševac već ima dva Specijalna rezervata prirode: „Osredak” na Zapadnoj Moravi i „Prokop” na Jastrepcu. „Osredak” je proglašen za specijalni rezervat prirode kako bi se očuvala močvarna staništa u dolini Zapadne Morave. Rezervat zauzima površinu od 245 hektara na području Kukljina, Bele Vode i Globodera, a upravljač je JKP „Kruševac”. SRP „Osredak” ima veliki značaj sa aspekta zaštite retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, deo je migratornog koridora i gnezdilište brojnih ptica močvarica, značajno je stanište vodozemaca i gmizavaca, plavni delovi su idealna prirodna mrestilišta za ribe. U sastav plivajuće vegetacije ulazi i strogo zaštićena vrsta u Srbiji – žuti lokvanj (Nuphar lutea). Lokalitet „Lokvanj bara” jedan je od najatraktivnijih i najposećenijih lokaliteta, pozicioniran na samom ulazu u rezervat, sastoji se od tri bare, stare, nove i velike povezanih u jednu celinu. U periodu cvetanja žutog lokvanja od maja do juna posetioci mogu da uživaju u predivnom pejzažu. Za uređenje prostora oko „Lokvanj bare” Grad je ove godine dobio novac od Ministarstvu zaštite životne sredine u iznosu od 1,400.000 dinara, a Grad je obezbedio preko 467 hiljada dinara. Ana Prvanov kaže da Grad intenzivno radi na popularizaciji SRP „Osredak”. Ove godine postavljen je mobilijar jer se u SPR „Osredak” često obeležavaju značajni datumi u ekološkom kalendaru. U narednom periodu očekuje se i proglašavanje Parka prirode „Veliki Jastrebac”. Planina Veliki Jastrebac je najšumovitije planina u Srbiji. U bogatoj šumskoj vegetaciji kao najvredniji i najrasprostranjeniji izdavaja se pojas bukovih šuma, unutar koga se javljaju čiste i mešovite sastojine, koje u pojedinim delovima imaju prašumski karakter, gde se kao posebno vredne zajednice izdvajaju šume planinskog javora sa bukvom i čiste šume planinskog javora, koje zajedno predstavljaju temeljnu vrednost planine Veliki Jastrebac. Planinski javor (Acer Heldreichii var. Pančićii), kao endemit Balkanskog poluostrva i strogo zaštićena vrsta, ovde ima jedno od svojih najsevernijih staništa i stabla stara preko 200 godina, sa visinom oko 30 m. Područje Velikog Jastrepca je od izuzetne važnosti jer povezuje različite tipove staništa neophodnih za očuvanje brojnih strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja.U skladu sa postupkom vrednovanja utvrđenim Pravilnikom o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Službeni glasnik RS”, broj 97/15), PP „Veliki Jastrebac” ispunjava kriterijume za proglašenje zaštićenog područja i kategorije – zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je 29. jula 2024. godine Studiju zaštite Parka prirode „Veliki Jastrebac” Ministarstvu zaštite životne sredine.

Za održivi razvoj važna je edukacija najmlađih
U OŠ „Nada Popović” kažu da od polaska u prvi razred posebnu pažnju posvećuju razvijanju ekološke svesti kao i interesovanje za ekologiju i zaštitu životne sredine. Aktivnosti se, prema uzrastu, organizuju prvo u razrednoj nastavi. Tako učenici sa već dosta znanja dolaze u peti razred, gde se kroz razne predmete i aktivnosti nastavlja edukacija o ekologiji i značaju zaštite životne sredine.
„U okviru škole osnovan je Eko-tim čiji su članovi učenici svih razreda, organizuju se eko-patrole koje uređuju školsko dvorište. Učenici jednog odeljenja imaju svoj dan kada sređuju školsko dvorište. Škola im obezbeđuje rukavice i kese za smeće. Ove aktivnosti ne bi bilo moguće uspešno sprovesti da nastavnici nisu zainteresovani i zajedno sa učenicima ne učestvuju u njima”, kaže nastavnica informatike, tehnike i tehnologije u toj školi Marina Lazarević.
Nastavnici su ponosni na učenike i na svaki papirić koji bace u korpu za smeće a ne van nje, na svaku biljku koji zaliju, na svaku sijalicu koju isključe, na svaka vrata koja zatvore da bude toplije.
„Takve navike koje steknu u školi, primenjuju celog života. Verujte, ne bi uspeli u svemu tome da nemamo i bezrezevnu podršku roditelja. Oni se uključuju kad god ih pozovemo, i zajedno sa svojom decom uređuju prostor u kome živimo i radimo svakodnevno”, kaže nastavnica Marina Lazarević. U okviru nastave, a u saradnji sa roditeljima i organizacijama lokalne samouprave, predviđene su posete ekosistemima u blizini.
Svake godine učenici posete priobalje reke Rasine, planinu Jastrebac i Goč, Specijalni rezervat prirode „Osredak”, gde nauče mnogo više nego u učionici.
„Učenici starijih razreda za mlađi uzrast tokom školske godine organizuju različita predavanja povodom važnih ekoloških datuma. Svake godine učestvujemo na Biofestu, koji se održava na nivou grada a okviru Dana škole u holu organizujemo Mini festival nauke, gde učenici demonstriraju naučne eksperimente i makete koje su pravili od recikliranih materijala. Nekoliko puta u toku godine u školi se organizuje izrada predmeta od recikliranih materijala kao što su čestitke, ukrasi, kutije itd. Poslednja akcija je bila izrada muzičkih instrumenata od recikliranih materijala. Nije lako organizovati 1.313 učenika i osvestiti im zdrave navike ali je veoma lep, ohrabrujući osećaj kad uspete u tome”, kaže nastavnica Marina Lazarević.
Dragana Ratković