Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Regionalna kancelarija za istočnu Evropu i centralnu Aziju (ECARO) bila je domaćin konferencije „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za klimu na Zapadnom Balkanu“. Konferencija je bila posvećena izuzetno važnoj ulozi Rešenja zasnovanih na prirodi (RZP) u unapređenju procesa prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Konferencija je takođe uspešno zaključila četvorogodišnju inicijativu „ADAPT“: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva na Zapadnom Balkanu, koja je imala za cilj promociju i sprovođenja Rešenja zasnovana na prirodi radi jačanja otpornosti ekosistema i zajednica na klimatske promene i prirodne katastrofe u Srbiji i regionu.
Konferencija je okupila predstavnike državnih institucija iz zemalja Zapadnog Blakana, brojne stručnjake za zaštitu prirode, kao i predstavnike međunarodnih i nevladinih organizacija, praktičere i teoretičare u oblasti klime.
„Današnja konferencija predstavlja ključni trenutak u afirmisanju Rešenja zasnovanih na prirodi kao ključne strategije za odgovor na adekvatnije prilagođavane na izmenjene klimatske uslove u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Napredak koji smo ostvarili kroz projekat ‘ADAPT’ u ove četiri godine, u saradnji sa našim ključnim partnerima u regionu, pokazuje transformativni potencijal Rešenja zasnovanih na prirodi koja nude svebuhvatnu dobrobit za prirodu i čovečanstvo”, istakao je Oliver Avramoski, direktor IUCN ECARO. „Integrisanje Rešenja zasnovanih na prirodi u regionalne politike i njihova praktična primena na terenu izuzetno su važni za afirmisanje održivog razvoja, reagovanje na izazove u vezi sa klimatskim promenama i izgradnju otpornije i održivije budućnosti”, dodao je on.
Rešenja zasnovana na prirodi (RZP) podrazumevaju održivo upravljanje, zaštitu i obnovu prirodnih ekosistema u cilju rešavanja društvenih izazova, kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta, i smanjenja rizika od katastrofa. Ova rešenja, koja podjednako donose koristi ljudima i prirodi, uključujući poboljšanje ljudskog blagostanja, unapređenje biodiverziteta i veću otpornost na klimatske promene, sve više se usvajaju i sprovode širom sveta. Na osnovu Pariskog sporazuma, preko 130 zemalja je Rešenja zasnovana na prirodi – kao što su pošumljavanje, razvoj zelene infrastrukture u gradovima, održiva poljoprivreda i zaštita priobalnih područja – već ugradilo u svoje nacionalne planove prilagođavanja klimatskim promenama.
Rešenja zasnovana na prirodi imaju poseban značaj na Zapadnom Balkanu, s obzirom da se Srbija i region suočavaju sa sve većim pretnjama koje donose klimatske promene, poput ekstremnih vremenskih nepogoda, poplava, suša i gubitka biodiverziteta. Primenom Rešenja zasnovanih na prirodi region može da unapredi proces prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima, zaštiti ekosisteme i podstakne održivu, zelenu ekonomiju.
„Veoma smo ponosni što podržavamo inicijativu ‘ADAPT’, koja je značajno afirmisala ulogu Rešenja zasnovanih na prirodi u jačanju otpornosti na klimatske promene na Zapadnom Balkanu. Usklađivanje sa sprovođenjem Zelene agendom za Zapadni Balkan naglašava našu zajedničku posvećenost podsticanju održivog razvoja i delotvornom rešavanju ovih izazova”, izjavila je Titta Lassila, specijalista na Programu za životnu sredinu i klimu Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), inicijativa „ADAPT“ primenila je Rešenja zasnovana na prirodi kao ključni alat za rešavanje pitanja klimatskih promena u regionu. Projekat je ostvario izuzetne rezultate, od izrade edukativnih materijala i smernica za javnu politiku do realizacije inicijativa usmerenih na obuke i jačanje kapaciteta, koje doprinose osnaživanju lokalnih zajednica, stručnih lica i donosilaca odluka u oblasti zaštite prirode. Neka od glavnih postignuća projekta „ADAPT“ obuhvataju šest studija na temu Rešenja zasnovanih na prirodi, koje pružaju sveobuhvatne uvide u primenu RZP u cilju prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa u Srbiji i drugim ekonomijama u regionu. Pored toga, u publikaciji “Rešenja zasnovana na prirodi za klimu: Zbirka najboljih praksi na Zapadnom Balkanu“ istaknuti su različiti primeri primene RZP i njihovih efekata širom regiona. U sklopu projekta „ADAPT“, obuku je prošlo preko 120 učesnika iz regiona i 48 donosilaca odluka na temu RZP i klimatski pametnog planiranja, a takođe je izrađena uporedna analiza javnih politika u regionu u vezi sa integrisanjem RZP u politike prilagođavanja klimatskim promenama i smanjenja rizika od katastrofa, što je na regionalnom nivou značajno unapredilo znanje, kapacitete i integraciju politika otpornosti na klimatske promene.
Sprovedena su dva značajna pilot projekta posvećena Rešenjima zasnovanim na prirodi u Kraljevu, u Srbiji, i Elbasanu, u Albaniji. Ove intervencije na terenu predstavljaju primere koji pokazuju kako RZP mogu efikasno da se primene u cilju unapređenja otpornosti lokalnih zajednica i smanjenja rizika od katastrofa, kao i da doprinesu ublažavanju uticaja klimatskih. Pilot projekat za RZP u Srbiji ima za cilj obnovu 180 hektara šume prirodnim obnavljanjem, sadnjom i bioinženjerskim intervencijama, poput bujičnih brana za ublažavanje erozije tla i zaštitu od bujičnih poplava u Gledićkim planinama. Ne samo što će ove mere smanjiti rizik od katastrofa za lokalne zajednice, već će pružiti i društveno-ekonomske koristi kroz postavljanje ograda i obezbeđivanje pouzdanog izvora vode za napajanje stoke. Uz to, obnova sastava, strukture i funkcije šuma podjednako će unaprediti ekološku otpornost i ekonomsku vrednost predela.
Učesnici konferencije takođe su istakli značaj Zelene agende za Zapadni Balkan, naglašavajući da uspešno sprovođenje Zelene agende ima presudni značaj za obezbeđivanje dugoročne održivosti životne sredine i izgradnju otpornih zajednica. Projekat „ADAPT“ nastaviće da podiže nivo primene Rešenja zasnovanih na prirodi i u drugoj fazi projekta koja počinje u oktobru, sa novim aktivnostima vezanim za sprovođenje RZP na terenu, uključujući sliv Zapadne Morave.
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je jedinstvena unija čiji su članovi predstavnici vladinog i civilnog sektora. Unija se oslanja na iskustva, resurse i kontakte više od 1.400 organizacija članica i oko 15.000 stručnjaka. Upravo ova raznolikost i brojnost stručnjaka na čiji rad se oslanja čine IUCN globalno priznatim autoritetom na temu procene stanja u kom se nalazi živi svet danas i predlaganja mera potrebnih za njegovo očuvanje.
IUCN Regionalna kancelarija za istočnu Evropu i centralnu Aziju (IUCN ECARO) osnovana je 2015. godine sa ciljem da pruži podršku radu Unije i sprovodi njen program u većini zemalja regiona istočne Evrope, severne i centralne Azije. U nastojanju da doprinese održivoj budućnosti regiona, IUCN ECARO prvenstveno radi na dobrom upravljanju, dugotrajnoj zaštiti biodiverziteta i održivom korišćenju prirodnih resursa. Kancelarija se nalazi u Beogradu, u Srbiji. Regionalnoj kancelariji je prethodila IUCN Programska kancelarija za jugoistočnu Evropu (IUCN SEE), osnovana 2004. godine.